Ako ne može jedna, mogu li se formirati bar dve predizborne opozicione kolone?

Nepremostive razlike u odnosu na sankcije Rusji ili put i članstvo Srbije u EU i NATO, rešenje statusa Kosova, a ponajviše lični odnosi lidera, prepreka su jedinstvenom bloku.

Ali se postavlja pitanje zašto nije realno da partije iste „ideološke“ orijentacije ne mogu zajedno, što je viđeno i na prošlim parlamentarnim izborima.

Tada je takozvana levica ili građanska opozicija išla u tri veće koalicije: Ujedinjeni za pobedu srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM– VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret slobodna Srbija, Vlaška stranka), zatim koalicija Moramo (Akcija, Ekološki ustanak, Ne davimo Beograd) i koalicija Ajmo ljudi (Socijaldemokratska stranka, Nova stranka, 1 od 5 miliona, Tolerancija Srbije, Ujedinjeni pokret zelenih Srbije, Bošnjačka građanska stranka, Stranka crnogoraca).

Ništa podeljenija nije bila ni desnica, koja je takođe na izbore izašla na tri liste koalicija Nada za Srbiju (Nacionalno demokratska alternativa, Demokratska stranka Srbije, Za kraljevinu Srbiju (Monarhisti ), pa koalicija u kojoj su bili Dveri, POKS i Patriotski blok za obnovu kraljevine Srbije i teća lista je bila lista stranke Zavetnici.

Osim koalicije Ajmo ljudi, ostali su ušli parlament. A nije trebalo puno vremena da razlike među koalicionim partnerima izbiju na površinu, pogotovo na levom spektru.

Protesti Srbija protiv nasilja zbližili su ponovo „levicu“, ali ne previše, i čini se nedovoljno da se svi nađu na istoj listi. Od izbora nastala je i stranka Srbija centar Zdravka Ponoša i pokret Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića.

Sagovornici Danasa kažu da pošto jedna kolona nije moguća, iako su dve najoptimalnije, najrealnija opcija su tri velike liste, kao i da će predsednik Srbije opoziciju do izbora, koji se najavljuju za april ili maj 2024, pokušati još više da podeli.

Politkolog Boban Stojanović za Danas kaže da mu se čini da su i dve liste nerealne, iako smatra da bi jedna imala najveće šanse jer bi stvorila percepciju kod ljudi da je promena moguća.

– U kontekstu toga da odnosi moći ne bi bili takvi da jedna lista u startu ima blizu 40 odsto, a druga 20 procenata – navodi on.

Kako objašnjava, deluje da je kao jedna lista izvesnija kod konzervativno-nacionalno orijentisanih stranaka nego kod građanske strane.

Na građanskoj strani, kaže, postoji snažan rascep na liniji bivša vlast i novi ljudi, postoji i vrednosni rascep na liniji koliko konzervativnog je prihvatljivo, kod onih na centru i oko centra, postoji rascep na liniji odnosa o francusko-namačkom planu, a verovatno najviše utiču međuljudski odnosi pojedinih lidera.

– A najgore od svega je što će se do narednih izbora u junu 2024. godine međusobno oko ovih tema više sukobljavati različite opozicije, nego opozicija u odnosu na vlast i što će umesto da smanjuju razlike među sobom i izbegavaju teme koje im Vučić nameće kako bi ih delio, a kako bi jednog dana možda skupili 126 poslanika ili većinu odbornika u nekim opštinama – oni taj razdor podići na nivo da prosečan birač samo nastavi da misli kako promene nikad neće biti moguće – objašnjava Boban Stojanović.

Kako dodaje, bez saradnje svih u opoziciji neće biti moguće napraviti većinu verovatno nigde.

– Tako da – suštinski opozicija ako želi ikada igde da smeni vlast – mora da smanjuje razlike među sobom, a ne da ih podupire i podstiče – kaže Stojanović.

I politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da jedna opoziciona lista trenutno deluje izrazito nerealno i malo verovatno.

– No, problem je što, bilo iz političkih, bilo iz ličnih razloga (ili kombinacije jednih i drugih), ni te famozne „kolone“ nije nije lako napraviti. Pri čemu, problema ima i na tzv „desnoj“, nacionalnoj, i na ovoj drugoj, građanskoj i pro-evropskoj strani. Tako da se meni čini da su neke tri opozicione kolone najrealnije, dve najoptimalnije, s tim da neću biti iznenađen ni ako ih bude četiri. A sve preko toga bi već bila neozbiljnost i katastrofa – kaže on za Danas.

A profesor Univerziteta u Novo Sadu Bojan Pajtić navodi da će teško režim zadržati cenzus od 3 odsto, a i ako ga zadrži, mala je verovatnoća da će ponovo ovoliki broj opozicionih stranaka za dlaku preci izborni prag.

– Verujem da je i opozicionim političarima ovo jasno i da je grupisanje neminovnost. Stiče se utisak da su na pomolu tri bloka – dva na levici i jedan na desnici. Moguće je da bi po jedna opoziciona grupacija na svakom polu postigla još veći sinergetski efekat, ali je sigurno da bi više od tri opoziciona bloka sa sobom nosila i rizik da neki glasovi birača propadnu, tj, dobrim delom se sliju SNS-u i SPS-u po Dontovom sistemu – zaključuje Pajtić.