Osmani: Kosovo napreduje u lobiranju kod pet članica EU koje ga ne priznaju

„Želimo da narednu godinu iskoristimo na dva fronta. Prvo, da napredujemo u važnim reformama koje će našu zemlju približiti EU. Drugo, u ubeđivanju svih članica EU da podrže članstvo Kosova i da nam daju status kandidata“, izjavila je Osmani u intervjuu za briselski portal Euraktiv.

Osmani je na samitu EU-Zapadni Balkan 6. decembra u Tirani zvanično najavila da će Kosovo do kraja godine podneti zahtev za članstvo u EU, a da bi status kandidata bio odobren potrebna je jednoglasna odluka svih 27 članica, od kojih pet (Kipar, Grčka, Španija, Rumunija i Slovačka) ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

U danas objavljenom intervjuu za Euraktiv Osmani je rekla da je Priština odlučila da podnese zahtev u decembru tokom češkog predsedavanja EU jer je Prag podržavao Kosovo i region i jer se nada da će Kosovu biti odobrena vizna liberalizacija do kraja meseca.

Švedska, koja preuzima predsedavanje 1. januara, mnogo je manje zainteresovana za proces proširenja EU, navodi Euraktiv.

Na pitanje koje strategije i pristupe Kosovo koristi kada je u pitanju pet zemalja koje ne priznaju Kosovo, Osmani je rekla da se primenjuje pristup korak po korak i da je ostvaren napredak.

Osmani je dodala da sa nekim zemljama već postoji visok nivo ekonomske saradnje, priznanje dokumenata, u oblasti turizma i kulture, što znači da je jedino preostalo formalno priznanje.

„Tako da ćemo nastaviti s ovakvim pristupom i s drugima koji ne priznaju Kosovo, od kojih neki imaju rigidniji pristup prema Kosovu, ali mislim da idemo ka tome i samo treba da budemo strpljivi“, kazala je Osmani.

Kada je u pitanju dijalog Srbije i Kosova, Osmani je rekla da kosovski zvaničnici analiziraju novu verziju predloga za dijalog posle čega će zauzeti zajednički i koordinisan pristup, ali nije želela da komentariše sadržaj predloga.

Istakla je da je međusobno prizanje jedino rešenje koje će garantovati dugotrajni mir i stabilnost u regionu.

Osmani je rekla da Kosovo radi na tome, ali da je „drugo pitanje“ kada će to biti ostvareno.

„Ali to je naš cilj, uvek imajući na umu da moramo da zaštitimo i očuvamo teritorijalni integritet i suverenitet Kosova, kao i njegov unitarni karakter kako je predviđeno našim Ustavom“, kazala je ona.

„Nastavićemo da budemo konstruktivni, otvoreni, kreativni i takođe da činimo kompromise kada je potrebno, ali nikad na način koji bi Kosovo učinio nefunkionalnom državom. To je crvena linija“, istakla je Osmani.

Kosovo očekuje da EU bude fer i da prizna realnost na terenu i taktike koje koristi Srbija, kao što je instrumentalizacija srpske etničke manjine koje, kako je rekla, potiču pravo iz priručnika koje je Rusija koristila pre aneksije Krima.

Osmani je rekla da se zaoštravanje situacije ne može sprečiti ako „krivite žrtvu isto kao što krivite agresora, bilo da je reč o Rusiji i Ukrajini ili Zapadnom Balkanu“.

„Srbija nastavlja da bude jedini rizik po mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i šire. Postoji samo jedan izvor nestabilnosti i taj izvor služi kao ruski zastupnik i nažalost služi ruskim interesima“, rekla je Osmani.

Komentarišući samit u Tirani, Osmani je rekla da je videla promenu u jeziku potpisane deklaracije jer se u njoj govori o „persepktivi članstva svih šest zemalja Zapadnog Balkana“, a ne samo o „evropskoj perspektivi“ ili člantsvu za pet država.

To odražava, dodala je, mogući status kandidata koji bi sledeće sedmice mogao da bude odobren za Bosnu i Hercegovinu, kao i namere Kosova da podnese zahtev.

Osmani je rekla da EU treba da shvati da dvosmislene poruke više nisu pogodne u aktuelnom geopolitičkom kontekstu.

EU mora da zauzme jasan stav prema Zapadnom Balkanu, rekla je Osmani i dodala da treba da podrži zemlje Zapadnog Balkana koje su „zauzele jasan stav prema Ukrajini i jasan stav protiv Rusije“.