Opozicioni glasači obazriviji i neodlučniji

Oni su možda obazriviji, neodlučniji zbog veće ponude, ali i nedisciplinovaniji u odnosu na glasače vlasti. A ukoliko su istraživanja metodološki i sistematski dobro urađena, ne bi trebalo da dolazi do velikih razlika u anketama koje su urađene telefonom i na terenu, kažu istraživači javnog mnjenja za Danas.

Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli je za Nedeljnik naveo da je u Srbiji u poslednje vreme ozbiljno prisutan strah građana od političkog izjašnjavanja i da se u telefonskim ispitivanjima najčešće dobija odgovor: „Vi sada imate moj broj… kako ja da znam da vi niste iz stranke?“. On je rekao i da je razlika između terenskog i telefonskog istraživanja negde mala, ali da je u nekim slučajevima baš ogromna, te da „koalicija oko Đilasa na terenu dobija oko deset procenata više nego u „čisto“ telefonskoj anketi, dok je rezultat kod SNS gotovo 15 odsto viši na telefonu nego u ispitivanju licem u lice.

– Više od svake prognoze izbornog rezultata važno je da se istraživanje javnog mnjenja uradi sistematski. SNS uvek ima dobra sistematska istraživanja, dok ostali idu za tim da istraživanja budu jeftina bez obzira na kvalitet. Za opoziciju je mnogo važnije da zna svoje ciljne grupe, kome treba da se obrati i ko joj veruje, od toga šta predviđaju procenti njenog mogućeg rezultata – kaže za Danas Srećko Mihailović, glavni istraživač Demostata.

On navodi da je u istraživanju bitan pokazatelj broj onih koji odbiju da učestvuju u anketi i da je po pravilu taj broj veći kod telefonskog ispitivanja nego terenskog, odnosno da je relacija dva na prema jedan.

– Ako vas u terenskom istraživanju odbije dvoje od troje, telefonom treba da pozovete šest puta da bi dobili jedan odgovor. Nije samo strah uzrok odbijanja, već uverenje koje se razvilo u opoziciji početkom devedesetih godina da je političko ubeđenje tajna. Šešelj i SRS su dobijali obično manji procenat u istraživanjima jer je Šešelj na mitinzima poručivao da se ne govori da se glasa za radikale. Ima osnova da se u jednom delu govori i o bojazni da se iskaže svoje mišljenje kada bivate izloženi nekom kobajagi javnom opredeljenju i kada ne znate ko su anketari i hoćete li zaista ostati anonimni- objašnjava Mihailović.

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, za Danas kaže da u ovoj agenciji rade samo telefonsko ili samo terensko istraživanje i da više veruju terenskim istraživanjima, jer ona pokazuju faktičko stanje, pošto fiksni telefon polako izlazi iz upotrebe.

– Ukoliko se ispoštuju svi metodološki koraci, razlike u nalazima ne bi smele da budu dvocifrene. Ako i postoje razlike, one ne prelaze dva ili tri odsto. Čak nismo utvrdili ni to da postoje razlike u tome da opozicija ili vlast dobija više ili manje glasova kada se radi terensko ili telefonsko istraživanje – kaže Klačar.

On navodi da ljudi i u Srbiji i u Beogradu lakše pristaju da učestvuju u anketama koje nisu političke i odnose se na druge teme. Kako kaže, primetno je i da ljudi lakše odgovaraju u terenskim kampanjama, odnosno više odbijanja razgovora ima kad ih zovete telefonom. Uz to istraživanje se teže radi u urbanim sredinama.

Na pitanje da li opozicioni birači strahuju da se izjasne on kaže da strah kao takav nije zabeležen.

– Pre bih rekao da se radi o obazrivosti. Jedan deo opozicionih birača kaže da su neodlučni ili da se još nisu opredelili za koga će glasati. Takav slučaj smo imali dok je još postojala jedinstvena SRS. Tada su glasači radikala bili obazriviji u izjašnjavanju. Glasači SNS i vlasti su više disciplinovaniji i sigurniji u svoj izbor – navodi Klačar. On objašnjava i da ta neodlučnost opoziciono naklonjenih glasača može biti uzrokovana i time što se oni odlučuju relativno kasno, tokom poslednje nedelje kampanje i u nekim neuhvatljivim momentima za istraživače, zbog toga što je ponuda na opozicionom spektru veća nego u spektru vlasti.

Neutralni odgovori izraženiji kod delikatnih tema

U agenciji Ninamadia nam je rečeno da dosadašnja istraživačka praksa ukazuje na postojanje određenih tendencija u odgovorima ispitanika u zavisnosti od primenjene metode sakupljanja podataka. „U slučaju anketiranja telefonskim putem građani se u većem broju izjašnjavaju o izlasku na izbore nego što je to slučaj kada je u pitanju terensko istraživanje. Takođe, uočavaju se razlike i u frekvenciji odgovora „ne znam“ i „odbija da odgovori“ na pitanju o političkoj opredeljenosti, gde je veća učestalost pomenutih odgovora primetna u telefonskom istraživanju, što se može smatrati posledicom samog pristupa, tj. metodologije. Odsustvo ličnog kontakta putem telefona utiče na veću spremnost ispitanika da odbijaju da se izjasne ili daju neutralne/neodređene odgovore. Iako prisutan i u istraživanjima iz drugih oblasti, ovaj trend je posebno izražen kada su teme istraživanja osetljive i delikatne, kao što je slučaj sa političkim stavovima“, navode u Ninamedii.