Opozicija: Vlast odustala od parlamentarnih izbora

Zakazivanje sednice parlamenta za pojedine poslanike opozicije je znak da je vladajuća koalicija po svemu sudeći odustala od vanrednih parlamentarnih izbora, dok drugi smatraju da je sednica parlamenta zakazana zbog ustavnih obaveza, što ne znači da se od parlamentarnih izbora potpuno odustalo.

„Rok za raspisivanje parlamentarnih izbora je 45 dana. Ukoliko bi prvi krug predsedničkih izbora bio zakazan za 9. april i ukoliko bi toga dana bili održani i parlamentarni izbori oni bi morali da budu raspisani do 23. februara. Naravno to se odnosi na činjenicu da vlast želi da postupa po zakonu. Čini se , ipak da je Aleksandar Vučić odustao od parlamentarnih izbora“, kaže za Danas Sanda Rašković Ivić, šefica poslaničkog kluba „Za spas Srbije“.

Ona za naš list tvrdi i da je dnevni red prve sednice redovnog zasedanja parlamenta neprimeren trenutku u kojoj se Srbija nalazi. „Na dnevnom redu su samo sporazumi i sve izgleda „nevino“ kao da u Srbiji nemamo niti jedan problem, a samo pre dve nedelje su nam govorili da smo na ivici rata. O tome se Skupština ne izjašnjava“, kaže Rašković Ivić.

Sa njom se slaže i Boško Obradović, lider i poslani Dveri koji kaže da vlast nastavlja sa praksom izbegavanja ključnih tema i obesmišljavanja rada parlamenta. Stavljanje na dnevni red potvrđivanje nekoliko sporazuma za njega je samo nastavak prakse započete tokom jesenjeg zasedanja parlamenta. Obradović, međutim, ne može sa sigurnošću da tvrdi da je vlast odustala od vanrednih parlamentarnih izbora.

„Nemoguće je proceniti da li će parlamentarnih izbora biti ili ne, jer su oni pitanje interne procene burazersko-stranačkih kombinacija i podele plena uz dozvolu zapadnih centara moći. U tim razgovorima ne učestvujemo“, napominje Obradović.

I Goran Ćirić, šef poslaničke grupe DS, smatra de je teško proniknuti u logiku jednog čoveka koji odlučuje o vanrednim parlamentarnim izborima i da li će se on u poslednjem trenutku odlučiti i za te izbore.

„Porazno je što jedan čovek odlučuje o potrebi za tim parlamentarnim izborima. Ali podrška kompletne vladajuće koalicije jednom predsedničkom kandidatu jasno govori da stranke vlasti ne žele parlamentarne izbore. Teško je sada zamisliti poziciju SPS na vanrednim parlamentarnim izborima čiji bi članovi glasali na jednoj listi za predsedničkog kandidata iz SNS, a na drugoj bi morali da glasaju za listu SPS. Za SPS bi to bilo pogubno, kao i za neke druge stranke“, kaže Ćirić. On dodaje ga ipak u ovom trenutku najviše iznenađuje dnevni red sednice parlamenta krcat verifikacijama sporazuma i to u trenutku kada država ima hiljade na svim kolosecima.

Poslanici SNS, ali i Vjerica Radeta iz SRS, smatraju da je prva sednica redovnog prolećnjeg zasedanja zakazana za 1. mart zbog ustavnih obaveza i da to ne znači odustajanje od parlamentarnih izbora. „Videćemo još da li će parlamentarnih izbora biti“, kaže Radeta za Danas.

Na dnevnom redu 1. marta su predlozi o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, o potvrđivanju Doha Amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime, ratifikacija Na dnevnom redu biće i ratifikacija sporazuma sa Poljskom o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, sa Nemačkom o saradnji u oblasti bezbednosti, sa Bugarskom o policijskoj saradnji.

Spekulacije zbog dogovora sa Nikolićem

Parlamentarnih izbora biće zbog dogovora Aleksandra Vučića sa Tomislavom Nikolićem, spekulisali su juče pojedini izvori na političkoj sceni. Prema njihovom tvrdnjama Vučić i Nikolić su se u ponedeljak dogovorili o tom scenariju gde bi navodno Nikolić dobio 20 sigurnih prolaznih mesta na poslaničkoj listi naprednjaka. Nikolić bi mogao da dobije novu parlamentarnu stranku u zamenu za to da podrži Vučića za predsedničkog kandidata. Ove spekulacije ne deluju previše uverljivo, osim ako se dovedu u međunarodni kontekst, gde ih je nemoguće proveriti. A to je da Vučić ustvari ne pregovara sa Nikolićem, već sa određenim krugovima u Moskvi, te da se „seljenje“ Nikolića u Vladu može dovesti u vezu sa tim što je Vlada Srbije nadležna za potpisivanje svih sporazuma sa Ruskom Federacijom – od davanja diplomatskog statusa posadi Ruskog humanitarnog centra u Nišu, preko nabavke oružja, do gasnih aranžmana.