Opozicija odbila Kurtijev poziv: DPK hoće na razgovor, ali o datumu izbora

Premijer Aljbin Kurti pozvao je lidere opozicionih partija na večeru, sa ciljem da se raspravlja o zakonodavnom dnevnom redu nove sednice Skupštine.

Dobio je negativne odgovore od lidera dve od tri glavne stranke da govore o ovoj temi.

Ipak, učešće na skupu potvrdila je najveća stranka opozicije. Međutim, predsednik PDK Memlji Krasnići je naglasio da tema od interesa za ovu stranku neće biti zakoni.

Portparol PDK Faton Abdulahu najavio je da će učešće Krasnićija na ovom sastanku biti u funkciji rasprave za nove parlamentarne izbore.

„Demokratska partija Kosova je prihvatila poziv premijera Aljbina Kurtija na radni sastanak u ponedeljak i mogu da potvrdim da će predsedavajući Memlji Krasnići učestvovati na ovom sastanku“, potvrdio je Abdulahu za Kohu.

„Naš stav kao PDK je jasan i dosledan – Kosovo je u krizi na svim poljima i jedini izlaz su vanredni parlamentarni izbori, koji se moraju održati što je pre moguće. Stoga će učešće gradonačelnika Krasnićija na ovom sastanku biti u cilju razgovora o mogućnosti određivanja datuma za nove izbore”.

Premijer Kurti je pre nedelju dana izrazio spremnost za vanredne izbore, ali je naglasio da mu je za to potrebna pomoć opozicije da raspusti Skupštinu. Raspodela se vrši glasovima najmanje dve trećine od 120 poslanika Skupštine.

Samo je PDK pozitivno odgovorio na izazov.

U LDK su istakli da Kurti, da bi izašao na izbore, mora da podnese ostavku, a u AAK su istakli da izbori moraju biti rezultat glasanja o nepoverenju Vladi u Skupštini.

LDK i AAK su se odvojile od PDK, čak i oko poziva premijera da se sastanu u ponedeljak.

Predsednik LDK Ljumir Abdidžiku je ovaj poziv Kurtija smatrao zakasnelim, kojeg je u pismu koje je vratio optužio da je suštinski ugasio duh saradnje između Vlade i opozicionih političkih partija.

„Odgovarajući na Vaše pismo, smatram da je sada kasno da, posle tri i po godine na vlasti, pokušavate da nađete klimu saradnje kada ste suštinski ugasili duh saradnje i kada ste posejali krajnje uvredljivu polarizaciju prema svim drugim političkim partijam na Kosovu i njihovim predstavnicima“, kaže se u Abdidžikuovom pismu Kurtiju.

Abdidžiku je napisao da njegova stranka uvek podržava glavne interese Republike, iako je naglasio da Kurti nikada nije odgovorio na tu spremnost uzajamnom saradnjom.

„Što se tiče pitanja pokrenutih u Vašem pismu, odnosno zakonodavnog dnevnog reda Skupštine Republike Kosovo, LDK smatra da se o istom raspravlja u Predsedništvu Skupštine, gde naši politički predstavnici iznose i naše partijske stavove. Što se tiče glasanja o međunarodnim sporazumima, Demokratski savez Kosova ih smatra iznad dnevne politike, pa će i dalje glasati za njih, kao i do sada“, navodi se u Abdidžikuovom pismu.

Čak je i predsednik AAK-a Ramuš Haradinaj pisao Kurtiju. U pismu je naveo da odbija premijerov poziv.

Prema rečima Haradinaja, tema zakonodavnog dnevnog reda pripada šefovima poslaničkih grupa.

„Besnik Tahiri, koji vodi našu poslaničku grupu, i druge kolege, uveren sam da će razgovarati u kolegijalnom duhu i naći jezik, koji će potom naše poslaničke grupe doneti u Skupštinu na sprovođenje. Smatram da ova tema direktno spada u njihovu odgovornost i znanje“, kaže se u Haradinajevom odgovoru koji je objavio na Fejsbuku.

Predsednik AAK-a je rekao da ako postoji neka druga tema vezana za politički zamah, onda se ovim pitanjem može pozabaviti u nekom drugom trenutku i u drugom trenutku, „kako bi se uskladili stavovi koji su od nacionalnog interesa“.

Pre nego što su lideri opozicionih partija odgovorili premijeru, Kurtijev prethodnik, bivši premijer Avdulah Hoti, naglasio je da nije trebalo da ide na sastanak.

Hoti, koji je poslanik LDK, rekao je da premijer Kurti ne može da zahteva sastanak sa opozicijom na dnevnom redu Skupštine.

„Premijer Kurti traži koordinaciju sa opozicijom za dnevni red Skupštine za prolećno zasedanje, ali je njegovo ponašanje zajedno sa grupom Samoopredeljenje-Gukso prema instituciji Skupštine i opoziciji tokom ovog mandata narušilo parlamentarnu demokratiju na Kosovu, napisao je na Fejsbuku.

Hoti je pobrojao nalaze Kosovskog instituta za pravosuđe (IKD) o radu Skupštine, dok je naglasio da „čak i kada je bacan suzavac, Skupština je bolje funkcionisala, bila je transparentna i efikasnija”.

„Nalazi IKD-a iz monitoringa Skupštine Kosova su uznemirujući za demokratski poredak: netransparentnost u odlučivanju i donošenju zakona, neustavne i nezakonite odluke, nesprovođenje pravilnika o radu, Skupština nije mogla da traži odgovornost od Vlade, većina je sprečila kvorum i izneverila istražne sednice i komisije, Vlada nije odgovarala na pitanja poslanika i nije učestvovala na vanrednim sednicama i mnoga druga saznanja koja se iznose u nastavku“, napisao je Hoti na Fejsbuku.

Nedostatak političkog konsenzusa unutar Skupštine zaustavio je važne nacrte zakona, kao što su Građanski zakonik, nekoliko međunarodnih sporazuma za grantove i zajmove u vrednosti od oko 300 miliona evra, kao i nacrt zakona o reproduktivnom zdravlju i vantelesnoj oplodnji.