Opozicija neće imati jednog lidera

Prema mišljenju naših sagovornika, čelna pozicija u antirežimskom taboru ne mora da presudno zavisi od sposobnosti određenih opozicionara da oko sebe okupe najviše stranaka, niti će to biti nužno uslovljeno stepenom prisutnosti u javnosti.

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, smatra da „opozicija svakako neće imati jednog lidera, niti će ići svi zajedno“.

– Verujem da će građanski pokreti i leva opcija pokušati da se što više udalje od liderskog principa uopšte, dok tradicionalne stranke centra i desnice već imaju jasno profilisane lidere – Đilasa i Jeremića, ističe sagovornik Danasa.

Upitan da li „udaljavanje od liderskog principa“ može da bude efikasna strategija građanske i „leve“ opozicije, s obzirom na činjenicu da vladajuća Srpska napredna stranka zagovara upravo liderski sistem, Dragan Popović navodi: „Mislim da je teško, ljudi su navikli na lidere i tražiće ih svakako među onima koji se najčešće pojavljuju. Svakako se gubi previše vremena na uzaludno demontiranje liderskog principa umesto da se on prihvati kao sastavni deo organizacije ljudskih i drugih resursa. Lider kao negativna odrednica je samo posledica pretpolitičkog i nerazvijenog društva u Srbiji.“

Prema mišljenju politikologa Bobana Stojanovića, „lider opozicije će biti onaj politički akter koji uspe svoj rejting da približi SNS-u“.

– Nebitan je i broj grupa/stranaka i ko je koliko prisutan u medijima, makar u onim u kojima opozicija može da se pojavi. Kada se pojavi politički akter koji će moći da se približi SNS-u, onda će biti pravi lider opozicije, ko god da bude na čelu – partijski lideri ili neka nova osoba i bez obzira koliko je partija/pokreta u tom bloku. To je najvažnije, da se da nada biračima da je promena moguća. Šteta je što dobar deo opozicije to nije razumeo pre ovogodišnjih izbora, pa je dobar deo njih izgubio svaki kredibilitet izlaskom na izbore. Put je grupisanje i stvaranje jake zajedničke organizacije. Pa se neće ni postavljati pitanje ko su lideri ili predvodnici opozicije, konstatuje Stojanović.

Nebojša Krstić, marketinški stručnjak i medijski analitičar, poručuje za Danas da je „u demokratijama lider opozicije onaj ko na izborima osvoji najviše glasova“.

– Kod nas onaj ko se i usudi da izađe na izbore biva satanizovan. Iz te činjenice proizilazi zaključak da je stvarni lider opozicije onaj ko uspeva već osam godina da idiotizuje opoziciju, a da ona na to ćutke pristaje iako je očigledno sve slabija i nemoćnija. U formalnom smislu, lider vanparlamentarne opozicije je onaj ko ima najviše para, eventualno onaj ko u tom trenutku u javnosti izbljuje najviše efektnih psovki ili pretnji Vučiću. Ova situacija je iznuđena time što u okviru tzv. „prave opozicije“ više nema nijedne stranke, ocenjuje sagovornik Danasa.

Kako dodaje Krstić: „Istina, postoji nekoliko registrovanih stranaka, to su bivše ‘zelene’ koje su prisvojili Tadić, Jeremić i Đilas, ali one postoje samo na papiru i nemaju ni organizaciju ni infrastrukturu. DS je bio stranka, ali danas je u završnoj fazi autodestrukcije, pa se na nju ne može ozbiljno računati.“

– Tako da se vraćamo na novac i galamu. No i tu imamo problem, naime, onih koji se bore za primat u antivučićevskim izjavama takmičeći se ko će smisliti najluđu optužbu ili uvredu ima podosta i „top lista“ tih ličnosti je promenljiva. Jedina konstanta opozicione scene je u onom ko ima para. A politika je skup sport. Tako da ćete lako i naći lidera ako sledite tokove novca, naglašava Nebojša Krstić.