Orban usamljen u podršci Dodiku

Goran Miletić, programski direktor Civil Rights Defenders, kaže za Danas da „svako ko iole poznaje trenutnu situaciju u Evropskoj uniji i spoljnu politiku zemalja Evrope koji imaju demokratski deficit mogao je da očekuje protivljenje Viktora Orbana ovakvoj inicijativi – uvođenju sankcija Miloradu Dodiku – za koju je ogromna većina zemalja EU“.

Podsetimo, kako je izvestila Radio slobodna Evropa, Nemačka je u organima Evropske unije pokrenula pitanje sankcija protiv zvaničnika Republike Srpske koji ugrožavaju Dejtonski sporazum, čemu se oštro suprotstavila Mađarska.

RSE navodi da je Nemačka zatražila od Evropske službe za spoljne poslove da izradi dokument sa predlozima za sankcije protiv zvaničnika tog entiteta Bosne i Hercegovine.

O tom pitanju se raspravljalo na sastanku političkog i bezbednosnog komiteta EU, pre dva dana, na nivou ambasadora članica, a nemačku inicijativu snažno je podržala Češka.

Međutim, više izvora sa sastanka potvrdilo je za RSE da je inicijativa naišla na oštar otpor Mađarske.

U tom kontekstu treba napomenuti da se mađarski premijer sastao 6. novembra sa srpskim članom predsedništva BiH Miloradom Dodikom u Laktašima. Orban, naglasimo, nikada nije zvanično posetio Sarajevo, glavni grad BiH.

Sastavljanje dokumenta sa predlozima za sankcije, koji treba da izradi EEAS, redovna je procedura kada se na nivou EU pokreće pitanje sankcija protiv neke zemlje ili entiteta, a kako su naglasili izvori RSE, priprema tog papira ne zahteva jednoglasnost država članica EU, ali bi EEAS više volela da ima podršku svih članica.

Sama odluka o sankcijama donosi se konsenzusom svih država članica EU.

Nemačka inicijativa, inače, dolazi u vreme Dodikovih najava povlačenja saglasnosti Republike Srpske na formiranje institucija BiH.

Takođe, u pismu članovima Predsedništva BiH, američki državni sekretar Entoni Blinken pre dva dana je ponovio stav Vašingtona da će jednostrano povlačenje iz državnih institucija BiH biti praćeno uvođenjem sankcija.

– Ja nemam utisak da stvari idu toliko daleko. Vrlo je moguće da je Orban pomogao partiji azilanta u Mađarskoj Nikole Gruevskog na lokalnim izborima, a kao što mediji prenose, za sada štiti Milorada Dodika od sankcija EU. Međutim, meni se čini da su u pitanju „dilovi“ a ne deo neke velike strategije o destabilizaciji Balkana. Teško mi je da vidim kako bi se takva destabilizacija uklopila u bezbednosne interese Mađarske – napominje Aleksandar Ivković.

Viktor Orban je, dodaje on, „veto igrač“ u Evropskoj uniji, on može da blokira odluke koje zahtevaju jednoglasnost, što mu daje mogućnost da tim uticajem trguje.

– Ranije ove godine, recimo, blokirao je zajedničku osudu Kine zbog gušenja demokratije u Hong Kongu. Šta može da dobije zauzvrat – različite stvari, od vakcina iz Kine u vreme njihove nestašica do međunarodnog prestiža tako što će ga Milorad Dodik ili Aleksandar Vučić primati kao uglednog državnika, u vreme kada mu se broj mesta za takve prijeme sužava. Politički uticaj i savezništva u Banja Luci, Beogradu, potencijalno u Skoplju, mogu koristiti Orbanu za razne druge ciljeve, od ekonomskih do spoljnopolitičkih. Ja bih njegovo ponašanje tumačio u tom ključu – smatra naš sagovornik.

Naravno, ističe on, pozicija „veto igrača“ isplativa je dok je cena tog veta relativno niska, što ne znači da će, u slučaju BiH, druge zemlje EU odlučiti da tu cenu povećaju ako procene da je to neophodno.

Goran Miletić kaže da se čini da će Orban ostati usamljen u svom protivljenju sankcijama Dodiku.

 – Verujem da će odluka na kraju ipak biti doneta, naročito ako imamo u vidu sastav nove Vlade u Nemačkoj. Iako je većini nejasno koji je interes Mađarske u ovom protivljenju, ne treba zaboraviti da je bivši premijer Makedonije, Nikola Gruevski, dobio azil u Mađarskoj i da je Mađarska pokušala da blokira i neke druge odluke EU. Ukoliko Orban izgubi naredne izbore, što se očekuje, doći će svakako i do drastične promene politike ove zemlje – zaključuje Miletić.

Milorad Dodik izjavio je da Republika Srpska uvažava suverenitet i teritorijalni integritet BiH i nema nijedan plan kojim bi sprovela politiku otcepljenja, posle sastanka u Istočnom Sarajevu sa Derekom Čoletom, savetnikom državnog sekretara SAD, napominjući da sankcije nisu rešenje problema.

On od međunarodne zajednice očekuje da sprovodi Dejtonski mirovni sporazum i Ustav BiH.

– Rekao sam da RS ostaje potpuno posvećena Dejtonskom mirovnom sporazumu i Ustavu BiH, da je privržena politici mira i da nije spremna na eskalaciju bilo kakvih aktivnosti koje bi ugrozile taj mir – istakao je Dodik nakon sastanka sa američkim zvaničnikom, a nakon vesti o pripremama sankcija za njega.