Omogućavanje glasanja za srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji, podnošenje prigovora na izborni proces Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) a ne lokalnim komisijama kao što vlast nastoji da izmeni neposredno pred izbore, ukidanje žreba za raspored kandidat na listi za predsedničke izbore i zastupljenost opozicije u medijima – bile su neke od glavnih tačaka na kojima insistira opozicija na održanim razgovorima sa posrednicima Evropskog parlamenta u dijalogu o izbornim uslovima u Srbiji.
Posrednici Evropskog parlamenta u međustranačkom dijalogu – Vladimir Bilčik, Tanja Fajon, Knut Flekenštajn i Eduard Kukan, u petak su se u Beogradu sastali odvojeno sa predstavnicima vlasti i vanparlamentarne opozicije kako bi revidirali dokle se stiglo sa unapređenjem uslova za izbore na svim nivoima koji su najavljeni za 3. april.
Bilčik, Fajon, Flekenštajn i Kukan prvo su razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na Andrićevom vencu, a iz Predsedništva Srbije u toku dana nije bilo detaljnijih saopštenja o ishodima ovog razgovora.
View this post on Instagram
Posle sastanaka posrednika sa predstavnicima stranaka koje nisu deo parlamenta, iz opozicije su stigli različiti komentari i kritike povodom izbornog procesa koje su prenete i evroparlamentarcima.
Predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović rekao je da je poslanicima Evropskog parlamenta preneo da nije bilo napretka u poboljšanju izbornih uslova od njihove poslednje posete i da se sada stranke opozicije moraju uzdati u sopstvenu snagu i mogućnosti.
Predstavnik SDS Konstantin Samofalov evroparlamentarcima je preneo da postoji nekoliko stvari koje mogu da se poboljšaju u samom izbornom procesu za, kako je rekao za agenciju Beta, „još malo vremena do izbora najavljenih za početak aprila“.
„Naše primedbe se odnose na ukidanje žreba za određivanje redosleda predsedničkih kandidata na glasačkom listiću i ukazali smo da je neophodno da se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) vrati nadležnost u vezi sa poništavanjem glasanja na biračkim mestima“, rekao je Samofalov.
Predsednik Nove stranke Aris Movsesijan je novinarima rekao da smatra da je zadatak evroparlamentaraca da, kroz proces dijaloga Beograda i Prištine, obezbede da Srbi na Kosovu imaju pravo glasa na aprilskim izborima, uz posredovanje misija EULEX i OEBS.
Iz vanparlamentarne opozicije koja je u septembru napustila razgovore sa evropskim posrednicima na jučerašnji razgovor su došli predstavnik PSG Natan Albahari, lider Narodne stranke Vuk Jeremić, potpredsednik DS Miodrag Gavrilović. Na razgovore nije došao niko iz SSP jer, kako je rekao ranije predsednik te stranke Dragan Đilas, on je javno poručio šta misli o tim ljudima, pa ga nisu ni pozvali.
Albahari je rekao da su evroparlamentarce obavestili da, iako su preduzeti neki formalni koraci, nije ispunjeno ono što je ključno, pre svega u sferi medija, a posebno Radio-televizije Srbije.
Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić rekao je da je sastanak bio dobar ali da nije bilo nikakvih bitnijih razgovora o izbornom procesu te da do promena u Srbiji može doći tek nakon izbora.
„Nije ovo adresa (Evropski parlament, prim. aut.) na kojoj bi se rešavali problemi o izbornim uslovima. Do promene okolnosti može doći tek nakon 3. aprila ako građani izađu u velikom broju i pruže otpor pokušaju da im se nametne izborni rezultat koji ne reflektuje njihovu volju“, rekao je Jeremić.
Posrednici Evropskog parlamenta će o zaključcima razgovora sa vlašću i opozicijom o izbornim uslovima u Srbiji govoriti u subotu na konferenciji za medije u Medija centru. Javnosti će se tom prilikom obratiti Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Eduard Kukan i Knut Flekenštajn.
Nadzorno telo za medije i RTS različito o zastupljenosti vlasti
Kao jedan od ishoda međustranačkog dijaloga u kome su posredovali evroparlamentarci uspostavljeno je i Privremeno nadzorno telo za praćenje medija. Evroparlamentarci su se sastali juče sa članovima ovog tela među kojima je Rade Veljanovski, potpredsednik GDF, koji je uoči sastanka rekao da bi evroparlamentarci mogli da upute apel medijima da pozivaju sve političare u svoje emisije, a ne da to rade selektivno, ali i apel političarima da se odazivaju medijima.
Nešto pre tog sastanka, Javni medijski servis Srbije reagovao je na izveštaj pomenutog nadzornog tela za prvu polovinu januara 2022. godine u kome je zabeleženo da je RTS posvetio 75 odsto vremena predstavnicima vlasti.
„Beleženje svakog pojavljivanja predsednika, premijera, ministara u programu RTS-a kao stranačku aktivnost predstavlja pojednostavljivanje analize koja izaziva ozbiljnu sumnju“, kaže se u saopštenju Javnog medijskog servisa Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.