Kako će opozicija kontrolisati izbore 2. juna?

U ovom izbornom ciklusu, opoziciona koalicija manja je nego u decembru, pa je pitanje da li će moći da ponudi jednaku ili bolju kontrolu izbora od prošlogodišnje.

Pored manjeg obima koalicije, izazov će biti i lokalni izbori s obzirom da u lokalnim skupštinama, opozicija usled bojkota 2020. godine neće imati članove u stalnim sastavima biračkih odbora.

Dok stalni sastav čini po šest članova na svakom biračkom mestu koje predlažu odborniče grupe iz prethodnog saziva lokalnih skupština, proporcionalno broju odbornika, prošireni sastav ima svaka lista koja učestvuje na izborima, i čine ga po dva kontrolora, odnosno člana biračkog odbora na svakom biračkom mestu.

Naš sagovornik, koordinator kontrole koalicije „Biramo Borbu“, Stefan Ostojić ističe da je to je po 2330 kontrolora u Beogradu, 444 kontrolora u Novom Sadu, 394 u Nišu.

„Naša koalicija u Beogradu ima značajan broj kontrolora po tom osnovu“, tvrdi Ostojić, „precizno 1915, uljučujući po 319 predsednika i zamenika predsednika biračkih odbora, što je više nego dragoceno. To je moguće zahvaljujući činjenici da su ZLF, DS i NPS imale odborničke grupe u prethodnoj Skupštini grada Beograda.“

Kako objašnjava Ostojić, „birački odbori imaju značajna ovlašćenja i njihov posao je da obezbede da kompletno sprovođenje izbora na jednom biračkom mestu bude u skladu sa zakonom“.

„To uključuje sprečavanje najrazličitijih zloupotreba koje režim koristi, poput vođenja duplih evidencija birača koji su glasali, prisiljavanja birača da fotografišu listiće, tzv. „bugarskog voza“, zloupotreba pri glasanju van biračkog mesta, pri utvrđivanju rezultata itd,“ objašnjava Ostojić.

On ističe da kontrolori koalicije „Biramo Beograd“ imaju „bogato iskustvo u tom domenu“.

Manjak kontrolora usled bojkota nije mali hendikep

Ipak, ovako široka mreža kontrolora neće biti prisutna u većini opština na koje ova koalicija izlazi na izbore. Kako su poslednji lokalni izbori 2020. godine bili bojkotovani, u tim opštinama neće biti članova opozicije u stalnom sastavu biračkih odbora.

Ostojić kaže da veruje u kvalitet proširenog sastava koallicije, ali da nedostatak kontrolora usled bojkota prethodnih izbora nije mali hendikep.

Ističe i da stranke koje sada bojkotuju izbore u Beogradu imaju svoje „iskusne kontrolore koji su bili dragoceni u decembru“, ali da oni sada „u značajnom procentu neće kontrolisati izbore“.

„Naravno, deo tih ljudi nam se jeste samoinicijativno javio, na čemu smo im zahvalni i sa njima ponovo sarađujemo, ali smatramo da bi bilo vrlo nekorektno da mi prvi kontaktiramo ove ljude, koji su često članovi i aktivisti ovih stranaka“, kaže naš sagovornik.

Komentarišući saradnju između opozicionih lista u pogledu kontrole izbora Ostojić objašnjava da na ovim izborima ima veoma malo opozicionih lista, a da sa listom „I ja sam Beograd“ imaju kontakte i „da očekuje da će se na toj relaciji tehnička saradnja na poslovima kontrole izbora samo produbljivati“.

„Nisam siguran da ovde imamo druge potencijalne partnere“, tvrdi Ostojić.

Važno je imati realistična očekivanja

Na pitanje da li će na izborni dan koalicija „Biramo Beograd“ moći da kontrolišne izborni proces Ostojić odgovara da ta koalicija ima ukupno 4235 mesta u biračkim odborima u Beogradu, kao i da je cilj da sva ta mesta budu popunjena.

„To jeste izazov – to je veća cifra od one u decembru, a bojkot nas je lišio nekih kvalitetnih i iskusnih ljudi, ali verujem da ćemo formirati mrežu koja će pokriti svako biračko mesto“, tvrdi naš sagovornik i dodaje da će postojati i mreža „mobilnih timova koji će pratiti situaciju van biračkih mesta kao i jasna mreža komunikacije od biračkih mesta, preko koordinacije na nivou svake opštine do centralnog Pravnog tima koalicije i naših predstavnika u izbornim komisijama“, objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je formiranje takvog sistema ozbiljan posao, ali da ljudi iz koalicije već imaju bogato iskustvo u tom pogledu.

Na pitanje da li će u tome uspeti sada kada je koalicija manjeg obima Ostojić odgovara da je na određenim mestima to krupniji izazov.

„Tako je na fizički značajno udaljenim mestima, posebno u rubnim opštinama Beograda – ali procenjujemo da ćemo uspeti, tu nije u pitanju previše veliki broj biračkih mesta. A kada je mesto pokriveno našim kontrolorima, ne sumnjam da će eventualne nepravilnosti biti uočene i prijavljene, i da će uslediti primerena reakcija“.

Komentarišući kritike iz decembarske izborne noći vezane za kasno saopštavanje rezultata Ostojić kaže da je važno imati „realistična očekivanja šta znači „na vreme“, posebno na ovim izborima“.

„Na jednoj strani, rezultati sa biračkih mesta pristižu kako se završava prebrojavanje – najpre sa najmanjih biračkih mesta, daleko kasnije sa onih najvećih. To je razlika između prebrojavanja 100 i 1000 glasova. Rana procena ukupnog izbornog rezultata zasnovana samo na rezultatima sa malih biračkih mesta bila bi potpuno nerealistična“, kaže naš sagovornik i dodaje da postoji i dodatni izazov na ovim izborima jer su velike promene u teritorijama biračkih mesta učinile da statistički uzorak postane nešto manje pouzdan nego do sada“.

„U svakom slučaju, očekujem da ćemo imati sve relevantne informacije čim to bude realno, i o njima ćemo blagovremeno izveštavati javnost,“ zaključuje Ostojić.