Gde opozicija, osim u Beogradu, može da se nada dobrom rezultatu ili pobedi?

Posle gubitka i poslednjih opština Šabac i Paraćin, 2020. koje je „opozicija držala“ od dolaska naprednjaka na vlast 2012, nije bilo puno prilika da se totalna dominacija SNS i SPS na lokalu okrnji.

Naredni lokalni izbori, koje predsednik Srbije najavljuje za april ili maj, mogu biti prilika za to, pa se otvara pitanje osim u Beogradu u kojim mestima opozicija može do dobrog rezultata, pa i pobede.

U Demostatu nam je rečeno da opozicija ima šense za dobar rezultat i u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu ali i Užicu, budući da su ovo teritorije sa velikim urbanim sredinama.

Kako objašnjavaju, žitelji urbanijih delova Srbije imamu više mogućnosti da dođu do više informacija i srednjeg su i visokog obrazovanja, a dostupni su im i kanali poput N1 i Nova.

U Demostatu ukazuju da je dobar recept za uspeh opozicije nedavno postignut dogovor oponenata vlasti u Kragujevcu, budući da ukrupnjavanje opozicije može ići lakše na lokalu gde nisu zastupljene takozvane velike teme, ljudi se poznaju i lakše mogu da sarađuju i ideološke razlike ne dolaze do izražaja.

U ovom istraživačko-izdavačkom centru podsećaju da je opozicija na prošlim beogradskim izborima imala za 70.000 glasova više u ukupnom broju glasova od vlasti i to u uslovima u kojima nije mogla da nadgleda izborni proces u celini niti je pokrila sva biračka mesta.

Đorđe Vukadinović, osnivač Nove srpske političke misli, za Danas kaže da prema nalazima NSPM opozicija ima šanse u Čačku i možda u Nišu.

– Bez obzira na ovu tekuću „špansku seriju oko toga da li, ko i za kada traži izbore – i koje sve – polako ali neumitno se približavaju pokrajinski i lokalni izbori koji se ne mogu izbeći i koji se moraju održati za desetak meseci. Stoga smo mi iz NSPM prethodnih meseci skenirali situaciju u nekoliko većih gradova iz različitih delova Srbije (i imali uvid u još par istraživanja drugih kolega) i mogu reći da je situacija vrlo šarolika. O Beogradu je već bilo dosta govora i ne bih trošio mnogo reči. Činjenica je da tu opozicija dobro stoji – naročito u centralnim gradskim opštinama, koje će praktično sigurno i dobiti. U ostatku Srbije SNS je generalno favorit, ali daleko od one nedodirljivosti sa ranijih izbora – kaže on.

Vukadinović ukazuje na to da će u mnogim gradova će SPS-JS imati ulogu tasa na vagi.

– Po, našem nalazu, opozicija je trenutno najbliža pobedi u Čačku, pa možda i u Nišu – pod uslovom da se logično grupišu i ne dozvole osipanje opozicionih glasova. Ali, realno, tek krajem ove godine ćemo moći imati malo sigurniju i pouzdaniju sliku – navodi on.

A o tome šta broj šetaća u protestima Srbija protiv nasilja govori o potencijalu opozicije u tim gradovima pitali smo Aleksandra Gubaša, osnivača Arhiva javnih skupova.

On za Danas navodi da bi bilo pogrešno broj ljudi na protestima u nekom gradu linearno poistovećivati sa izbornom snagom opozicije u tom gradu, jer odziv na proteste nije pokazatelj izbornih preferencija, nego prvenstveno mera motivacije onog dela stanovništva koje je nekim povodom galvanizovano za izlazak na ulice.

– Osim toga, ovi protesti imaju specifičan povod i, kao što je pokazalo istraživanje Crte, njihove zahteve podržava i solidan deo glasača vladajućih stranaka. Pritom, postoje i brojne lokalne specifičnosti, kao što je npr. Bogatić, gde je prošle nedelje na protest protiv nasilja izašao za tu sredinu enorman broj meštana, što ne znači automatski da su to sve glasači opozicije, nego pre svega da je mnogo meštana potreseno brutalnim ubistvom omiljenog lokalnog veterinara – objašnjava Gubaš.

Prema njegovim rečima, najveći broj glasača opozicije je u velikim centrima (Beograd, Novi Sad, Niš), gde na ulicu lako izađu hiljade ljudi, ali se taj broj isto tako relativno lako izduva, kao da su građani u tim gradovima već pomalo zasićeni protestima, dok su u nekim drugim gradovima demonstranti istrajniji.

– Svaki grad je priča za sebe i to treba imati na umu pri bilo kakvom zaključivanju. Ukoliko bismo ipak hteli da se, makar hipotetički, pozabavimo pretpostavkom da broj ljudi koji su u nekom gradu učestvovali u protestima protiv nasilja ima veze s tim koliko ljudi će u tom gradu glasati za opoziciju, onda bi, pored najvećih centara, jako dobro stajali Valjevo, Vrbas, Leskovac, Šabac, Požarevac, Kruševac, Kragujevac, Pirot – i, naravno, Petrovac na Mlavi, višenedeljni rekorder po relativnom odzivu u lokalnim okvirima – navodi Gubaš.

Kako ističe, posebno je zanimljivo da se većina gradova u kojima su se prethodnih nedelja održavali protesti ogromni u lokalnim razmerama nalazi južno od Save i Dunava.

– Vojvodina se (osim Vrbasa i Novog Sada prvih nedelja) u ovoj seriji protesta pokazala prilično letargičnom – zaključuje Gubaš.

Podsetimo, lokalni izbori održani su 21. juna 2020. a uz njih se glasalo i za vojvođanski i republički parlament. Veći deo opozicije je te izbore bojkotovao.