Ko je uključen u organizovanje skupova podrške u Srbiji protestantima u Crnoj Gori?

Održano je međutim i više manjih skupova ispred zgrade crnogorske ambasade u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, na koje su pozivali studenti Pravnog fakulteta, ali gde su se pojavili i pojedinci iz političkog života Srbije.

Uočeno je i prisustvo navijačkih grupa.

I u Srbiji i u Crnoj Gori se protesti nastavljaju, a u Beogradu političke stranke daju podršku skupovima, ali ističu da je reč o pomoći, a ne o učešću u organizovanju.

– Iza protesta koje organizujemo stoje studenti, a ne političke partije. Mi želimo da se nešto desi, želimo pozitivne promene. Podržale su nas mnoge javne ličnosti i, za nas, svako podrška je dobrodošla. Imamo plan da kontaktiramo i političke partije i razmišljamo o načinu prilaska. Do sada, svako ko nam je prišao prišao je samoinicijativno, po svojoj volji. Ispred Ambasade Crne Gore bili su Saša Radulović, Miloš Jovanović, Boško Obradović… Do sada smo imali dva skupa, ispred Ambasade Crne Gore, 27. decembra, ispred crkve Svetog Marka 17. januara, a sledeći će biti 24. januara, takođe, ispred crkve Svetog Marka. Dakle, ne treba nas povezivati sa političkim strankama, a mi smo otvoreni ka svima, kaže za Danas Nemanja Vučković, predsednik „Studentskog kluba“ sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Vučković je i jedan od glavnih govornika na okupljanjima.

U Narodnoj stranci Vuka Jeremića za naš list je rečeno da nemaju nikakve veze sa organizacijom navedenih skupova.

– Na skupu sam govorio kao građanin i profesor Beogradskog univerziteta. Skup nije stranački obojen. Dakle, podršku sam dao kao građanin. Bio bih najsrećniji kada bi se tu našli ljudi od Sonje Biserko do Šešelja. Svako može tu da se nađe. To je borba za ljudska prava, prava na imovinu i slobodu veroispovesti. Niko tu nije protiv Mila Đukanovića. Mi u Crnoj Gori jesmo građani druge zemlje jer ona jeste nezavisna država. Ali to što to jeste ne daje joj odrešene ruke da krši ljudska prava. Svako ima pravo na svoje mišljenje i to ne može biti razlog da se uskraćuje za nešto. Kada imamo kršenje ljudskih prava ne treba pojedinac da se bori da ih zaštiti već ceo svet treba da se umeša, kaže za Danas Čedomir Antić, istoričar, član Političkog saveta Narodne stranke i predsednik Naprednog kluba.

U Demokratskoj stranci Srbije za Danas kažu da je Omladina DSS i Pokreta Metla 2020 pomogla u organizaciji skupova održanih protiv Zakona o slobodi veroispovesti u Beogradu – ispred Ambasade Crne Gore i Crkve svetog Marka, „ali nismo zvanični organizatori jer smatramo da je važnost ovog pitanja iznad partijskih interesa“.

„Uvek ćemo se nalaziti na mestima i podržavati proteste koji su u funkciji zaštite srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve“, poručuju iz DSS.

U Dverima i Dosta je bilo, čiji lideri su prisustvovali protestu ispred crnogorske ambasade, nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanje da li su i te organizacije bile uključene u organizaciju dosadašnjih skupova, niti da li planiraju akcije u znak podrške protestima koji i dalje traju u Crnoj Gori.

Podsetimo, lider Dveri Boško Obradović „upao je“ krajem prošlog meseca sa transparentom „Milo, lopove, ne damo ti svetinje“, na šta je reagovao poslanik SNS Aleksandar Martinović i usledilo je kratkotrajno „koškanje“.

Takođe, Predstavnici Dveri su sprejom ispisali istu poruku namenjenu predsedniku Crne Gore na ulazu u crnogorsku ambasadu u Beogradu.

Na molitvenom skupu u Beogradu 8. januara, na koja je pozvala Srpska pravoslavna crkva, viđeni su Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije, i Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo.

Premijer Crne Gore Duško Marković izjavio je juče da je nemoguće povući Zakon o slobodi veroispovesti, ali je napomenuo da se snažno zalaže za dijalog i da će se do kraja sedmice zvanično obratiti mitropolitu Amfilohiju za nastavak razgovora jer je Mitropolija crnogorsko-primorska jedina adresa za to. Marković je za televiziju Crne Gore rekao da su odnosi Srbije i Crne Gore najlošiji od obnove nezavisnosti, „ali ne zaslugom Podgorice“ koja, kako je dodao, „Srbiju gleda kao prijateljsku zemlju i suseda sa kojim je delila zajedničke vrednost“, prenela je Beta.

On je naglasio da će Vlada Crne Gore o Zakonu razgovarati sa akterima unutar Crne Gore i da o tome ne može odlučivati nijedan predsednik, pa ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

– Za nas je legitimna adresa za razgovor Mitropolija crnogorsko-primorska i mitropolit Amfilohije, rekao je Marković. Crnogorski premijer je ocenio da je „razočaravajuće sve ono što se u Crnoj Gori dešavalo nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti“ i dodao da zakon niko ne može da povuče jer je prošao sve procedure i ušao u pravni život.

– Zakon može biti osporen u celosti ili u pojedinim normama, ali kroz jasnu proceduru… Kroz predlog za ocenu ustavnosti zakona ili u parlamentu da neka politička većina pokrene amandmane na izmenu zakona ili stavljanje tog zakona van snage do donošenja novog. Ne može crkva tražiti povlačenje zakona, jer nema ustavne mogućnosti za to, rekao je Marković. Govoreći o odnosima sa Srbijom, on je naveo da je Crna Gora Srbiju „želi kao pouzdanog i uspešnog suseda, da o pitanju razlika razgovaraju na državnom nivou, a ne preko medija i programiranih analitičara i intelektualaca“.

Marković je ponovio da nakon usvajanja zakona „neće biti uzurpiranja crkvene imovine“ i naglasio da „zakon promoviše slobodu veroispovesti, ali na jednak način za sve verske zajednice u Crnoj Gori“.