Opširan, ambiciozan i isprazan dokument

Program Saveza za Srbiju je dosadno, neiskreno i isprazno obećavanje svega na čemu su se već toliko puta okliznuli, a sve se zapravo vrti oko Kosova, a ostalo su izanđale fraze, kažu za Danas sociološkinja Vesna Pešić i pisac Nenad Prokić, komentarišući 30 objavljenih tačaka opozicionog Saveza za Srbiju.

Pešić za Danas navodi da je u oskudici organizovanog i ujedinjenog otpora autokratskom Vučićevom režimu, dobro je da se opozicija okuplja.

– Nema više mnogo prostora da se traži „dlaka u jajetu“, što ne znači da ne treba sugerisati drugačiji pristup ujedinjenju protivnika sadašnjeg režima. Za mene je problem što su stranke-osnivačice inače veoma ideološki raznorodne, izašle sa programom koji ima čak 30 tačaka sa mnogo nepotrebnog detaljisanja. Umesto programskog detaljisanja, trebalo je ponuditi sažetiji i manje ambiciozan dokument. On bi bio sveden na definisanje poštenih izbornih uslova, kao i predlog promene izbornih zakona na republičkom i lokalnom nivou – smatra ona.

Kako dodaje, to bi bila prva faza opozicione saradnje u kojoj bi mogli učestvovati svi opozicioni pokreti i stranke kojima je stalo da uspostavljanja demokratije u Srbiji.

– Ukoliko bi takav predlog bio odbijen, uključujući i javnu raspravu o njemu, pretpostavljam da bi se najveći broj političkih organizacija opredelio za bojkot izbora. Što je inače već naznačio Savez za Srbiju, rekavši da pod ovakvim izbornim uslovima neće izaći na izbore. To znači da se ništa ne gubi, ako bi se prvo išlo sa širokim i snažnim pritiskom da Srbija dobije stvarne demokratske izbore. To bi bio već ogroman korak napred – ukazuje Pešić.

Prema njenim rečima, ukoliko bi predlozi opozicije bili usvojeni, uz slobodu medija bez čega pošteni izbori nisu zamislivi, onda bi se, u drugoj fazi, stvarale ideološki logične i programske predizborne koalicije.

– Neke stranke, ili pokreti, izašli bi samostalno. Ta prava faza bila bi ključna. Za nju bi se mogla tražiti podrška, pogotovu ako bi se u zajedničku borbu objedinio široki front političkih organizacija, možda i pojedinaca. Po mom mišljenju, greška je izaći odmah sa programom i nepotrebnim detaljima, čime se signalizira već nekakvo nategnuto usaglašavanje raznorodnih političkih projekata. Ima toliko nepotrebnih detalja, i da je u pitanju program samo jedne stranke, bile bi potrebna široka stranačka rasprava. Predlažem da se zadrže samo tri prve tačke od 30 navedenih, s time da se druga i treća tačka o izbornim uslovima i slobodi medija preciznije definišu. Prva tačka jasno pokazuje u kom vrednosnom okviru bi se opozicija locirala – predlaže Pešić. I dodaje da bi te tri tačke bile ponuđene bukvalno svim opozicionim organizacijama, pa i onima koje to nisu, ali jesu dokazano opredeljene za demokratske izbore.

– Ukoliko bi se u tome uspelo (što je malo verovatno s obzirom da sadašnja vlast prezire demokratiju), onda ne bi bila potrebna prelazna vlada. No, zbog sinergije, te što šire koalicije, verovatno bi bila potrebna prelazna vlada i pod povoljnim izbornim uslovima. U tom slučaju bi trebalo napraviti jasan, precizan i minimalistički program prelazne vlade, s ciljem da se definišu samo najvažnija pitanja koja stvaraju prostor normalnog političkog i ekonomskog života u Srbiji. Smatram da bi korekcija koju predlažem smanjila tenzije unutar pojedinih partija koje se već naziru i relaksirala saradnju – navodi Pešić.

Prokić ukazuje na to da se iz okupljanja opozicije može videti da je od 2000. do sada politički život u Srbiji nazadovao.

– Neko je nazvao ovaj pokušaj okupljanja zlatiborski kupus, i to je kulinarski termin koji dobro odražava na šta liči ovo najnovije proizvoljno nabacivanje političkih ideja. Zamagljivanje je cilj tog neiskrenog motanja, koje se naziva „razgovori i susreti“. I kakvi uopšte mogu da budu ti razgovori i susreti kad svaka od strana razgovara drugim jezikom? Čak ni DOS nije imao toliko napabirčenih levičarsko-desničarskih stanovišta, što znači da je politički život u Srbiji od tada samo nazadovao – navodi on. Kako dodaje, većina tih ljudi se međusobno ne podnosi, i to će pre ili kasnije izbiti na videlo.

– Velike su šanse da će sukobi izbiti odmah i to, paradoksalno, upravo zbog onoga što sve njih povezuje, a to je korumpirani nacionalizam – koji je naravno takođe šatro i koji je glavni krivac za sve velike nedaće ovog društva – smatra on.

On program ocenjuje kao dosadno, neiskreno i isprazno obećavanje svega na čemu su se već toliko puta okliznuli.

Prema njegovim rečima, u kupus programu se sve zapravo vrti oko Kosova, ostalo su izanđale fraze.

– To društvance gradi identitet na kosovskom pitanju, pa bi i njima i građanima Srbije bilo bolje da svi zajedno probaju da uđu u Sv. Sinod, umesto što u svojstvu kontrareformacije i starateljske borbe Sv. Oficijuma sa Zlatibora leleču populističke molitvice. Nacionalizam plus lažni socijalizam je glavni sastojak za tu čorbine čorbe čorbu. Na taj način bi oni da se domognu najdostojnijeg purpurata. Kada je već Vučić zauzeo njihova stanovišta, sada su se u apsolutnom nedostatku mašte i sposobnosti halapljivo dosetili da oni zauzmu Vučićeva nekadašnja. I dok Vučić poručuje da je svim Srbima jasno da je Kosovo izgubljeno i da on sad brani Vranje, oni se protive bilo kom aktu koji bi imao za posledicu afirmaciju međunarodnog subjektiviteta „države Kosovo“. Zato što ih savršeno nije briga ni za Vranje ni za Srbiju. To su uostalom dokazali u prethodnim mandatima – zaključuje Nenad Prokić.

Stefanović: Savez je fotelja koalicija

Funkcioner SNS i ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović ocenio je da je jedini interes okupljanja opozicije u Savez za Srbiju dolazak na vlast. On je u intervjuu za „Alo“ nazvao Savez za Srbiju „fotelja koalicijom“. Stefanović sumnja da deo programa nije napisao lider tog saveza Dragan Đilas nego da mu ih je „neko podmetnuo“. Kao primer on je naveo da je „navedeno da će biti pokrenuta lustracija onih koji su se obogatili i zloupotrebili državne resurse dok su bili na funkcijama. Ili da će se protiv rijaliti programa boriti čovek koji je doveo prvi rijaliti u Srbiju, ‘Velikog brata’ „.