Foto: FoNet/Aleksandar Levajković (Arhiva)Dva dana pred održavanje sednice Skupštine Srbije o smanjenju cenzusa za lokalne i parlamentarne izbore sa pet na tri odsto i definisanje stranaka nacionalnih manjina, u republičkom parlamentu održano je javno slušanje na tu temu.
Slušanju nije prisustvovao veći broj parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka, a glavna zamerka tokom javne rasprave bila je da nije dobra praksa da se ti uslovi menjaju u samom predvečerju izborne kampanje , iako su same izmene izbornog cenzusa dobrodošle jed doprinose većoj demokratičnosti.
Vladimir Orlić, zamenik šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke u ime predlagača izmena izbornog zakona rekao je da se nedeljama vodi vrlo živa rasprava o ovim predlozima i da je uočeno da postoji raspoloženje da se oni usvoje jer doprinose vernijem odslikavanju stanja, ali i da doprinose ohrabrivanju ljudi da glasaju sa svojim uverenjima.
On je naveo da će najveću štetu od ovih izmena svakako imati ona opcija koja će imati dominantni izborni rezultat, a to je svakako Srpska napredna stranka.
Osvrćući se na zamerke koje su se čule proteklih nedelja, Orlić je rekao da nigde ne piše da izborni zakoni ne mogu da se menjaju pred održavanje izbora. Naveo je i da je cilj da se izborna pravila učine liberalnijim, a da to ne bi bio slučaj sa uvođenjem stepenastog izbornog cenzusa i da zato on u ovom trenutku nije opcija.
Što se tiče primedbi nacionalnih manjina, Orlić je istakao da je predlagač spreman da sasluša sve dobre predloge kako bi zakon bio učinjen boljim. “Pozivam vas da se bavite suštinom, a ne motivima. Kod suštine nećete pronaći nijedan kontraargument”, rekao je Orlić.
Emilija Orestijević iz CeSID-a predložila je da se izmene izbornog zakona, odnosno smanjenje cenzusa, ukoliko bude usvojeno ne primenjuju na prolećne izbore, već na neke koje budu sledile kasnije. Ona je podsetila na stav Upravnog suda iz 2016. da Republička izborna komisija nema ovlašćenje da sama utvrđuje ko je stranka nacionalne manjine.
“Imaćemo Zakon o političkim strankama koji kaže da je status stranke nacionalne manjine takav kakav jeste i da to potvrđuje registar, a s druge strane, sada imamo drugo zakonsko rešenje koje predviđa da RIK to utvrđuje”, rekla je Orestijević i dodala da CeSID predlaže da se ujednače Zakon o političkim strankama i izboru narodnih poslanika, kako se ne bi ponovo u izbornom procesu dolazilo do Upravnog suda.
Kada je reč o ovlašćenjima koje se daje Nacionalnim savetima da izdaje potvrde, Orestijević je navela da Zakon o nacionalnim savetima ne propisuje to ovlašćenje.
Pavle Dimitrijević iz Crte naveo je da smanjenje cenzusa nije bio predmet dijaloga i da nije dobro da se ovako krupne promene dešavaju nekoliko meseci pred izbore. “Tačno je da nema zakona koji bi zabranjivao takve promene, ali ako se osvrnemo na dobre standarde iz sveta i Venecijansku komisiju videćemo da se to ne radi i da se zakoni ne smeju menjati u izbornoj godini ”, rekao je Dimitrijević, podsetivši da menjanje zakona nije dobro pogotovo u tenzičnoj atmosferi u kojoj će biti održani ovi izbori.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Neđo Jovanović rekao je da socijalisti podržavaju smanjenje cenzusa, navodeći da to daje mogućnost i onim strankama koje do sada nisu mogle da uđu u parlament, da sada zastupaju građane. On je naveo da SPS predlaže i da se broj potpisa za odborničku listu smanji sa 30 na 20 potpisa birača.
Muamer Zukorlić iz Stranke pravde i pomirenja ocenio je da je dobro što se cenzus spušta, a saglasan je i da treba urediti učešće manjinskih stranaka na izborima zbog različitih zloupotreba.
Međutim, ne slaže se na koji način je to predloženo, a kao primer, kako bi to izgledalo u praksi naveo je Novi Pazar. “Sad ja treba da se pojavim na šalter kod Sulejmana Ugljanina da mi dozvoli da izađem na izbore, pošto njegova stranka kontroliše Nacionalni savet Bošnjaka. To se mora menjati”, rekao je Zukorlić i dodao da je to novo ovlašćenje Nacionalnim savetima i sa aspekta Ustava neprihvatljivo.
Poslanik Stranke moderne Srbije Vladimir Ðurić podsetio je da je SMS odluku da izlasku na izbore donela pre nego što je uopšte bilo reči o spuštanju cenzusa, tako da ne stoje primedbe pojedinaca da se cenzus smanjuje kako bi “lažna opozicija” ušla u parlament.
“Kada je reč da li je cenzus merilo relevantnosti i da li to opozicji odgovara, ja moram da kažem da nema danas nijedne opozicione organizacije u Srbiji koja samostalno ima tri odsto. Posledica toga je da se prave ideloški heterogene koalicije od 20, 30, 40 organizacija koje ne mogu da dobace do 10 odsto”, rekao je Ðurić, a poslanik Đorđe Vukadinović ocenio je da ideja o većoj reprezentativnosti parlamenta dobra, bez obzira na motivaciju predlagača.
„Za nas je ovo providan pokušaj vlasti da pruži privid demokratičnosti . A o kakvoj demokratičnosti se radi govori i činjenica da je usled ovog javnog slušanja zakazana sednica parlamenta o izbornim zakonima . Mi se slažemo da su potrebne izmene izbornog zakona kako Srbija ne bi bila jedna izborna jedinica sa zatvorenim listama „ , rekao je Jovan Jovanović , samostalni poslanik i dodao da ove promene samo dokazuju uspešnost onih koji su protiv izlaska na izbore.
Šef skupštinskih naprednjaka Alkesandar Martinović, odgovarajući na primedbe rekao je da nije u pitanju menjanje izbornog sistema, jer ostaje proporcionalni sistem sa jednom izbornom jedinicom, ali da se ovim izmenama samo pojačava proporcionalnost i vidljivost onih koji to ne bi bili sa cenzusom od 5 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
