Opozicija: Budžet za 2019. godinu predizborni

Poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić ocenio je da je predloženi budžet za 2019. godinu predizborni budžet i “ima za cilj samo da građanima Srbije, iz jedne poluprazne kase, sa veoma visokim nivoom javnog duga, stvori privid da se u Srbiji dešava nešto bolje”.

“Ovaj budžet je nastavak jedne katastrofalne ekonomske politike koju različite vlade istih stranaka koje čine vlast vode od 2012. godine. Ovo je sedmi budžet koji ista vlast predlaže i nastavlja se kontinuitet potpuno pogubne ekonomske politike”, rekao je Aleksić novinarima u Skupštini Srbije.

On je istakao da je rezultat takve ekonomske politike to da su građani Srbije danas među najsiromašnijima u Evropi. Aleksić je rekao da je javni dug od 2012. godine povećan sa današnjim danom za devet milijardi evra. On je rekao i da su u budžetu za 2019. godinu najdominantnije investicije za Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Aleksić je najavio da poslanička grupa Socijaldemokratska stranka- Narodna stranka neće podržati budžet za 2019. godinu i ostale predložene zakone.

Poslanik Nove stranke Zoran Živković rekao je da je rast BDP u Srbiji najmanji u regionu od kad je aktuelna vladajuća koalicija preuzela vlast.

Prema njegovim rečima, “Rumunija ima rast koji je pet puta veći nego u Srbiji“ a i „nešto što se zove Kosovo ima duplo veći rast“.

Kažu da imamo najveći pad nezaposlenosti u šest godina ove vlasti što je još jedna neistina”, rekao je Živković za skupštinskom govornicom i dodao da je pad nezaposlenosti posledica izmene metodologije statistike i da je pola miliona ljudi otišlo iz zemlje.

“Realno je da je broj nezaposlenih smanjen za oko 100.000”, rekao je Živković.

Ocenjujući da je budžet slika politike jedne vlasti, on je istakao da je budžetom za narednu godinu predviđeno povećanje plata policiji i vojsci iz straha, a ne iz brige za materijalno stanje pripadnika vojske i policije.

„Bojim se da je to povećanje inicirano stahom Vlade da će im ta policija biti potrebna kao jednoj sličnoj vlasti 2000. godine, ali to ni pre 18 godina nije pomoglo jer diktator, kriminal i laž ne mogu da budu odbranjeni policijom, niti vojskom. U policiji i vojsci je 95 odsto časnih ljudi koji to neće da urade“, izjavio je Živković.

Poslanik Demokratske stranke Radoslav Milojičić rekao je da je budžet “parodija srazmerna parodiji pomoću koje SNS vlada već sedam godina”.

Parodija je što Vlada SNS predlaže zaduženje kod Evropske investicione banke od 250 miliona evra za izgradnju nacionalnig stadiona, dok je Infektivna klinika u katastrofalnom stanju, naveo je on. Parodija je, kako je dodao, i to što Vlada budžetom za 2019. godinu predlaže povećanje subvencija javnim preduzećima u iznosu od 13 odsto, a smanjuju budžet za kulturu za osam odsto.

„Vlada SNS želi da nagradi sa 13 odsto svoje partijske direktore i poslušnike koji frenetično aplaudiraju SNS i Aleksandru Vučiću dok sa druge strane smanjenjem od osam odsto želi da kazni one koji ne podržavaju politiku SNS“, rekao je Milojičić.

Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović pitao je na čemu vlast gradi uverenje da je opravdano povećanje plata do 12 odsto, osim što je potrebno, kada se zna i procenjuje da će plate u privatnom sketoru rasti maksimalno do pet odsto. On je pitao i šta će Vlada da uradi sa javnim preduzećima, “jer u taj prostor nisu ušli”.

“To je potpuno neverovatno.U stanju ste da dovedete u red javne finansije, da dođete do deficita od 0,5 odsto, da izdvojite 200 milijardi za investicije, a za sve ovo vreme niste pipnuli javna preduzeća”, rekao je Jovanović obraćajući se ministrima.

Šef poslaničke grupe Dveri Boško Obradović izjavio je da Predlog budžeta za 2019.godinu najbolje opisuje ocena Fiskalnog saveta Srbije da u njemu nema dovoljno efikasnih mera za potrebno ubrzanje privrednog rasta. On smatra da je nepotrebno ukinuta formula za buduće usklađivanje penzija i dodaje da je Vlada sebi dala diskreciono pravo da odlučuje o povećanju ili smanjenju penzija. Prema njegovim rečima, javni dug je u poslednjih šest godina uvećan za deset milijardi evra, pa je svaki građanin dodatno zadužen sa po 1.325 evra.