Opozicija: Vacićevo delovanje pokazatelj da ne postoje uslovi za slobodne izbore

Smatraju da vlast namerno ćuti na narastajući ekstremni nacionalizam desnice, upravo zato što je smisao Vacića i njemu sličnih da pokriju realne probleme koji postoje u Srbiji. I zaista vlast nijednom rečju nije reagovala niti na pretnje Vacića, niti na zahtev opozicije da on bude uhapšen, ukoliko se u reakciju ne računa tvit poslanika SNS Vladimira Đukanovića, u kome on poručuje da je ovo početni vatromet.

Komentarišući reakciju Zelenovića na pretnje lidera Srpske desnica, poslanik SNS je pitao: „Šta je ovde divljanje. Vacić nije upao u gradsku kuću kao Zelenović sa Đilasom i Obradovićem u RTS ili divljao oko zgrade Predsedništva. To što se Zelenović uplašio šta sugrađani misle o njemu to je nešto drugo. Ovo je početni vatromet, a još veći će biti kada ga smene.“

Ovim tvitom, Đukanović je, kako tvrde sagovornici Danasa, samo potvrdio njihovu tezu da je „Vacić marioneta u Vučićevim rukama za obračun sa opozicijom“.

Sergej Trifunović, lider PSG, kaže za Danas da vlast ne želi da se uhvati ukoštac sa narastajućom krajnjom desnicom u Srbiji uprkos njihovom antiustavnom delovanju, jer im tako odgovara.

„Ta pudlica im treba da pokrije realne probleme: Aleksandra Obradovića u kućnom pritvoru, dokaze protiv Branka Stefanovića, oca ministra policije koji prodaje oružje, pritiske na etičku komisiju BU da ne proglasi doktorat Malog plagijatom, a na korak su od tog ozbiljnog poraza. Potreban je Vacić da niko ne primeti da je Zagorka Dolovac nestala i ne dolazi na posao. Da, ako je neko i pronađe, da se taj poduhvat ne čuje od kevtanja Miše Vacića. On je majmunčić na ogradi sa megafonom“, ističe Trifunović.

Boško Obradović, lider Dveri, dodaje da ovde nije problem Vacić, već besni bolesni ekstremizam Aleksandra Vučića i njegovih piona.

Aleksandar Ivanović iz SDS smatra da je Vacićeva uloga višestruka, od toga da širi mržnju i agresiju po zemlji, da uz podršku SNS okuplja najmračnije delove našeg društva, do pokušaja da se domaćoj i stranoj javnosti prikaže kako su ovi na vlasti dobri za razliku od onih kakvih ima u opoziciji.

Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, kaže da shodno Ustavu i zakonima Vacić ne bi smeo ni da učestvuje u javnom i političkom životu, a kamoli na izborima. „O njemu bi trebalo da odlučuje pravosuđe, a ne građani na izborima. Prema tome, njegovo delovanje pospešuje ideju bojkota i opravdane zahteve za slobodne i poštene izbore i normalizaciju Srbije“ , napominje Lutovac.

Ana Stevanović, funkcionerka Stranke slobode i pravde, smatra da vlast nema namere da procesuira krajnju desnicu, koju kao marionete, po potrebi izvlače na scenu pokušavajući da skrenu pažnju javnosti sa pravih velikih afera vlasti.

„U svakoj normalnoj i uređenoj zemlji vlast bi odavno pala pod teretom optužbi za koje je opozicija iznela jasne dokaze“, kaže Stevanovićeva.

Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke, navodi da „režim AV na sve „mile i nemile“ načine pokušava da opoziciju odvrati od bojkota. Prema njenim rečima vređanje gradonačelnika Šapca je upotreba sile, i to je pravo lice neoradikalskog režima i Vođe koji se nije otarasio radikalskog manira. Badava EU, badava dovođenje parlamentaraca i okrugli stolovi. Nasilnička autoritarnost, smatra Raškovićeva, curi iz svakog nastupa, iz svake pore.

Advokat Ivan Ninić smatra da direktne pretnje Zelenoviću predstavljaju modus operandi vođenja državne politike, tako što se pred kamerama postavi pitanje kakva je razlika između Vacića i Obradovića.

„Kada Vacić javno preti Zelenoviću on na taj način pomaže SNS-u da simulira opštu reakciju državnih institucija koja će se u suštini svesti na poruku – ne brinite, niko ne sme da vas bije. Tako Vacić dobija desetak dana medijske slave, režim ga predstavlja kao „žrtvu“ opozicije koja hoće da ga zabrani „jer drugačije misli“, dok naprednjaci relativizacijom postaju dežurni „vatrogasci“ i borci za pluralizam. Sve slične akcije se režiraju iz jednog generalštaba, koji užurbano radi i na „instalaciji“ alternativne opozicije, kao odgovor na najavljeni bojkot izbora i otuda pretnje stižu baš u Šabac“, kaže Ninić.

Dodaje da je formalno-pravno veoma jednostavno da Miša Vacić na proleće postane deo parlamenta preko neke manjinske grupe građana. Za to će mu biti potrebno svega 13.000 glasova, nešto malo novca i solidno medijsko pokrivanje koje već dobija.

I Aleksandar Olenik, advokat i funkcioner Građanskog demokratskog foruma, podseća da su do prvog bojkota saveznih izbora 1992. radikali bili na sadašnjem nivou Miše Vacića, ali su upravo zbog bojkota opozicije dobili više od 70 mandata u saveznom parlamentu.