Opoziciji važniji beogradski izbori jer mogu biti podsticaj biračima

U Beogradu, za razliku od predsedničkih izbora gde treba stati iza kandidata koji bi privukao glasače, može biti više kolona koje treba da preskoče relativno niskih tri odsto. Vladajuća SNS partija to zna i zato želi da objedini sve izbore. Ali oponenti vlasti moraju da imaju u vidu da čak i ako vlast dozvoli razdvajanje izbora, ukoliko se najpe održe izbori u glavnom gradu i ako opozicija tu izgubi, mogla bi da doživi katastrofu na parlamentarnim i predsedničkim izborima, a ako se prvo glasa za predsednika i parlament, gde se očekuje pobeda SNS, moglo bi doći do demotivisanja opozicionog biračkog tela na beogradskim izborima.

To kažu sagovornici Danasa koje smo pitali koji izbori bi za opoziciju trebalo da budu „važniji“, budući da se u Srbiji vlast menjala posle promene na funkciji predsednika, ali i posle pobeda na lokalnim izborima.

O tome razmišlja i vlast pa je tako poslanik SNS Aleksandar Martinović nedavno u Skupštini Srbije rekao da će opozicija pokušati da „slomi kičmu“ režimu u glavnom gradu svesna da na ostalim nivoima nema šane.

Dejan Bursać, naučni saradnik Instituta za političke studije, za Danas odgovara na ovo pitanje uz ogradu da opozicija treba da proceni da je za nju zaista dobra stvar da izađe na izbore i da može glasačima da objasni zašto to radi, to jest da li je došlo do drastične promene u demokratskim i medijskim uslovima od poslednjih izbora.

– Zahtev da se razdvoje izbori je racionalan i razuman i mnogi analitičari su govorili da on treba da bude ključan. Kod nas lokalni izbori nikada nisu održani samostalno u istoriji višestranačja, dakle 30 godina. Nikada lokalne teme nisu došle na red same. Uvek se glasalo za velike nacionalne teme ili lidere stranaka, a lokalni programi i kandidati nisu dolazili do prostora. Zahtev je i taktički racionalan kada se radi o izborima za Beograd. Videli smo da je ono što je ostalo od strukture, podrške, funkcionera i funkcionalnih odbora opozicije locirano uglavnom u Beogradu. U njemu opozicija može da vodi borbu, ima vidljivost, mobiliše glasače, relativno ravnopravnije učestvuje u kampanji i bude takmac SNS. To smo videli i kod bojkota jer je u Beogradu, ako ne grešim, bila najniža izlaznost na parlamentarnim izborima. Zato opozicione stranke ciljaju na to da mogu da naprave dobar rezultat i na osnovu akomuliranog nezadovoljstva građana, koji nisu kao u manjim mestima masovno ekonomski zavisni od vladajuće stranke odnosno SNS. U Beogradu postoji očuvano biračko telo koje nije SNS, bilo nezavisno ili opoziciono. Opozicija na njih cilja – objašnjava on.

Međutim, Bursać ukazuje na to da ukoliko se opozicija odluči na tu strategiju tu postoji niz pitanja.

– Prvo, da li će ići u jednom frontu ili razdvojeno. Mislim da je racionalnije ići razdvojeno jer su to različita biračka tela koja bi trebalo mobilisati. Ima tu i levičara i desnice, umerene desnice, i centrista i zelenih i raznih grupa. Drugo, ko će biti kandidati. I treće na čemu insistirati tj šta je bolje, da prvo budu loklani ili parlamentarni i predsednički izbori. To je veliko pitanje. Ako dozvolite da prvo budu parlamentarni i predsednički, na kojima se objektivno očekuje da SNS ostvari predominantan pobednički rezultat, možete demotivisati svoje birače u Beogradu. Ako se odlučite prvo za lokalne gde imate više šansi, onda i tu izgubite, sa malom ili većom razlikom, očekujte katastrofu na parlamentarnim i predsedničkim. Osim pitanja bojkot ili ne, ako ne bojkot koliko kolona i ko su kandidati, to je nešto o čemu vrlo dobro moraju da razmisle. Za to sve je potrebno da zajedno razrade strategiju. Uzevši u obzir trenutne odnose u opoziciji nisam siguran da je to blizak cilj. Mislim da će svi vući na svoju stranu a to dobro igra Vučiću i njegovoj stranci na svim izborima – zaključuje Bursać.

Dušan Spasojević, docent Fakulteta političkih nauka, za naš list kaže da su opoziciji taktički važniji i primamljiviji beogradski izbori jer tu postoji izgledna šansa da se napravi dobar rezultat, što nužno ne podrazumeva preuzimanje vlasti već konsolidaciju biračkog tela opozicije.

– Onda bi na talasu tog rezultata kampanja za predsedničke i eventualne parlamentarne izbore bila mnogo lakša. Ne treba zanemariti suštinski različitu prirodu ovih izbora – beogradske koje dozvoljavaju više kolona koje treba da preskoče relativno niskih tri odsto, što znači da nije nužno stvarati široke blokove stranaka koje očigledno teško sarađuju i predsedničke gde treba stati iza kandidata koji može da privuče birače širom Srbije. Budući da još uvek ne vidimo kandidate za predsednika, kao ni naznake široke koalicije koja bi stala iza njega, jasno je da bi fokus morao da bude na beogradskim izborima, čak i bez podsećanja na istorijska iskustva iz 1996/97. godine. Naravno, i SNS to ima u vidu i zbog toga želi da objedini izbore – navodi on.

Kako zaključuje, u ovim taktičkim razmatranjima opozicija bi morala da razmišlja šire od Beograda i da ne zanemari svoje birače van prestonice, ali to za sada deluje kao preveliki zalogaj.