„Orbanov savez“ prihvatljiv srpskim vlastima

S druge strane, predstavnici zvaničnog Beograda nisu želeli da za naš list komentarišu navedenu inicijativu o kojoj je iznova javno govorio Orban.

Prema tvrdnjama izvora iz diplomatskih krugova, članstvo Srbije u tom bloku „ne bi predstavljalo zamenu“ za pristupanje Evropskoj uniji, ali bi se na takav način, između ostalog, „stvorilo dodatno sredstvo za pritisak na članice EU u smislu ubrzanja evropskog puta Srbije“.

Kako podsećaju diplomate, predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je kao gost učestvovao na sastancima Višegradske grupe, ali, za sada, nije poznato, kada će se Orbanova inicijativa „naći na stolu“.

Mađarski premijer je, podsetimo, u godišnjem obraćanju naciji, kazao je da je Mađarska „pronašla zajedničke temelje sa susednim zemljama i u poziciji je da s njima ide u širu saradnju i stvara saveze“.

– Istorija je ponovo dala narodima srednje Evrope šansu da izgrade novi savez utemeljen na njihovim nacionalnim interesima, koji bi nam omogućio da se branimo od pretnji i sa Istoka i sa Zapada, poručio je Orban. Kako je precizirao, u novom savezu, pored aktuelnih članica Višegradske grupe, on vidi Rumuniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju.

Komentarišući Orbanove poruke, Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, navodi za Danas da mu se čini da se „odjednom pojavio veliki broj inicijativa kojima se pokušava zaobići Brisel ili da se postave kao privremena alternativa evropskim integracijama – od Berlinskog procesa, Regionalne zone slobodne trgovine, Malog Šengena, Višegrad Plus, pa do Inicijative tri mora“.

– Sumnjam da bi države koje imaju veoma velike koristi od članstva u Evropskoj uniji, na prvom mestu mislim na Rumuniju i Hrvatsku imale interesa da učestvuju u ovakvoj inicijativi. U Briselu je slika o Orbanu vrlo negativna, od trenutka kada je Evropska narodna partija (EPP) suspendovala članstvo Fidesa, partije čiji je on lider. Sumnjam da će države sa vladama koje vode partije koje su članice EPP, te liberalne i socijaldemokratske vlade, dozvoliti sebi bilo kakvo povezivanje sa Orbanovom inicijativom. Na kraju se pitam, da li će premijer Orban pozvati i premijera Kurtija da i Kosovo učestvuje u ovakvoj inicijativi. Podsetio bih da je Mađarska priznala Kosovo još u martu 2008, i da tu odluku Orbanova vlada nikada nije dovela u pitanje, smatra Štiplija.

Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže za Danas da kada bi kojim slučajem ovakva, a vrlo moguće, i neka buduća Srbija bila članica EU, svakako bi težila bliskoj saradnji sa Višegradskom grupom zemalja.

– Treba, međutim, biti oprezan: Orban nije jednako Višegrad. Znate da su gradonačelnici četiri glavna grada višegradskih zemalja – Budimpešte, Bratislave, Praga i Varšave – potpisali „pakt slobodnih građana“ u kome, pored ostalog, traže da ih Brisel direktno podrži, zaobilazeći vlasti na nacionalnom nivou. Stvari se kod nas često simplifikuju – Fides pod Orbanom jeste uspešan u kontinuitetu već deset godina, ali postoji opozicija i njena pobeda u Budimpešti je dokaz tome. Na predsedničkim izborima u Slovačkoj pobedila je kandidatkinja Progresivne Slovačke, levo liberalne partije, Zuzana Čaputova… Mađarski premijer je već dugo pod pritiskom kao neko ko u teoriji i praksi zagovara „iliberalnu demokratiju“. Još od migrantske krize, preko proterivanja CEU, gušenja slobode medija, percepcija Orbanovog režima je u dobrom delu Zapadne Evrope negativna. Evropski parlament je krajem prošle godine pokrenuo proceduru koja prethodi članu 7 Osnivačkog ugovora, mogućnost da ostanu bez pristupa sredstvima iz fonda kohezije. Održana su prva „saslušanja“, odnosno sastanci – za sada bez ishoda, u atmosferi međusobnog optuživanja, naglašava naš sagovornik.

Savković napominje da je Orban, međutim, predsednik vlade države koja je članica EU i NATO, koja je na pitanju migracija izgradila, ili profilisala, identitet Višegradske grupe (svi se protive kvotama) i koja u Evropi nije sama (udar na pravosuđe u Poljskoj, konzervativne i desne partije i pokreti; naravno i države kandidati). Zajedno sa Partijom prava i pravde (PiS) u Poljskoj, eksponent je celog tog „suverenističkog zaokreta“ u smislu odbijanja da se ovlašćenja dalje ustupaju Briselu. Čak su početkom januara zajedno spekulisali o mogućnosti da istupe iz EPP.

– Orban je na adresu EPP uputio pismo u kome, reagujući na odluku vrha EPP, koga predstavlja Donald Tusk, da se produži suspenzija Fidesa, zahteva da se otvori rasprava o identitetu i pravcu u kome će se EPP kretati; založio za koalicije sa partijama na desnici; zamerio što se „unutrašnji sukobi otkrivaju u javnosti“… sa tezama o „hrišćanskoj demokratiji“ i „nekontrolisanim migracijama kao najvećoj opasnosti koja preti EU“. Orban je blizu da definiše, ako ne ideologiju, onda skup teza oko kojih se ideološki bliske partije sutra mogu grupisati – „Mislili smo da je Evropa naša budućnost, ali mi smo budućnost Evrope“, ukazuje Savković, uz konstataciju da „nije Orban prozvao samo Srbiju kao potencijalnog saveznika“.

Premijer Mađarske je, inače, ideju o „novom, snažnom evropskom savezu“ prvi put najavio pre dve godine. NJegov plan nazivan je u početku „E-6“, što je predstavljalo aluziju na broj država koje bi bile članice, a članstvo Srbije i tada je pominjano, dok je sada prvi put navedena mogućnost pridruživanja Hrvatske i Slovenije.

U decembru je Višegradska grupa zatražila od zvaničnog Brisela „ubrzanje pregovora“ EU i Zapadnog Balkana. Članice Unije pozvane su da „debatu o daljim proširenjima ne stavljaju kao prepreku za dalji napredak u pristupnim pregovorima sa balkanskim kandidatima“. Takav potez Višegradske grupe doživljen je i kao odgovor na francusku inicijativu o uvođenju nove metodologije za proširenje Unije.

„Umorna briselska elita“

Kako su preneli evropski portali, Orban je istakao da je Mađarska „naučila da ne mora da se svidi umornoj briselskoj eliti“, kao i da je „Mađarska budućnost Evrope“. „U proteklih deset godina naučili smo da Evropa nije u Briselu. Evropa smo mi i mi se ne moramo svideti umornoj briselskoj eliti. U prošlosti smo mislili da je Evropa naša budućnost, ali danas znamo da smo mi budućnost Evrope, poručio je Orban. On je, potom, naveo zemlje koje vidi u savezu država srednje Evrope, uz opasku da poslednja decenija predstavlja najuspešnijih 10 godina u proteklih stotinu godina mađarske istorije.