Među potencijalnim predsedničkim kandidatima opozicije pominje se i Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), kome je deo opozicije uputio molbu da se njegovo ime nađe na izbornom listiću kao i rok da se o tome izjasni, navode nezvanično izvori Danasa sa političke scene.
U jeku spekulacija o potencijalnim predsedničkim kandidatima, ali i odugovlačenju opozicije da predstavi javnosti svog kandidata, još jedno ime ponovo se pojavljuje na listi onih koje opozicija želi da predstavi u kampanji za predsednika Srbije, kako nezvanično saznaje Danas.
„Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) je još jedno ime koje je u igri. Deo opozicije uputio je predlog Kostiću da bude kandidat za predsednika zato što se radi o uglednom akademiku iza koga bi mogla da stane cela opozicija. On se dobro kotira u istraživanjima ali raniji napadi na njega u vezi sa stavovima o Kosovu bi mogli da ga koštaju glasova. Kostiću je ostavljen rok da se izjasni uskoro“, navode naši izvori nezvanično i dodaju da je ovo jedan od mogućih razloga zašto opozicija još uvek nije saopštila konačno ime kandidata.
Kada su se u medijima pojavile spekulacije o tome da bi predsednički kandidat opozicije mogao da bude Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije, koji se dobro kotira u istraživanjima kako je objavio Demostat, opozicija udružena oko SSP, DS, NS i PSG, odlučila je da odloži objavljivanje imena kandidata.
Potpredsednica Narodne stranke Sanda Rašković Ivić potvrdila je medijima da je Šoškić jedna od nestranačkih ličnosti o kojoj se razgovaralo u kontekstu predsedničke kandidature, ali i navela da će konačna odluka biti saopštena javnosti tek sredinom februara, oko Dana državnosti i praznika Sretenje.
Osim Šoškića, kao mogući kandidati za predsednika Srbije najglasnije su se u prethodnom periodu pominjali general Zdravko Ponoš, profesor u penziji Vladeta Janković, pa i glumac Dragan Bjelogrlić, koji se takođe dobro kotira u istraživanjima ali nije zainteresovan za ovakvu ulogu, kako je pisao Demostat.
Vladimir Kostić se i ranije pominjao u pojedinim medijskim tekstovima i istraživanjima kao neko ko odgovara profilu „dobrog“ kandidata za predsednika Srbije, ali on nije pokazivao interesovanje za takvu ulogu.
Pred prethodne predsedničke izbore održane 2017. godine, Kostić je u više navrata kategorično odbacivao mogućnost da se nađe na nekoj izbornoj listi.
„Ne pada mi na pamet da budem kandidat za predsednika Srbije. Prvo, zato što to ni pod kojim uslovima ne želim. Drugo, što ne posedujem ni sposobnosti ni znanja za takvu funkciju i treće, što su neophodni poslovi u ovom mandatu u SANU tek započeti“, naveo je Kostić.
U međuvremenu je Kostić izabran i po drugi put za predsednika SANU, a mandat mu ističe 2023. godine.
Tokom svog mandata na čelu SANU, Kostić se u više navrata našao na meti kritika i hajke tabloida ali i dela javnosti. Poslednji takav slučaj bio je u martu prošle godine zbog stava o statusu Kosova koji je izneo tokom gostovanja u emisiji „Newsmax Adria” na TV N1. On je tom prilikom izjavio da niko u Srbiji, uključujući i Srpsku pravoslavnu crkvu, nema tapiju na istinu po pitanju Kosova, što je izazvalo oštre reakcije i kritike nacionalno orjentisanog dela javnosti.
O ovom pitanju na sličan način Kostić je govorio i ranije. Neki su ga kritikovali, neki podržavali.
U međuvremenu se ime Vladmira Kostića ponovo pojavljivalo u kontekstu predsedničkog kandidata i na stranicama Danasa, kada ga je kao idealnog kandidata izdvojila Sonja Biserko, predsednica Helsinčkog odbora za ljudska prava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.