Vreme teče, a opozicija i dalje bez zajedničkog stava o prihvatanju ili odbijanju mandata 1foto: Stefana Savić

Predstavnici opozicionih stranaka sa liste “Srbija protiv nasilja” koji traže poništavanje izbora na svim nivoima trebalo bi vrlo brzo da donesu odluku o tome hoće li prihvatiti ili ne osvojene mandate na izborima 17. decembra, budući da postoje ideje da se mandati ne prihvate zbog režimske izborne krađe.

Skora odluka je potrebna jer se u subotu ponavljaju izbori na 34 biračka mesta u Srbiji. Glasaće se i na tri biračka mesta za Skupštinu Beograda, pošto je na dva mesta glasanje poništeno, a na jednom nije bilo moguće utvrditi rezultat.

Nakon glasanja, gradska izborna komisija u roku od sedam dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima lokalnih izbora dodeljuje mandate kandidatima za odbornike po njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste i izdaje uverenja o izboru za odbornika.

Dok RIK u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi.

Treba reći da bi posledica odluke o odbijanju mandata bila da SNS, sa koalicionim partnerima, popuni upražnjene opoziciona mesta u Skupštini i gradskom paralemntu, jer kako je za Danas nedavno objasnio advokat Ivan Ninić, ako na opozicionoj izbornoj listi nema kandidata kojima nije dodeljen mandat, upražnjeno poslaničko i odborničko mesto se popunjava tako što se mandat dodeljuje prvom kandidatu s druge izborne liste koja ima sledeći najveći količnik za koji nije bio dodeljen mandat odbornika.

Dakle, SNS će preuzeti sve mandate koje je osvojila lista “Srbija protiv nasilja” ako svi na toj listi budu dosledni, podnesu ostavke i vrate mandat listi sa koje su izabrani.

Ninić je ukazao i na to da opozicija neće moći u startu da ne prihvati mandate koje je osvojila, jer će odbornicima i poslanicima ti mandati biti dodeljeni po automatizmu, odnosno po sili zakona.

Lideri “Srbije protiv nasilja” još nisu doneli zajedničku odluku o prihvatanju ili odbijanju mandata iako imaju mišljenje šta treba raditi.

A polemika se vodi i o mandatima u Skupštini grada Beograda i Narodnoj skupštini, iako su izbori održani i na pokrajinskom nivou i u još 64 lokalne samouprave.

Ponoš smatra da mandate u Beogradu treba odbiti

Lider Srbija centar Zdravko Ponoš smatra da mandate u Beogradu treba odbiti „jer su izbori brutalno pokradeni“, a rezultati ne odražavaju izbornu volju građana. Kada je reč o parlamentarnim izborima, Ponoš kaže da je to osetljiva stvar o kojoj treba razgovarati hladne glave, te da se još u dogovorima nije stiglo do te teme.

Sa njim se u tome u sredu uveče na televiziji N1 složio lider SSP Dragan Đilas.

Njih dvojica, do objavljivanja ovog teksta, nisu odgovorili na pitanje zašto je dobra ideja da njihove osvojene mandate uzme SNS i da li postoji neka druga ideja.

Nešto drugačiji stav ima Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, koji je u četvrtak ujutru na televiziji Nova S naveo da je moto Zeleno-levih “jednom nogom na ulici, jednom u institucijama”.

Njemu, kako je naveo, deluje da bi te odbijene mandate uzeli ljudi iz SNS, ali da će se razgovarati o tome.

I njegova koleginica iz partije i kandidatkinja za poslanicu Biljana Đorđević je za Danas, između ostalog, pojasnila da je u ovom trenutku, najvažnije da protestujemo protiv ovakve krađe i kršenja zakona, da alarmiramo međunarodnu zajednicu i tražimo međunarodnu istragu i da se izborimo da se ponove izbori nakon što isteramo na čistac sve manipulacije sa biračkim spiskom.

Lična odluka jer su pojedinci vlasnici mandata

Kako naglašava, radi informisanja građana želi da istakne da odluka o mandatima nije samo politička odluka partija već je to i lična odluka jer su pojedinci vlasnici mandata, kao i da se vraćanjem svih mandata sa jedne liste postiže to da njih onda dobijaju kandidati sa druge izborne liste čime se ne može sabotirati rad institucija.

Da opozicija u odlučivanju treba da se vodi procenom kako će reagovati šira i strana javnost misli Aleksandar Ivković, politikolog i istraživač Centra savremene politike.

On je na društvenoj mreži Iks napisao da “ne treba govoriti o „neprihvatanju mandata“ već o podnošenju ostavki (nacionalno i u BG), da svima bude jasno”.

“Opozicija će da odluči šta da uradi, ali mislim da treba da se vodi procenom kako će reagovati šira javnost Srbije i strana javnost, a ne njihovi „kor“ glasači”, napisao je on.

Opozicija mora da ima što širi manevarski prostor

Reagovala je Dijana Vukomanović, članica Srbija centra, koja je napisala da opozicija mora da ima što širi manevarski prostor za efikasnu borbu protiv sadašnje i budućih izbornih manipulacija i krađe glasova.

Ona je na društvenoj mreži Iks, napisala i da vidi da se tviteraši zaklinju da opozicija ne sme da prihvati mandate u Skupštini Srbije i dodala da Zakon o izboru narodnih poslanika kaže da bi se tada opozicioni mandati transferisali SNS-u i njihovim koalicionim partnerima.

Praktično rešenje za ovu situaciju Ninić vidi u tome da opozicioni odbornici i poslanici, nakon što im zvanično budu verifikovani mandati, ne ulaze u lokalne skupštine i u republički parlament. Time se dovodi u pitanje legitimitet funkcionisanja institucija i svih odluka i zakona koje bi vlast predlagala i usvajala, pa je takvo stanje u društvu dugoročno neodrživo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari