Sutra kreće „opštenarodni bunt“: Šta narod može da očekuje?

Najpre protest u Loznici, nakon čega, u narednim danima, kako je najavljeno, kreće i blokada puteva i pruga širom Srbije, kao i protesti, odnosno izražavanje bunta protiv iskopavanja litijuma.

Da li su takve najave opozicije i ekoloških aktivista utemeljeni u stvarnosti u smislu toga koliko su u stanju da motivišu i izvedu ljude na ulice, na puteve i pruge kako bi ih blokirali, pitanje je koje se naveliko postavlja.

Opozicionari i ekološki aktivisti, suočeni sa ovakvim izazovom, očekivanjima o tome kakav odziv građanki i građana očekuju, uglavnom kažu da na kraju krajeva, ako je narodu u Srbiji ovako dobro i ne osećaju potrebu da se bune, neka tako i bude, ostane, a oni, onda, tu ne mogu mnogo ni da učine…

Očekujući da se ljudi odazovu na opštenarodnu pobunu, i dalje ne objavljajuju planove, najpre – kako da probiju medijsku blokadu i obaveste ih o razlozima za bunt, a potom i kako da taj bunt, u slučaju da uspe, potraje i ne ugasi se nakon par dana, nedelja.., kao što je do sada bio slučaj.

– Uspeh blokada i protesta protiv iskopavanja litijuma opozicije i ekoloških organizacija zavisi od njihove interne organizacije. Da li su zaista dobro procenili šta mogu i gde mogu, kakva im je izlazna strategija, Naravno da dosta zavisi od toga kako i da li će uspeti da mobilišu građane. Dosta zavisi i od toga da li će uspeti onim građanima koji su neutralni da objasne zašto oni blokiraju gradove, jer smo videli da stranke vlasti to često koriste kao sredstvo za izazivanje gneva običnih ljudi prema onima koji protestuju – kaže za Danas Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Bursać ističe da posebno pominje izlaznu strategiju, “jer smo videli da onaj protest, na leto, 10. avgusta, kad su bile blokade pruga, nije imao neku jasnu izlaznu strategiju, a to je bio slučaj i sa nekim ranijim protestima”.

– Je li tako? Krenulo se sa Terazija, pa se krenulo u nekakve blokade, Prokopa i slično, pa se to završilo nakon par sati kada je tamo ostalo samo nekoliko desetina ljudi… – podseća Bursać.

Prema njegovim rečima, “ako se već ide u neku masovnu blokadu i slično…, na tako nešto morate da budete spremni sa velikim brojem ljudi ranije, a ne da ljude na samom protestu, koji su došlo tamo na sat-dva, obavestite da bi trebalo da krenu u celonoćnu blokadu”.

– Mnogo je bolje kada sa učesnicima protestima iskomunicirate jasno šta se od njih očekuje, kao na protestima protiv iskopavanja litijuma krajem 2021. godine – kaže sagovornik Danasa.

Kada je reč o potezima vlasti, dodaje, oni su tada, krajem 2021. godine, imali neku vrstu presije.

– A, to se sastojalo u tome da nisu mogli da dozvole da imaju veliko narodno nezadovoljstvo jer su imali referendum 2022. o Ustavu…, a u aprilu su dolazili izbori parlamentarni, lokalni i predsednički. Tako da su oni vrlo brzo morali da puste da se protesti opuste I da to opoziciono ili građansko nezadovoljstvo ne rasplamsa – podseća Dejan Bursać.

Kako dodaje, sad u ovoj situaciji nema izbora na vidiku.

– SNS je pobedio ubedljivo na svim nivoima, pa oni sad mogu da puste da se taj protest izmori. Odnosno, mogu da puste da se te blokade dešavaju, prvi, drugi, treći put…, i da, možda, posle petog puta, kada građani budu videli da nema efekta, a da opozicija ne ume ništa novo I kreativno da smisli… To je do sada bio slučaj, da se prosto ti protestu raspadnu, da se energija raspe… – zaključuje Dejan Bursać.

Opšte narodna pobuna nije izvesna

Aleksandar Ivković iz European Western Balkans kaže za Danas da, ako je pitanje da li će blokade same po sebi dovesti do toga vlast odustane od projekta Jadar, “ne verujem da će se to desiti”.

– Ni blokade Gazele krajem 2021. nisu dovele do prvobitnog odustajanja od projekta zato što je most blokiran, već zato što je neposredno pred izbore podignuta vidljivost teme koja je bila nepopularna za vlast. Nakon toga nijedna blokada nije uspela da ostvari ciljeve protesta, koji su se menjali – kaže Ivković.

Prema tome, naznačava dalje, rekao bih da je ova strategija mač sa dve oštrice.

– Sa jedne strane, opozicija će možda kroz nju uspeti da održi temu litijuma u javnosti, što može politički da bude korisno po nju, ali je potreban i dodatni korak, a to je da deo glasača vlasti krene da se koleba oko podrške na narednim izborima. Tek onda će vlast krenuti da pravi ustupke. A nije izvesno da će blokade postići taj efekat, posebno ako broj građana na njima ne bude previše veliki – ističe on.

S druge strane, napominje, blokade su rizične ukoliko se budu ponavljale unedogled bez posebnog rezultata, za šta postoji mogućnost.

– To podseća na protestne šetnje, koje takođe nisu uspele da postignu cilj, i takve aktivnosti onda doprinose pesimizmu opozicije i aktivista. Moj stav od letos je da opozicija može uspešno da „reši“ pitanje litijuma samo na izborima – teško da će, u smislu protesta, dobiti nešto više od onoga što se desilo letos – zaključuje Aleksandar Ivković.