Opozicija će birati između Beograda i nezavisnog pravosuđa

Referendum o promenama Ustava koje se odnose na pravosudni sistem, protiv kojih je većina proevropske opozicije i upućene javnosti, a koji bi bio održan možda istovremeno kada i izbori.

Naime, predsednik Skupštine Ivica Dačić nedavno je gostujući na televiziji Hepi za 7. ili 8. jun najavio sednicu Skupštine gde će biti razmatran predlog za promenu Ustava.

Kako je rekao, do kraja godine biće održan i referendum o tome, ili pak, kako je naveo, zajedno sa izborima, ako nema parlamentarnih izbora. Ako je verovati onome što Dačić govori, najava referenduma za kraj godine mogla bi da znači da će na proleće sledeće godine biti održani izbori na svim nivoima, od redovnih predsedničkih, izbora u Beogradu do vanrednih parlamentarnih, ili pak ako se sa referendumom bude čekala sledeća godina, to bi moglo da ukazuje na to da neće biti republičkih izbora.

Kako situacija istovremenim referendumom može da se odrazi na rezultat ili ponašanje opozicije, pitali smo sagovornike Danasa koji kažu da je spajanje izbora sa referendumom politička kalkulacija za povećavanje šansi da izmene najvišeg pravnog akta budu potvrđene, što će staviti opoziciju u nezgodan položaj da donese odluku hoće li se boriti za Beograd ili za očuvanje nezavisnosti pravosuđa.

Politikolog Mladen Mrdalj za Danas kaže da je za uspeh referenduma bitno da izađe više od pola birača.

– Zato je bitno da se spoje sa izborima, jer onda opozicija samim izlaskom na izbore pomaže Vučiću da referendum uspe i da Vučić još jače stegne kontrolu nad pravosuđem. Opozicija onda može minirati referendum samo bojkotom izbora koji se održavaju na isti dan sa referendumom. Tada opozicija bira da li da se bori za Beograd izlaskom na izbore ili da se bori za odbranu pravosuđa bojkotom izbora. Tu se sad otvara mogućnost da Vučić razdvoji skupštinske od predsedničkih i beogradskih izbora i proglasi to ustupkom opoziciji, iako to razdvajanje može biti i minimalno, tako da defakto sve to bude deo jedne iste kampanje – objašnjava Mrdalj. Kako dodaje, ušteda novca bi bila smešan izgovor za spajanje izbora i referenduma.

Prema njegovim rečima, moguće je da zato prvo idu beogradski i predsednički zajedno sa Ustavom koji bi potvrdio tekući saziv Skupštine, a malo zatim i skupštinski.

Dejan Bursać, naučni saradnik Instituta za političke studije, misli da iza eventualnog spajanja stoji politička kalkulacija.

– Veća je šansa za veću izlaznost na referendumu ukoliko su izbori zakazani za isti dan. Jer je tako veća politička mobilizacija građana. Uz to, veća je i šansa da prođu ustavne promene iako mislim da vladajućoj koaliciji neće biti problem da mobiliše dovoljan broj svojih glasača. Ali ako imate referendum o ustavnim promenama, uvek se javlja podozrenje ili sumnja da hoćete nešto da menjate oko preambule odnosno statusa KiM, što je dosad bila prepreka menjanju tog akta. Lakše je da bilo kakva ustavna promena prođe ako je stavite u paketu sa izborima jer će veliki broj građana da izađe, a i veliki broj građana će da glasa za vladajuće stranke koje će mobilisati svoje glasače – zaključuje Bursać.