Foto FoNet Ana PaunkovićIako Srbija protiv nasilja još nije donela konačnu odluku, sve je izvesnije da će njihovi kandidati sa izborne liste prihvatiti poslaničke mandate u republičkom parlamentu i da ćemo ih ponovo gledati u skupštinskoj sali. Sličnu odluku doneće i kandidati za poslanike sa izborne liste NADA, jer i jedni i drugi smatraju da bi opozicionim bojkotom parlamenta mandati otišli SNS, pa bi oni građani koji su glasali za opoziciju, a koji su protiv prihvatanja mandata u naredne četiri godine bili prinuđeni da slušaju samo naprednjake.
Veštački se pravi dilema da se opozicija ne drži principa
„Stav Ekološkog ustanka je da su mandati opozicije, odnosno koalicije SPN , legalno i legitimno dobijeni od preko 900.000 građana Republike Srbije. Ukoliko bi naš pokret podneo ostavke na mandate koji budu potvrđeni u Narodnoj skupštini, i to učine i ostali koalicioni partneri, onda bi naši mandati otišli SNS-u. Ako narod koji raspreda po društvenim mrežama o tzv „vraćanju mandata“, ( što nije pravno valjani termin), želeo da naredne četiri godine, gleda 177 poslanika SNS bez opzicije, onda bi taj naš potez bio logičan“, kaže za Danas Danijela Nestorović, kandidatkinja za poslanika sa liste Ekološkog ustanka.
Prema njenim rečima Narodna skupština je jedino mesto gde opozicija može i mora da se izbori sa ovim i ovakvim kriminalnim režimom.
„To za nas nije čak ni principijelno pitanje i smatram da se veštački pravi ta atmosfera da je opozicija nešto nekome ukrala, ili da se ne drži principa“. Što se tiče društvenih mreža smatram da bi malo svi trebali da manje bacaju fokus na konstatno kritikovanje opozicije i zajednički krenemo u akciju smene diktature. U suprotnom, vrtimo se u krug“, navodi sagovornica Danasa.
I Miloš Parandilović, lider Novog lica Srbije, smatra da je tema o mandatima nametnuta i nategnuta od prvog dana.
„Kome opozicija da vraća mandate, Vučiću? Zar nismo iz bojkota 2020 godine naučili da to jača SNS režim a razgrađuje tkivo i infrastrukturu opozicije. Mnoge opozicione stranke su nepovratno razrušile odbore nakon bojkota. S druge strane opozicija je dobila podršku građana da bi vodila borbu protiv režima, a ne da bi se povlačila u ilegalu i mrak“, navodi Parandilović.
Dodaje da je veliko pitanje i da li je tehnički sprovodivo povlačenje svih 250 kandidata za poslanike, tako da to nije tema kojom bi trebalo da se bavi opozicija. A još manje, kako kaže, bi trebalo da se opterećuje abrovima sa društvenih mreža.
„Dobili smo ne malo poverenje i treba da ga opravdamo. Novo lice Srbije smatra da mandate ne treba vraćati bez obzira na krađu, već protestima naterati Vučića na raspisivanje novih izbora, a uporedo sa tim kroz parlament razobličavati naprednjačku hobotnicu.
Nametnuta je dilema da li prihvatiti mandate ili ne
Sličnog stava je i Biljana Đorđević, koja je već nekoliko puta ponovila da ukoliko se ne bi prihvatili mandati oni bi otišli u ruke SNS, kao i da je kampanju lakše voditi kada je opozicija jednom nogom u Skupštini
Većina sagovornika Danasa iz opozicionih krugova smatra da je pitanje mandata veštački nametnuto i to na društvenim mrežama.
Isto misli i Đorđe Stanković, dosadašnji poslanik Aleksićevog Narodnog pokreta Srbije. On kaže da nije dobro da se glasovi oko 900.000 ljudi predaju naprednjacima, kao i da je obaveza opozicije da bude glas naroda.
„Glasovi Srbije protiv nasilja nisu sporni, svaki je čist kao suza, sporni su glasovi SNS-a, i da su u toj budućoj skupštini ONI (SNS) lažni poslanici“, navodi Stanković.
Dodaje da opozicija borbu nastavlja i na ulici, dakle i vaninstitucionalno, institucionalno, ali i kroz međunarodne forume.
„Za sve dalje odluke koje donesemo na nivou stranke i koalicije ćemo obavestiti javnost“, poručuje Stanković..
Glavni cilj je da se izbori ponište
Prema rečima Dragane Rakić, potpredsednice Demokratske stranke, i prihvatanje i neprihvatanje mandata u lokalnim parlamentima i Narodnoj skupštini može imati smisla samo ukoliko bude deo promišljene taktike u borbi za ostvarenje glavnog cilja – poništavanju pokradenih izbora održanih 17. decembra i raspisivanje novih pod suštinski drugačijim uslovima, u skladu sa domaćim zakonima i preporukama OEBS-a i ODIHR-a.
„Naš glavni cilj jeste da se izbori ponište jer smo dokazali da su pokradeni. Režim Aleksandra Vučića je izgradio jedan monstruozan sistem za krađu izbora u kojem se glasovi na različite načine kradu pre samog glasanja, tokom glasanja i posle glasanja. Mi smo sada prikupili neoborive dokaze da je mehanizam krađe izbora planski i sistematski izgrađen od strane vladajućeg režima i da je taj mehanizam iskorišćen i na ovim poslednjim izborima“, navodi Rakićeva.
Zato ti izbori, kako kaže, moraju biti poništeni i zato je nužno da svi oni koji su učestvovali u krađi odgovaraju pred zakonom, a da se onda raspišu novi izbori pod demokratskim uslovima na kojim će građani Srbije ponovo, posle 12 godina, moći slobodno da glasaju.
„U javnosti su se već čula različita mišljenja o tome šta bi sada bilo bolje – preuzeti ili vratiti mandate – a našim kolegama sa liste „Srbija protiv nasilja“ je poznat početni stav Demokratske stranke o tom pitanju. U svakom slučaju, za Demokratsku stranku je neprihvatljivo svako rešenje koje nije u funkciji ostvarenja glavnog cilja zbog kojeg i organizujemo proteste i zbog kojeg pozivamo građane da nas podrže u našim opravdanim zahtevima“, navodi sagovornica Danasa.
Ne postoji parlament, ako u njemu nema 65 poslanika
Nebojša Zelenović, kopredsednik stranke Zajedno, podseća da je pre formiranja koalicije SPN bila velika debata da li treba ići sa jednom listom ili u više kolona i da sada imamo debatu oko toga da li treba prihvatiti mandate, iii ne. On smatra da je pre svega važno da se učini sve što može da ovaj politički savez, SPN, bude održan.
„Pitanje oko mandata je da li mi verujemo da ćemo delegitimizovati skupštinu Srbije, ako bismo odbili mandate. To je srž stvari. Ne postoji parlament , ako u njemu nema 65 poslanika, koji predstavljaju 900.000 ljudi, čiji ja je volja da se zemlja pridružuje EU, a zemlja , formalno, ima strateški spoljno politički cilj da postane član EU. Eto to je glavni argument onih koji zastupaju ovu poziciju. Ako nema, u suštini, parlamenta, onda ćemo imati, brzo, ponovljene izbore. E, tih izbora, sada, ne može biti ako nisu normalni“ , navodi Zelenović za Danas.
Dodaje da kako stoje stvari, većina ljudi koji podržavaju SPN smatraju da mandate ne treba prihvatiti.
„Argumente za ulazak u skupštinu smo čuli i oni su razumni i istiniti, nema potrebe da ih ponavljam. Vučić i svi oni na Zapadu koji misle da mi bolje od ovoga što imamo ne zaslužujemo, po mom mišljenju imali bi nerešivu jednačinu, ako bi predstavnici 900.000 građana koji podržavaju ulazak zemlje u EU odbili da budu deo parlamenta, zato što je taj parlament rezultat neviđene krađe. Ali, važno je da sačuvamo koaliciju i većina treba da odluči o ovoj stvari“, ističe Zelenović i dodaje da ova koalicija ima snagu da na normalnim izborima pobedi svakoga, pa naravno i Vučića.
Bojkot parlamenta neće uticati da imamo izbore ranije
Dilemu oko prihvatanja ili neprihvatanja mandata nemaju predstavnici koalicije NADA. Vojislav MIhailović , lider POKS-a i član ove koalicije smatra da ništa dobro neće doneti neprihvatanje mandata, osim da se glas opozicije neće čuti u skupštini, a još manje nego sada u medijima.
„Bojkot parlamenta neće uticati da imamo izbore pre nego što bi imali, jer imamo posla sa diktatorskim režimom koji jedva čeka da usvaja budžet i zakone bez prisustva opozicije. Sećamo se svi kada je opozicija demonstrativno trajno napustila skupštinu što u svakoj normalnoj državi znači poraz demokratije i ozbiljan problem, poslanici SNS i SPS su njihov odlazak iz sale dočekali aplauzom, a predsednik skupštine rečima, samo zatvorite vrata kada izađete“, podseća Mihailović.
Iako su, prema njegovim rečima, pokradeni izbori, opozicija se protiv režima mora boriti i u parlamentu i na ulici u mirnim protestima i građanskom neposlušnosti i na svake druge načine.
I Predrag Marsenić, potpredsednik Novog DSS, procenjuje da odbijanje mandata ne bi donelo nikakvu korist u borbi protiv režima koji je, evidentno, pokrao izbore. Naprotiv, samo bi dodatno oslabio opoziciju pred lokalne, kao i eventualne ponovljene gradske izbore, pre svega u ostvarivanju bolje kontrole izbornog procesa.
„Novi DSS je predložio korenitu promenu opozicionog delovanja kojom će se iću u susret događajima i smatramo da izneti stavovi na društvenim mrežama, koje razumemo, ipak nisu pravo rešenja za dalju borbu“, zaključuje Marsenić.
Opoziciji, pre svega onoj iz koalicije Srbija protiv nasilja, ostaje manje od mesec dana da odluči da li će učestvovati u radu republičkog parlamenta ili ne, budući da bi konstitutivna sednica Skupštine Srbije, prema najavi prvog čoveka Srpske napredne stanke, mogla da se održi početkom februara, možda baš 15. februara ma Sretenje, kako pišu pojedini mediji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
