„Ne sme biti obmane građana“: Treba li opozicija da izađe na čelo protesta?

Najveći u ovom bizu protesta bio je u Novom Sadu. Njega su organizovali novosadski aktivisti i gradski odbornici koji su se na protestu obratili građanima i predvodili šetnju od Železničke stanice do Gradske kuće, a pored njih govorila je i glumica Aleksandra Pleskonjić Ilić.

Iako je bilo zbunjujućih informacija tokom, ali inakon protesta, eventualno je utvrđeno da će sledeće okupljanje biti u Beogradu jedanaestog novembra, te da će njegovu organizaciju pomoći skoro sve opozicione partije.

Ipak, ono oko čega izgleda nije bilo slaganja jeste da li će na tom protestu govoriti i u prvi plan izaći sami opozicioni političari, ili će to ostaviti javnim ličnostima i aktivistima.

Već u petak na blokadi Varadinskog mosta, narodni poslanik i lider Ekološkog ustanka, Aleksandar Jovanović Ćuta osvrnuo se na taj problem i rekao da je posao opozicionih političara da budu tamo gde je problem.

„Već nekoliko puta posle Ribnikara, ponavljamo istu grešku, a to je da se narodni poslanici ne obraćaju građanima. Mi kao narodni poslanici Ekološkog ustanka insistiramo da uradimo ono što je naš posao. A to je da opozicija preuzme odgovornost da izađe pred građane, da se više ne krije iza neke poznate ličnosti, nego da se obrati narodu. Naš posao i obaveza je da stanemo pred narod i kažemo tačno šta nam je plan, zato nas je narod i birao”, rekao je tada Jovanović, dodavši da treba da se uključe i sve druge organizacije.

To je potvrdila i poslanica iste partije, Danijela Nestorović koja je istakla da je reakcija političara potrebna jer je situacija alarmantna i dodala da “narodni opozicioni poslanici treba da preuzmu odgovornost i konačno kažu građanima šta je plan“.

Kako je rekla, protiv ideje da na protestu govore političari bila je struja oko Stranke slobode i pravde, ali je naglasila da će na protestu svakako govoriti jedan političar iz Novog Sada.

Dobra odluka, ukoliko ovo nije kraj borbe

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike ističe da postoji verovanje da bi došlo do manjeg odziva građana ukoliko bi opozicija direktno i eksplicitno stala na čelo protesta, što je posledica, smatra on, nepopularnosti stranaka opozicije u celini, ali i pojedinih lidera.

“Ipak, ne mislim da bi to ovde bio slučaj zato što je cela opozicija ujedinjena iza ovih protesta te bi u tom smislu verovatno, i da je eksplicitno predvode, mogli da okupe solidan broj ljudi”, tvrdi Ivković.

Sa druge strane, on ističe da bi to bile tvrdokorne pristalice opozicije, odnosno njihovi glasači.

“Ukoliko je cilj protesta da ova poruka o neophodnoj odgovornosti za tragediju u Novom Sadu stigne do šireg kruga glasača, onda odluka da se opozicija ne stavlja na samo čelo protesta ima smisla”, ističe naš sagovornik.

On smatra da bi glavni dobitak te strategije bio i otežavanje vlasti da koristi narativ o opoziciji kao “političkim oportunistima i lešinarima” koji na tragediji žele da grade rejting

“Vlast će svakako koristiti taj narativ, ali ukoliko među govornicima i među ljudima u prvim redovima nema toliko eksplicitno opozicionih političara, onda postoji možda šansa da će neki neopredeljeni birači ili čak neki meki glasači vlasti biti otvoreni toj vrsti poruke da je potrebna veća odgovornost, a to bi bilo opasno po vlast”, pojašnjava Ivković.

Ipak, Ivković smatra da ostavljanje opozicije po strani može doneti i određene gubitke.

“Ako se opozicija na skupovima stalno drži po strani, onda to sprečava ljude da se identifikuju sa partijama i liderima opozicije, i da steknu utisak da postoji jasna alternativa vlasti”, tvrdi Ivković i dodaje da vlast to dosta dobro koristi što joj i pomaže da ostane na pozicijama moći.

On pojašnava da, kao što pokazuju istraživanja, postoji veliki broj nezadovoljnih ljudi, ali da se opozicija percipirana kao previše fragmentisana, neorganizovana i difuzna da bi se izdvojila kao opcija koja bi bila izazivač vlasti.

“Kad bi se izdvojila tako neka opcija, vlast bi bila prinuđena da pravi ozbiljije ustupke i bila bi naterana u taktičko povlačenje i odbranu, što bi bilo dobro za građenje opozicije. Ipak činjenica da opozicionari ne preuzimaju eksplicitnu odgovornost za proteste umanjuje šansu da se dugoročno i profiliše politička opozicija kao nešto što bi građani mogli da podrže ili da se čak i stranački aktiviraju i time povećaju šanse opoziciji na narednim izborima”, naglašava sagovornik Danasa.

Govoreći o mogućim posledicama ovih protesta, Ivković tvrdi da će možda i biti nekih uspeha u vidu ustupaka vlasti.

“Ukoliko se protesti nastave u nekom većem intenzitetu, vlast odluči da možda još neko treba da snosi političku odgovornost i podnese ostavku, ali ne verujem da će protesti dovesti do pada vlasti kao takve, to će morati da se desi na izborima, makar i u nepoštenim izbornim uslovima a za to je potrebno da postoji dobro organizovana i profilisana opozicija”, kaže Ivković, ali dodaje da su male šanse da se to desi ukoliko se na ovakvim skupovima drži po strani.

Ipak, on naglašava da postoje i drugi načini građenja imidža kod građana, poput rada u parlamentu i drugih akcija koje nisu protesti.

“Tako da to što je opozicija odlučila da ne bude na samom čelu ovih konkretnih protesta, kada se izvagaju dobiti i gubitci može se posmatrati kao dobra odluka zato što dobiti pretežu nad gubicima, ali to samo ako prihvatimo da protest nije kraj borbe protiv vlasti, već samo jedan od koraka”, zaključuje Ivković.

Ko organizuje skup, taj se obraća građanima

Politički konsultant Dušan Lj. Milenković ipak smatra da prilikom organizovana skupova političke kalkulacije nisu toliko bitne, koliko obaveza da se građani koji učestvuju na protestu ne obmanjuju.

“Osnovno pravilo je da onaj koji organizuje skup mora da se obrati skupu, u suprotnom to može biti vrsta obmane učesnika skupa. Šta god da je politička posledica toga. U tom smislu, nevažna je tačnost procene da li je politički pametnije da se političari obraćaju ili ne”, smatra Milenković.

Podsetimo, današnji protest počeće okupljanjem ispred Vlade Srbije u 17 časova odakle je planirana šetnja do Andrćevog venca kako bi se u Predsedništvu predali zahtevi koji su izneti na protestu u Novom Sadu, a to su: ostavka predsednika Vlade Miloša Vučevića i gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, objavljivanje svih tajnih ugovora vezanih za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu, hitno hapšenje svih odgovornih za ubistvo četrnaestoro ljudi i puštanje na slobodu svih nevinih i nezakonito pritvorenih i vanredna kontrola svih infrastrukturnih projekata koji su započeti ili rađeni u poslednjih 10 godina.