Opozicija sam svakom ko sebe pomeša sa državom

Ustavom utvrđen posao Zaštitnika građana je kontrola rada organa vlasti – ne opozicije, medija ili građana (čak ni kada grubo krše zakon), već vlasti. Prema tome, samo radim svoj posao onako kako je utvrđen Ustavom naše zemlje i kako ga rade i u drugim zemljama sa neuporedivo većom tradicijom institucije ombudsmana, kaže za Danas Saša Janković, zaštitnik građana, odgovarajući na pitanje zašto dobar deo javnosti u njemu kao predstavniku nezavisne institucije i građanskim pokretima poput Inicijative Ne da(vi)mo Beograd vidi glavnu opozicionu političku snagu, a ne u političkim strankama koje su u opoziciji.

Janković je u ponedeljak posetio redakciju Danasa i razgovarao sa urednicima o radu institucije Zaštitnika, o građanskim pravima, vladavini prava i drugim temama.

Zaštitnik građana objašnjava da vlast one koji se pozivaju na zakone, pravila, institucionalni red, ustavnu i zakonsku podelu nadležnosti, jednakost svih pred zakonom, poštovanje demokratske procedure – sama proglašava opozicijom.

– Verovatno ima više razloga za to. Prvo, neki ljudi nisu navikli da postoji organ vlasti koji kritikuje rad drugih organa vlasti, već im iskustvo govori da je onaj koji kritikuje vlast – opozicija. Da je samo to u pitanju, sa malo edukacije lako bi taj problem rešavali. Međutim, ovde je suština nešto drugo: ono što radi moja institucija, i još neke, sama vlast proglašava za opoziciono delovanje! Ne pada mi na pamet da njima nešto objašnjavam, još manje da se zbog toga pravdam, jer znam da to rade svesno, misleći da će tako lakše da se brane od kritike. Otprilike – „nije Janković utvrdio propuste u radu Policije u Savamali što ih je stvarno bilo, već zato što je opozicija i želi da ruši vlast, a ta opozicija dok je bila vlast ona je…“. Možda ponekoga i zbune tom višestrukom zamenom teza, ali šteta je mnogo veća. Naime, ako za opoziciju proglašavaju nekog ko traži da odnos građana sa državom bude zasnovan na predvidivim i fer pravilima, koja važe isto za svakoga, a ne na samovolji, korupciji, sili i ljudima iznad institucija i zakona, šta time govore kakvu to vlast oni, kao suprotnost takvoj „opoziciji“, grade? Tako one koji ne ustuknu pred tabloidnim uterivanjem straha javnost prepoznaje kako suprotnost uobičajenom ponašanju. Ali ne kao politička opozicija, već opozicija sistemu „vrednosti“ koji priznaje jedino silu, zamenu teza i novac.

Sa čime se suočavate zbog te potrebe javnosti da se za Vas politički vezuje? I koju štetu (ili možda i korist) od toga ima institucija Zaštitnika građana?

– Sa više napada vlasti i više vidljivosti. Napadi nanose štetu instituciji, ne samo meni lično. Neosnovano političko etiketiranje nastoji da potkopa sam njen temelj. Nisam pristalica PR teorije da je svaka vidljivost dobra. Ali još manje je dobro da se povlačenjem pred golom silom od institucije napravi krpa. Takav stav danas privlači pažnju i napade, ali i podršku.

Kako komentarišete navode vlasti da ste u otvorenoj kampanji za predsednika zato što učestvujete na nizu tribina po Srbiji, što ste govorili u Britanskom parlamentu, te da je za potrebe kampanje Bojana Maljević snimila i predizborni spot?

– Čije navode? Nemam nameru da se pravdam zbog toga što radim svoj posao, na način na koji sam ga uvek radio, samo to neko možda nije primećivao. Za skoro 10 godina posetio sam preko 25 gradova i opština u Srbiji, mnoge više puta; razgovarao sa čelnicima lokalnih samouprava, predstavnicima medija i lokalnih udruženja, primao pritužbe, predstavljao godišnje izveštaje. Išao sam i na položaje na kopnenoj zoni bezbednosti, i u zatvore i u kasarne, jedino nisam na ovoj dužnosti spavao u njima niti mislim da treba, možda je to problem? Posebno nemam nameru da komentarišem nepostojeći „spot“. Najmanje tri godine pokušavali smo da nađemo sredstva, ne za spotove, već edukativne i preventivne emisije o temama i slučajevima iz rada Zaštitnika građana, po ugledu na austrijskog ombudsmana koji jednom sedmično na nacionalnoj televiziji, u udarnom terminu, pola časa predstavlja interesantne slučajeve i to ima ogroman preventivni efekat. U budžetu nikad nije bilo para, odbile su nas neke ambasade, na primer Norveška, jer objektivno i nemamo kapacitet da se bavimo TV produkcijom; pričao sam o toj ideji svima, sećam se recimo produkcijske grupe Mreža koja je ipak odlučila da radi slučajeve Evropskog suda za ljudska prava. Rekao sam za tu ideju i gospođi Maljević, ona je napisala projekat, našla sredstva, okupila fantastičnu glumačku ekipu…  mi smo odabrali slučajeve, moji saradnici su išli na snimanja, neki sjajni ljudi iz javnog života koji istinski cene ljudska prava i pravnu državu, kolege poverenici… ali višak sam u programu nekome bio samo ja i ja sam se i povukao. Da bi građani Srbije uopšte imali priliku da vide takvu emisiju.

Ako odlučite da iskoristite svoje ustavno pravo i kandidujete se za predsednika Srbije, kada ćete to objaviti?

– Ako i kada i odlučim. Toliko puta sam to već rekao.

U opozicionim partijama Danasu su rekli da ste već odlučili da budete nezavisni predsednički kandidat? Bili ste ljuti zbog te informacije koju smo objavili?

– Da ste je objavili kako ste sada rekli, ne bih imao osnov za demanti, samo bih možda bio neprijatno iznenađen brzopletim objavljivanjem netačne i neproverene informacije iz anonimnih izvora o nečemu što nije hitno, i što ste lako i u razumnom roku mogli da proverite. Mada, iskreno, bi mi bilo čudno što očekujete da potvrdim ili poreknem paušalnu tvrdnju anonimnih izvora, ali za Danas bih to učinio, jer se to srećom ne dešava često, čak mislim da mi u prošlosti tako nešto nikad niste ni tražili.

Smatrate li da je oštar ton i objavljivanje prepiske sa našom novinarkom korektan odnos prema medijima, a posebno prema Danasu koji veoma ceni i podržava vaš rad?

– Mogao bih ja da pitam da li je objaviti bez moje potvrde na naslovnoj strani „Saša Janković odlučio da bude nezavisni kandidat“, i to bez ikakve rezerve niti citiranja izvora, korektan odnos lista prema dugogodišnjem sagovorniku, a da to još i nije tačno? Dalje, težimo objektivnosti i Danas i ja i stoga ni pominjanje podrške dosadašnjem radu u ovakvom kontekstu nije sasvim principijelno. Za javni interes za koji radimo nije presudno u kakvim smo „odnosima“, već da li je javnost objektivno, potpuno i istinito informisana, što je pravo građana koje moramo da poštujemo, a samo za nas je valjda bitno da li smo neprijatnost mogli izbeći. Konačno, nisam objavio nikakvu privatnu prepisku, već novinarsko pitanje, kao što bi i novinarka objavila moj odgovor, da ga je sačekala. Ne shvatam zašto bi to šta me je službeno pitala novinarka bilo tajna- Odgovor na prvo pitanje je sigurno „ne“, a na drugo mislim da je pozitivan, mogli smo i trebalo je.

Vi ste jedan od ljudi protiv kojih se u tabloidu Informer i na TV Pink konstantno sprovodi strahovit medijski linč. Kako je živeti pod takvim pritiskom?

– Drugima je možda teže. Ja imam neke jake oslonce, u porodici, domaćoj javnosti, nekim domaćim i stranim institucijama. U vreme najvidnijih napada, dobio sam i najvrednija priznanja. Mnogi nemaju nikakvu šansu da odole kampanjama. Neki od njih su mi se obraćali, ali ja nemam ovlašćenja ni nad medijima ni nad sudom, a predstavnike vlasti koji su kršili njihova prava ja nemam moć da kaznim. Oni se čak, ironije li, pred neobaveštenom javnošću pozivaju na svoje građansko pravo izražavanja. Zbog drugih ljudi koji su to prošli, nemam pravo da govorim o sebi.

Zašto ne tužite medije koji vas, poput Pinka i Informera, optužuju čak za saučesništvo u ubistvu? Dragan J. Vučićević to što ga niste tužili doživljava kao „dokaz da su njihovi navodi tačni“.

– Kako taj čovek nešto doživljava zaista ne znam. Mogao bih zaista da tužim i njega i mnogo drugih iz te škole ponašanja za klevetu, uvredu, da tražim naknadu štete i slične stvari. Ali po pitanju klevete – ako neko zaista veruje šta na tim stranicama piše – neka veruje, meni se čini da je ono uvreda za inteligenciju svakog mislećeg čoveka. Ne osećam se ni uvređenim – ljudi određenih osobina ne mogu emocionalno da me povrede. Strašno teška mi je i danas smrt bliskog prijatelja i bol njegove porodice, ali šta o tome pišu i pričaju Vučićević ili Mitrović, zaista me ne dotiče.

Mislite li da je taj odnos „režimskih“ medija prema vama odluka samo tih medija, ili je u pitanju odluka na nekoj „višoj“ instanci?

– Sinergija između izjava predsednika Vlade, ministara Vulina i dr Stefanovića i pisanja pojedinih medija o meni je očigledna. Da li je slučajna, svako neka ceni za sebe.

Vlast vas konstantno napada a napadi su intenzivirani nakon što ste objavili izveštaj o Savamali. U kakvim ste odnosima s premijerom?

– Nismo odavno imali sastanak.

Jedno vreme ste sumnjali da vas prate. Da li je taj slučaj razrešen i kakva je trenutna situacija? Osećate li se bezbedno u Srbiji?

– Ne bih o tome pričao. Ovo je moja zemlja i u njoj sam, bez obzira na sve, svoj na svome.

Fantomsko’ rušenje u Savamali ni šest meseci posle nije rešeno, mada je vaša kontrola utvrdila da postoji neka veza rušitelja i policije. Kako danas vidite taj slučaj?

– Kao paradigmu pogrešnog puta ka napretku. Preko leđa pravne države, sigurnosti građana, integriteta institucija, poverenja, istine, zdravog razuma. Vlast u Srbiji trebalo bi da je dovoljno snažna da prizna svima očiglednu grešku, ispravi je i bez tereta krene dalje. Svaki dan je sve teže da se to uradi.

Očekujete li bilo kakav epilog afere Savamala i zašto nadležni taj slučaj toliko odugovlače, čak se čini se, inate?

– Ne znam zašto neko drugi nešto radi, ja nemam istu logiku kao oni. Rekao bih da se to moglo vrlo brzo rešiti, a zašto nije, ne shvatam. Policija i pravosuđe ove zemlje to mogu i znaju da urade za tren, a ne da, kako određeni uvek „dobro obavešteni“ listovi pišu, saznanja o tome policajci predaju stranim službama zarad „zaštite“.

Vlast smatra da su protesti Inicijative NDBGD plaćeni iz inostranstva da bi destabilizovali Srbiju. Bili ste na jednom protestu kao zaštitnik građana. Kakav je vaš utisak o tom buntu?

– Pratio sam jedan protest sa saradnicima u svrhu kontrole poštovanja Ustavom garantovanog prava na okupljanje. To posebno zbog tenzija i opasnih tvrdnji o izdajnicima, plaćenicima, koje su se sa državnog nivoa čule prema ljudima koji se okupljaju da bi u stvari tražili državu, tražili da svaki njen organ radi posao zbog koga je osnovan i primenjuje zakon podjednako na sve, jer nas samo to čuva od idućeg noćnog rušenja ko zna čega. Bilo je i informacija sa prethodnih sličnih skupova da su pojedina lica, možda čak i službena, sprečavale okupljanje i kretanje građana. I zadovoljan sam što sam ustanovio da su organi bezbednosti i gradske službe na samom skupu radile korektno, to sam bez odlaganja saopštio.

Kako ćete slučaj Savamala predstaviti u godišnjem izveštaju o radu ombudsmana koji podnosite parlamentu Srbije?

– Uvek otvoreno i detaljno, jer imam dva cilja. Jedan je da odgovorni za propuste u organima javne vlasti snose odgovarajuće posledice, a drugi da se takva manifestacija gaženja, privatizovanja i potčinjavanja pravne države i građana maskiranim interesima više nikada ne desi. Ti ciljevi su nerazdvojivi.

Skupština nije raspravljala ni o prethodna dva Vaša izveštaja, ali je vladajuća stranka povodom poslednjeg iznela niz zamerki na skupštinskom odboru, od kojih su neke bile potpuno bizarne, poput onih da u radno vreme šetate psa? Kako komentarišete takav odnos vladajućih poslanika?

– Ne znam kako da komentarišem takvu tabloidizaciju najviših institucija, ako ne mogu da je sprečim, bar u njoj ne moram da učestvujem, pa ću o tome da ćutim.

Da li očekujete da će Skupština u dogledno vreme zakazati raspravu o izveštaju za 2015?

– Narodna skupština nije razmatrala ni izveštaj za 2014. godinu, kamoli 2015., a evo pri kraju smo 2016. godine. To je ne samo kršenje propisa, već potpuno neshvatljivo ponašanje, čiji dalji tok ne mogu i ne želim da predviđam. Sadržina izveštaja je javnosti dostupna, mediji i građani su veoma zainteresovani za njih.

Spekulacije

U 2017. vam ističe mandat ombudsmana? Javnost spekuliše čime ćete se baviti posla toga. Šta biste vi voleli da radite?

– Zaštita prava građana je moj poziv evo skoro 10 godina, a radim za državu ili se njom bavim preko 20.  Verujem da ću i dalje da radim na zaštiti i unapređenju prava građana, izgradnji demokratskih institucija, posebno izgradnji poverenja građana u njih. Smatram se privilegovanim, jer radim posao koji volim i u čiju svrhu, uprkos svim izazovima, duboko verujem.

Stanje

Kako biste ocenili stanje građanskih prava u Srbiji?

– Stanje prava građana u Srbiji obeležavaju ekonomske nedaće velikog broja ljudi i manjak pravne sigurnosti. Pored tradicionalnih ranjivih grupa – jako siromašnih, dece bez roditeljskog staranja, žena, interno raseljenih, Roma… može se reći da je najugroženiji „običan građanin“, dakle onaj ko nema ili ne traži vezu, ko očekuje da će do isteka propisanog roka njegov zahtev biti rešen, ko u bolnicu ide samo sa zdravstvenom knjižicom, ko firmu otvara zbog zarade, a ne subvencije; ko je gradio legalno, ko od poslednjeg dinara vraća dugove i plaća poreze… Ima zemalja u kojima je mnogo gore, ali mi možemo, imali smo preduslove za mnogo bolje.