Opozicionari ne veruju Ipsosovoj anketi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pokret slobodnih građana je više od 12 procenata. Kada je predsednički kandidat imao 23 posto podrške građana nakon prve konvencije u Hali sportova, Vučićeva istraživanja su govorila da ima 9 posto. Količina bezočnih neistina koje njegova medijska mašinerija svakodnevno proizvodi kroz svoje glasnogovornike govori da je podrška građana Saši Jankoviću mnogo veća od projektovane.

2. Opal je istrazivanje Ipsosa tacno,da se be lazemo,koji procenat tamo ili ovamo je nebitno,nacija je u teskoj krizi,ovde nerodu nije bitna vladavina prava,ni borba protiv korupcije,narod se saziveo s Tim.

3. Ako su rezultati ankete tacni, to znaci da su gradjani uplaseni /kao u predizbornim anketama/. Slicno kao u medijima, nije potrebna cenzura jer vecina novinara "zna" kako treba da informise /samocenzura/. Nije problem sa 25% biraca koji glasaju za AV i SNS, problem je oko 50% koji uopste ne glasaju. Kako ih motivisati? Tako sto ce tirazne novine /Kurir/ prenositi tekstove iz Danasa, Vremena, NINa, Ratko Femic imati dva sata na TV Nasa, tako sto "analiticari" makar oni koji nisu kupljeni, prestati da pricaju da je opozicija slaba…Autoritarni sistem se rusi iznutra…Takav proces /koji je poceo/ je nezaustavljiv, ako rezim AV ne potpomogne Zapad pohvalama, a narod u Srbiji je sve siromasniji. Oni koji sada zive bolje nego sto su ziveli pre 2012.godine, i treba da glasaju za AV i SNS.

4. Bez obzira na anketu stanje je vrlo ozbiljno. Manje je onih koji ne glasaju. To su ljudi iz dijaspore koje izbori ne interesuju ili bi glasali za vlast. Opozicija da računa 35% sigurnih glasača za SNS i 15% koji uvek glasaju za vlast. Nema više od 3.500.000,00 ukupno aktivnih glasača. Sve ostalo su samo nade i uglavnom zavaravanja.

5. Ja ću i dalje glasati za Belog. Gde je Beli u tom istraživanju?

6. Ako komentarisete rasejanje, prvo se informisite o tome koliko je rasejanje i kako i koliko ljudi mogu da glasaju iz rasejanja. NEtacno je da rasejanje podrzava Vucica, ali kako i koliko
   se glasa u rasejanju se NEzna jer o tome detaljnije niko nije pisao. Oni koji zive u rasejanju imaju samo dve sedmice da se prijave za glasanje. Ako propuste rok ne mogu da glasaju. Glasa se u konzulatima i ambasadama. Mnogi ne mogu da stignu do tih mesta. Za rasejanje glasanje je komplikovano, a cesto i skupo. Rezim sve cini da rasejanje u stvari ne glasa. Takodje ne zna se pouzdano ni koliko ima ljudi u rasejanju koji imaju srpska vazeca dokumenta i mogu da izadju na glasanje. KO je gde i kako koristio glasove ljudi koji su van zemlje, a u birackom spisku i ne mogu da glasaju, A iz onog sto je objavljeno Vucic NIJE pobedio u rasejanju. Glasanje u Srbiji je u stvari crna rupa; Ne mogu da verujem da neko moze da veruje da je Kurir list koji bilo koga moze kvalitetno da informise. Kurir i svi ostali tabloidi su znacajno doprineli vulgarizaciji i upropascavanju javne reci u Srbiji.A sto se tice Belog to je jos jedna vulgarna prevara rezima da bi odneo glasove opoziciji.

7. A što se malo ne prisete svi iz opozicije kako je nadvladana koalicija SPS-SRS dvehiljadite godine.
   Kako su tada uspeli da se slože "velike" vođe "velikih" , tada, opozicionih partija – Koštunica, Đinđić, Čanak, Ilić, Veselinov, Obradović, … ? Tako što su prevazišli lične sujete zarad opšte dobrobiti. Nažalost to je bila iluzija tj. prevara građana jer su oni "prevazišli" lične sujete ne zbog opšte dobrobiti građana već ustvari (to se posle pokazalo i to sada vidimo) zbog svoje (i partijske, i rođačke, i prijateljske, itd. ) dobrobiti. Zapravo, "predstava" je ostala ista a samo su se glumci promenili. Stvoren je utisak (a to je bila iluzija) da je nešto krenulo da se menja u društvu. Sa ove vremenske distance jasno može da se vidi (oni koji to žele i mogu) da li je to bilo tó i kakvi su rezultati. Da je stvarno narod bio za promene društvenih odnosa ne bi, gotovo ništa, moglo da ga "skrene" sa tog "puta promena". Prisetite se kako su, već samo posle nekoliko meseci od kada se desio "prevrat" 2000. god., počela ozbiljna politička razmimoilaženja glavnih političkih subjekata – stranaka, sindikata, NVO, … oko krupnih i važnih (ali i onih "sitnijih" i praktičnijih) političkih pitanja. Prisetite se koliko je brzo "zamro" pokret "Otpor" kao potencijalno važan društveno-politički korektiv sa moćnom krilaticom "SAMO VAS GLEDAMO" ali bez imalo stvarne moći da krilaticu sprovede u praksu i da ta praksa proizvede željeni rezultat.
   A što se malo ne prisetimo ima li razlika i kolika je razlika (gledano sa društvenog aspekta – društvenih normi i odnosa) između sadašnjeg-savremenog doba i onog od pre sto i vise godina koji su u svojim delima opisivali neki od naših najvećih pisaca i mislećih ljudi – Nušić, Domanović, Glišić, Selimović … pa i neki, reklo bi se dobronamerni, stranci kao npr. Ser dr Arčibald Rajs.
   O ovom bi, razume se, moglo još što-šta da se kaže ali valjda je jasno da su za stvarni progress i prosperitet našeg društva potrebni NOVI ljudi, NOVI političari koji će da budu mnogo manje sebični i koji će mnogo vise da vole svoju zemlju i to da DOKAZUJU I POKAZUJU iz dana u dan NA LIČNOM PRIMERU i kroz "davanje" sebe opštem (pa i svom) dobru.
   Da li će uošte i kada, ti neki NOVI ljudi, da dođu do izražaja u ovom našem Srpskom društvu može samo da se nagađa.
   A, možda će biti kao u onoj priči kada se car pobojao za stabilnost i dugovečnost svoje vladavine a mudrac ga utešio rečima: " Ne boj se svetli Care. Ne može "carstvo" da se promeni dok se narod ne promeni"
   Valjda svi treba da mislimo o tome, ako želimo dobro sebi, našim životima i ponajviše našoj deci.