Osmani: Vučić ne menja svoje ciljeve, ne verujem mu

Osmani je, na panel diskusiji „Razvoj dešavanja na Zapadnom Balkanu: Izazovi miru i stabilnosti u svetlu regionalne i globalne krize“, koju organizuje Evropski pokret, kazala da bi sporazum sa Beogradom bio moguć da sa druge strane stola nije Vučić.

„Vučiću ne verujem u pregovorima, ali verujem našim partnerima SAD-u i Evropskoj uniji koji, verujem, na umu imaju naš najbolji interes“, istakla je Osmani.

Osmani podseća da je premijer Kosova Aljbin Kurti bio zarobljenik kada je Vučić „bio ministar propagande Sobodana Miloševića“.

Podseća i da je predsednik Srbije pre nekoliko dana izjavio da žali što su Kurti i drugi zarobljenici iz rata pušteni iz zatvora.

„On je to kazao 2023, ne devedesetih. On je kazao da žali što je premijer Kosova pušten iz zatvora. Nesrećno je što imamo takvu situaciju i to mi ne uliva nadu po pitanju toga kakvu će poziciju da zauzme Srbija, jer u svakom dijalogu morate da imate konstruktivnost i doprinos. Sa jedne strane imate Kosovo koje sve vreme pravi kompromise, ustupke za ustupcima, to nas nekad dovodi na ivicu nefunkcionalne države, a od Srbije dobijamo mnogo reči ponekad i neki potpis, ali najveći deo sporazuma koje su potpisali nikad nisu implementirani, uključujući i obećanje koje je Srbija dala 2013. da će rasformirati nezakonite strukture na severu Kosova“,naglasila je Osmani.

U tom smislu, kako je rekla, nema mnogo nade.

„Znam da Vučić koristi različite taktike, ali gorka istina za sve nas je da dok on možda menja strategije ne menja i svoje ciljeve. Nekad ih on kaže jasno, nekad ljudi oko njega – ponekad u vidu ministra unutrašnjih poslova ili šefa službe za bezbednost. On kaže da su naše zemlje privremene države i da hoće da ih uništi. Iste hegemonske stavove ima kao i Rusija prema svojim susedima. Iluzija je da će se okrenuti zapadnim vrednostima“, naglasila je Osmani.

Govoreći o udruženju srpskih opština, rekla je da Kosovo nije protiv prava srpske manjine.

„Zapravo i dok govorimo nema jedne zemlje u Evropi i svetu koja omogućava manjinama prava koja mi dozvoljavamo. Ne postoji sistem u kojem se ustav ne može promeniti ukoliko ne glasa i manjina – kod nas srpska manjina ima pravo veta na menjanje ustava, izborno zakonodavstvo, zakone iz oblasti obrazovanja. Dakle, mi nismo protiv prava manjina, ali moramo da osiguramo da sistem ne dovede do nefunkcionalnosti, da ga ne pretvorimo u Republiku Srpsku“, naglasila je Osmani.

Ono što je važno za region, bez obzira na to kako je teško, je evroatlantski put. Kosovo, kako je rekla, nikad nije sumnjalo da je jedini njihov put u EU.

„A najveći doprinos EU može da bude da otvori svoja vrata za demokratske zemlje Zapadnog Balkana“, naglasila je Osmani.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović kazao je da ideju povratka Kosova u sastav Srbije vidi kao nemoguću istorijsku reviziju.

„Kosovo je nezavisno. To ne govorim sa lakoćom jer znam koliko bi meni bilo teško da prihvatim realnost kada bi govorili da se Crna Gora mora odreći dela svoje teritorije. Ali znam i sve okolnosti koje su dovele do odluke međunarodne zajednice da prizna nezavisnost Kosova“, istakao je Đukanović.

Kako je kazao, 1999. godine je bio pokušaj genocida na prostoru bivše Jugoslavije.

„Ko to ne zna možda ima pravo na zabludu. Oni koji znaju nemaju pravo da manipulišu i da nam sugerišu da taj deo činjenica zaboravimo, taj događaj je doveo do NATO intervencije. Kada uđete u rat i izgubite ga onda nema druge nego da se pomirite sa gubicima. Tadašnja nerazumna politika Srbije je dovela do ulaska u rat, gubitka i nezavisnosti Kosova. Prema tome svaki pokušaj povratka unatrag ne vodi ničemu“, istakao je Đukanović.