Opozicija za dan „D“, ali posle dogovora

Slažu se i da treba ispostaviti jasne i konkretne zahteve, poput ostavke predsednika Aleksandra Vučića, smene rukovodstva RTS i održavanje fer i poštenih izbora. Opozicija i organizatori protesta slažu se i da te zahteve treba oročiti na jedan određeni period i kako tvrde postoji kritična masa za taj takozvani dan „D“. Ono u čemu se ne slažu je što pojedine stranke, bez dogovora sa ostatkom Saveza za Srbiju i organizatorima protesta „1 od 5 miliona“ svojataju proteste i samoinicijativno određuju datum velikog građanskog protesta u Beogradu.

Podsetimo, Siniša Kovačević, potpredsednik Narodne stranke, ovih dana ocenio je govoreći u Kostolcu i Čačku, da protesti građana ne treba da traju 100 nedelja, nego do 9. maja, Dana pobede nad fašizmom. Tada bi, predlaže on demonstrantima, građani iz cele Srbije trebalo da se okupe u Beogradu, ispred Predsedništva, ako ne budu ispunjeni njihovi zahtevi. Kovačevićev stranački kolega i prvi potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić pojašnjava za Danas da je neophodna radikalizacija zahteva, budući da režim ne reaguje na zahteve građana koji već tri meseca protestuju širom Srbije i nastavlja da ih ponižava.

„Saglasan sam sa predlogom Siniše Kovačevića i mislim da organizatori protesta treba što pre da naprave precizan plan vezano za ovaj predlog i odmah obaveste građane. Nije stvar u datumu, može biti i bilo koji drugi dan, samo je važno to oročiti. Zato sam i pozvao organizatore da prihvate ideju, odrede datum i krenu sa organizacijom da cela Srbija dođe u Beograd“, kaže Aleksić.

I lider Dveri Boško Obradović smatra da treba dati rok vlastima za ispunjenje zahteva, ali o roku i samim zahtevima, kako navodi mora biti postignut zajednički dogovor opozicije, sindikata, grupe građana, studenata i javnih ličnosti koje su podržale sporazum sa narodom. „Ako vlast ne ispuni naše zahteve, onda Srbija treba da stane i svi za Beograd. A vlast neka bira hoće li da ispuni zahteve ili da se suoči sa narodom“, ističe Obradović.

Sa njim se slaže i funkcioner Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić, koji i dodaje da je svaki predlog dobrodošao.

Borko Stefanović, lider Levica Srbije, podseća da zahtevi protesta već postoje, ali da su se vremenom pomalo izgubili, tako da ih treba s vremena na vreme ponavljati. On kaže da ima nekoliko predloga datuma za održavanje velikog beogradskog protesta, ali da ništa nije konačno dok se ne dogovore opozicione stranke i organizatori protesta „1 od 5 miliona“.

„Lično mislim da ne treba da čekamo 9. maj i da to treba da uradimo ranije. Ne treba ni da se vežemo za istoriju. Mi treba da stvaramo istoriju. Svakako osnovni zahtev treba da budu slobodni i pošteni izbori, oslobađanje RTS i RTV i ostavka ljudi koji su oteli državu, na čelu sa Vučićem. Protiv sam da bilo ko svojata proteste i određuje datum. Moj predlog za dan D bio bi 13. april, a da u konačnu borbu krenemo odmah i da Uskrs slavimo slobodni. Ali to treba da bude produkt dogovora“, smatra Janko Veselinović, jedan od osnivača Saveza za Srbiju. Na pitanje zna li Savez za Srbiju može li u Beograd da dovede dovoljan broj ljudi, on odgovara da kritičnu masu okupljaju naprednjaci (Aleksandar) Vučić, (Milutin Jeličić) Jutka i (Dragoljub) Simonović.

Novinar Srđan Škoro, jedan od stalnih govornika na protestima, kaže za Danas da zakucavanje datuma održavanja velikog protesta, na primer za 9. maj nije dobro, jer se onda postavlja pitanje šta do tada raditi.

„Zašto bi ljudi onda šetali i protestovali ako će se već okupiti tog datuma? Nije problem obezbediti takozvanu kritičnu masu, ali se postavlja pitanje šta sa toliko ljudi gde i kako ih usmeriti i šta su njihova konkretna očekivanja. Pad Miloševića je izvelo svega nekoliko hiljada ljudi spremnih i dobro raspoređenih vidljivih i nevidljivih. Prisustvo naroda u velikom broju kao i zahtevi su bili dodatna snaga za sve. S tim što je Milošević izgubio najpre izbore pa pokušao potom da izigra i pokrade volju građana. Pa i tada prisustvo ogromnog broja ljudi na ulicama Beograda ne bi bilo dovoljno da nije bilo prave organizacije i kontrole nad Miloševićevim ljudima da ne počine zločin. Imajući u vidu prethodna iskustva kao i činjenicu da se Vučićev sistem praktično raspao i pre zvaničnog kraja ovoga puta bi trebalo doslednije sprovesti promene. Kako se ne bi ponovile greške koje su usledile posle 5. oktobra. Misao o 6. oktobru mora postati stvarnost jer je to upravo ono što ih okuplja na ovim protestima“, smatra Škoro.

Tatjana Macura, funkcionerka Stranke moderne Srbije, podseća da je ova stranka još 14. januara poslala zahtev organizatorima protesta „1 od 5 miliona“ i celokupnoj opoziciji da je potreban jedan konkretan zahtev koji sumira sve ostale manje zahteve, a to je raspisivanje predsedničkih izbora.

„Tada ni Narodna stranka, čiji je predstavnik Kovačević, ali ni organizatori protesta nažalost nisu odgovorili na predlog SMS. Šta se to značajno dogodilo u međuvremenu da Narodna stranka promeni mišljenje, ne znam. Žao nam je što je ignorisanje očigledno kvalitetnih predloga dovelo do toga da se energija na ulici guši, a da građani sve češće dovode u pitanje smisao višemesečnih šetnji. I dalje stojim iza davno iznete teze da su sujete lidera najveći teret koji nosimo, bez obzira gde se ti lideri danas nalaze. Jako je važno da za sve što opozicija zajednički radi postoji plan za sva moguća scenarija, pa tako i plan šta ako se zahtevi ne ispune“, zaključuje Macura.

Niko od sagovornika juče nije bio spreman da odgovori kada će Savez za Srbiju i organizatori građanskog protesta raspravljati o danu D u Beogradu, kada i koje zahteve će proslediti vlastima. Odgovor nismo dobili ni na pitanje da li je opozicija spremna na dolazak Srbije u Beograd, ali ni šta će uraditi ukoliko zahtevi ni nakon mitinga ne budu ispunjeni.

Stanković: Ne postoji kritična masa u narodu

„Sa opozicionog stanovišta, dakle, stanovišta Siniše Kovačevića, njegove stranke i koalicije, taj scenario je politički opravdan. Ne verujem da je praktično ostvariv jer nema ni kritične mase u narodu, niti je raspoloženje u eliti takvo da prati Kovačevićev način mišljenja. Ti zahtevi mogu da budu, kao što već i jesu, opšta mesta opozicionog diskursa. Budući da su izvesno neostvarivi u bližoj budućnosti, zahtevi ne treba da budu oročeni. Opoziciji mimo proizvođenja političkih i simboličkih spektakala na ulicama, više treba pravi politički rad – nova lica, organizacija na terenu i jedinstvena i kontrolisana politička poruka“, smatra politički analitičar Dejan Vuk Stanković.