Opozicija posle jedinstvene odbrane od nasrtaja naprednjaka, odvojeno se obratila javnosti: Šta to znači?

Ipak, kada su se strasti donekle smirile, opozicija je o dešavanjima u parlamentu tog dana održala dve različite konferencije za novinare.

Najpre su pred novinarima i javnosti istupili predsavnici SSP, Srca i kolaicije NADA (Novi DSS i POKS), a zatim predstavnici NPS, DS, ZLF, PSG, EU i NLS.

Šta je uzrok tome u partijama izbegavaju javno da govore, a ono što se nezvanično dalo saznati je da se “podela” desila sponatano, odnosno nije posledica neke novije strateške odluke odluke.

Ovakav nastup primetila je i sociološkinja Vesna Pešić koja za Danas kaže da to ne mora nužno da bude loše. Kao i da rasuta opozicija nije sposobna da odgovori veoma teškim pitanjima koja tek predstoje, te da bi razdvajanje na dve grupacije, moralo da znači i dva jasno definisana politička bloka, što nikako ne bi isključivalo i saradnju.

– Mislim da je to dobro, pod uslovom da obe grupe naprave jasanu političku platformu. Da znamo ko su jedni, a ko drugi u politčkom delovanju. Ne bi bilo dobro da je uzrok tome neka svađa, već razlike u političkim progranima i delovanju. Meni je bilo neprihvatljivo tih sedam razbijenih stranaka. Red je da se ujedine u dve grupe ali s jasnim razlikama i bez optuživanja – kaže Pešić.

Kako dodaje, dok je bila koalicija Srbija protiv nasilja, to je bilo najbolje, jer su svi bili zajedno, ali se to nije održalo do junskih izbora, već se desila podela na one koji izlaze na izbore i one koji ih bojkotuju.

– Trebalo da se desi da to budu dve orijentacije političke jasno definisane. No, to je ozbiljan posao. Ne samo „posvađali se“, što bi na birače delovalo obeshrabrujuće, nego ozbiljno politički da se definišu, što ne znači da kad je potrebno ne nastupe zajedno. Ali to bi bilo situaciono delovanje, s jasnim političkim platformama, ponudama biračima. Moraju da naprave jače stranke, umesto što se nalaze malo iznad cenzusa kad svako ide za sebe – ukazuje ona.

Zaključuje da mnogo strančica bez snage nemaju snagu da promene sistem tj. Vučića, jer je sad on „sistem“.

I Aleksandar Ivković, istraživača Centra savremene politike, primećuje da se opozicija podelila oko konferencija za štampu na isti način kao što se podelila za bojkot izbora ili za izlazak na izbore u junu.

– Ne znam da li je to ovog puta bilo „ad hok“ ili deo neke dugoročne koordinacije, jer nisam video da je nakon izbora u junu opstalo čak i to koordinisano delovanje u dve grupe – zapravo je svako otišao na svoju stranu – navodi Ivković za Danas.

Prema njegovim rečima, od izbora smo videli da se opozicija udružila oko nekih tema, najpre litijuma i odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, ali, nema pokazatelja da je to jedinstvo čvrsto i da će opstati i u drugim situacijama.

– S druge strane imamo i osipanje i dodatno usitnjavanje opozicionih poslaničkih grupa. Ako bude vanrednih izbora, sigurno ćemo videti formiranje koalicija, a moguće je da će neke od njih uključivati i one koji su se sukobljavali u proteklom periodu. Ne bi bio prvi put da se zakopaju ratne sekire pred izbore. Međutim, mislim da su manje šanse da ćemo videti jedinstvenu kolonu pro-evropske opozicije poput Srbije protiv nasilja – procenjuje on.

I on govori o potrebi ukrupnjavanja stranaka pa kaže da i dalje važi dugogodišnja ocena da je opozicija previše fragmentisana, da je to loše i iz perspektive njenih glasača i da joj je potrebno ukrupnjavanje – ne u jedinstveni entitet, ali u nekoliko većih entiteta.

– To bi sada, u kontekstu ovog skorog osipanja, zapravo bio dobar kontra-odgovor i prilika da se preokrene medijski narativ. Međutim, izgleda da opstaju sujete i partijski interesi, a nije isključeo i da vlast utiče na podelu opozicije – zaključuje Ivković.

Podsetimo, trzavice među opozicionim partijama i pokretima viđene su par puta od 1. novembra i tragedije u Novom Sadu.

Najpre je argumente ukrstila novosadska opozicija sa parlamentarnom, zatim su stranke u Beogradu imale problema da usaglase kada i kako će u glavnom gradu izgledati iskazivanje nezadovoljstva građana zbog bahatosti i neodgovornosti vlasti, da bi opet svi iz opozicije ponovo stali ispred kordona policije u Novm Sadu u blokadi zgrade suda.