Opozicija se odriče novca iz budžeta

Tema bojkota narednih redovnih izbora na svim nivoima, na proleće, sledeće godine proteklih nedelja dodatno deli opoziciju.

Jedan deo bi da se odmah kaže da se neće izaći na izbore jer ne očekuju da će vlast ispuniti zahteve koje opozicija ima ne bi li bili stvoreni iole normalni uslovi za održavanje glasova, dok drugi deo smatra da treba sačekati bar do jeseni pa onda doneti jedinstvenu odluku.

Već sada se zna da odluka neće biti jedinstvena, čak ni među onima koji sebe smatraju pravom opozicijom, odnosno onim partijama i pokretima koji su potpisali Sporazum sa narodom, ali i onima koji su u Savezu za Srbiju.

Dodatne podele se tek mogu očekivati i oko vaganja da li je vlast do septembra ispunila dovoljno ili ne za odustajanje od bojkota, jer deo javnosti ali i opozicionih političara očekuju od režima bar minimalno izlaženje u susret zahtevima koji se odnose na slobodu medija i izborne uslove.

Kako je Danas već pisao, ne treba se iznenaditi ako od bojkota odustanu čak i oni koji ga sada zagovaraju, jer teško je poverovati da će opozicione stranke koje imaju vlast u Paraćinu, Šapcu i beogradskoj opštini Stari grad tek tako prepustiti lokal naprednjacima.

Međutim, ako do bojkota ipak dođe, one koji budu krenuli tim putem očekuje teška kampanja, čak i teža od redovne.

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, za Danas navodi razloge zbog kojih će kampanja bojkota biti teža. On kaže da su to finansije, dugotrajnost kampanje i plan šta raditi posle izbora, ali i rad na demotivaciji ljudi.

– Kada je reč o finansijama, jedini način koji ostaje strankama u bojkotu je da novac prikupljaju iz privatnih izvora i članarina. Kada se pogledaju izvori finansiranja u poslednje dve ili tri kampanje, vidi se da je jedan od najvećih izbora novca, pogotovo opozicije, bio novac iz budžeta. Sada će morati da se orijentišu na privatne izvore i pravna lica – navodi Klačar.

On se slaže sa tim da će oni koji bojkotuju prepustiti redovne termine u kampanji na javnim servisima koji se dobijaju besplatno, ali i debatne emisije, te da će morati da se okrene medijima koji se i sada bave njihovim radom, društvenim mrežama i najvažnije terenskim radom.

Prema njegovim rečima, posle izbora se kampanja mora nastaviti jer opozicije neće biti na mestima (u lokalnim, pokrajinskom i republičkom parlamentu) na kojima je bila pre njih i samim tim izgubiti kanale za komunikaciju sa biračima.

– Situaciju otežava i to što je teško ubediti nekoga ko vas podržava da ne treba da izađe na izbore, pogotovo redovne i to na svim nivoima. Treba voditi sofisticiranu i vrlo usmerenu kampanju pozitivne demotivacije. Biće najteže ubediti ljude na lokalu, koje mnogo ne zanima visoka politika, da naredne možda čak i četiri godine neće imati nikoga ko zastupa njegove interese u lokalnom parlamentu. Treba ga ubediti i da ne glasa protiv, dakle da ne glasa uopšte, a to je jako teško – objašnjava Klačar.

Kako dodaje, uz sve to naprednjaci će svakako podići svoju mašineriju u kampanju izborne motivacije jer će im cilj biti što veća izlaznost.