Ostavke u politici: Od Koštunice do Jankovića

I iako nije eksplicitno naveo uzroke ostavke, iz njegovog obrazloženja sa društvenih mreža se da naslutiti razlog: „Činim to jer neću da delim ljude koji svi podjednako žele da uklone opasan i kriminalizovan režim koji nam je oteo državu. Srbija je naša zajednička domovina i ja neću biti prepreka najbitnijem cilju. Takođe, hoću da budem kristalno jasan: smatram da zamena jedne greške drugom, makar i manjom, ne donosi prave promene. To je rađeno proteklih 30 godina i rezultate toga danas živimo. Osećaj odgovornosti i iskrenosti mi nalaže da u tome ne učestvujem“.

Uz svu raznolikost komentara kojima je ovaj čin propraćen, jedan stav  je mogao da se čuje i pročita znatno češće od drugih – Jankovićeva ostavka predstavlja izuzetno redak potez u domaćoj politici. Međutim, malo  bliži pogled u ne tako daleku prošlost pokazuje da ta ocena ne stoji.

Etika odgovornosti

Docent na beogradskom Fakultetu političkih nauka, Vladimir Pavićević postao je  potpredsednik Nove stranke na njenoj osnivačkoj konferenciji 2013. godine, a par meseci kasnije i zamenik predsednika stranke. Najdublji utisak ostavio je kao poslanik u republičkom parlamentu u koji je 2014, godine ušao na zajedničkoj listi sa Demokratskom strankom.

Epitet „najaktivnijeg poslanika“ zaradio je tako što se za dve godine, koliko je trajao saziv parlamenta tokom prve Vučićeve Vlade, javio za reč čak 1.200 puta. Da nije samo govorio zidovima pokazuje podatak da je u 2015. godini podneo 830 amandmana, od kojih je usvojeno, za domaće uslove fascinantnih, 144. Pritom, pažnju na sebe nije skrenuo samo aktivnošću, već i načinom na koji se ophodio, često delujući kao jedina osoba u parlamentu koja drži do dostojanstva te institucija. Ipak, da se ti kvaliteti ne cene pokazalo je i to što je na narednoj listi Nove i DS-a za parlamentarne izbore 2016. godine bio tek 35.

Kako je lista osvojila šesnaest mesta u parlamentu, „najaktivniji poslanik“ ostao je bez poslaničkog mandata. Ubrzo je Pavićević podneo ostavku na sve stranačke funkcije, tvrdeći da iza toga stoji „princip etike odgovornosti“. Nedugo nakon toga, napušta i Srbiju, vrativši se u rodnu Crnu Goru u kojoj je početkom godine izabran za predsednika Crnogorske partije.

Neprincipijelna koalicija

Iako je na istim izborima ušla u parlament, predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić takođe je podnela ostavke na stranačku funkciju neposredno nakon Pavićevića. Razlog – neslaganje sa većinom partije oko pravljenja koalicija na lokalu sa Srpskom naprednom strankom, naročito u beogradskim opštinama.

– Mi kao stranka treba da se odlučimo na koju ćemo stranu. Postoje odbori kao na Kosovu i Metohiji i u Nišu koji su odlučno protiv koalicije sa SNS i ja se pridružujem toj grupaciji ljudi. S druge strane, moramo da uvažimo činjenicu da postoji veliki broj odbora koji se zalažu za koalicije sa SNS – rekla je Rašković Ivić novinarima u parlamentu i kao primer navela odbore na Vračaru i Voždovcu koji su formirali vlast sa SNS-om.

Ona je navela da se tome protivila, ali da je bila preglasana. Uzgred, njena ostavka došla je nakon velikog uspeha pošto se stranka, nakon dve godine vanparlamentarnog statusa vratila u skupštinu. Sanda Rašković Ivić je zadržala poslanički mandat, a kasnije i ušla u Narodnu stranku čija je potpredsednica.

Potpredsednici

Napuštanja stranačkih funkcija bilo je i nakon parlamentarnih i beogradskih izbora 2014. godine. Nakon što prvi put od osnivanja 2005. godine Liberalno demokratska partija nije prešla cenzus ni na republičkim, ni na lokalnim izborima u prestonici, ostavke na stranačke funkcije podneli su potpredsednici partije Bojan Đurić i Ivan Andrić, kao i menadžer beogradskog odbora Mladen Bašić.

Niko od njih nije želeo da posebno obrazloži svoju odluku, ali se spekulisalo da su, duboko razočarani izbornim rezultatom, zahtevali izbore za stranačko rukovodstvo. Ipak, za razliku od nekih drugih političkih lidera koji su 2014. dali ostavke, Čedomir Jovanović, lider LDP-a nije osetio potrebu da to učini.

„Čestitam Srbiji na izboru, nadam se da zemlja nije pogrešila. Drago mi je što je politika o kojoj je godinama govorio LDP dobija svoje uporište u vladi“, rekao je tada Jovanović. On je  naglasio da u budućnosti želi da se, zajedno sa svima u stranci, da usmeri ka izgradnji drugačijeg LDP-a koji će biti u stanju da uradi onaj posao koji nije urađen od 5. oktobra 2000. do 16. marta 2014. godine.

Podsetimo, LDP nakon 2014. godine nije uspeo samostalno da pređe cenzus. Đurić je 2015. postao savetnik direktora Privredne komore Srbije. Suosnivač je „tink tenka“ Srbija 21.

Neuspeh na beogradskim izborima

Svi članovi predsedništva DJB, predsednik Saša Radulović, zamenica predsednika Miroslava Milenović, potpredsednik Dušan Pavlović, potpredsednica Jasmina Nikolić i potpredsednik Aleksandar Stevanović podneli su ostavku u martu ove godine. Ostavka je, kako je saopštio taj pokret tada, lični čin preuzimanja odgovornosti zbog lošeg rezultata na beogradskim izborima.

Ostavku su podneli i Vojin Biljić, predsednik beogradskog odbora DJB i Dimitrije Majkić, generalni sekretar stranke.

Čovek koji je pobedio Miloševića

Nakon istih parlamentarnih izbora mesto predsednika stranke i politički život uopšte, napustio je i Vojislav Koštunica, bivši predsednik Jugoslavije i nekadašnji premijer Srbije u dva mandata. „Čovek koji je pobedio Miloševića“ mesto predsednika Demokratske stranke Srbije napustio je pošto je njegova stranka, prvi put od osnivanja 1992. godine, ostala ispod cenzusa.

„Ovo je trenutak kada stranka prvi put u svojoj istoriji ne ulazi u Skupštinu Srbije. Zato je moja obaveza da se povučem i podnesem neopozivu ostavku na funkciju predsednika Demokratske stranke Srbije. Za Srbiju sam učinio sve što sam mogao i što mi je dužnost nalagala“, izjavio je Koštunica.

Nakon njegovog odlaska, otvorilo se pitanje opstanka Demokratske stranke Srbije, pogotovo nakon što je Andrija Mladenović otcepio svoju frakciju od stranke. Danas, njom predsedava Miloš Jovanović. Što se tiče Vojislava Koštunice, on je ostao dosledan svojoj odluci i već četiri godine se veoma retko pojavljuje u javnosti.

Monetarni udar

Gotovo istovremeno kada i Koštunica, ostavku na mesto predsednika stranke dao je još jedan od protagonista „Petog oktobra“ Mlađan Dinkić. On je ostavku dao na sednici Predsedništva, nakon što njegovi Ujedinjeni regioni Srbije nisu prešli cenzus. Na taj način je bivši guverner Narodne banke, ministar finansija i privrede nakon četrnaest godina ostao bez funkcije. – Moguće da je došao trenutak da se povučem iz politike – rekao je tada Dinkić novinarima.

I iako je na istoj sednici odlučeno da strankom do izbora novog predsednika rukovode Verica Kalanović i Veroljub Stevanović, to se nikada nije desilo. Sa odlaskom Dinkića, ugasili su se i Ujedinjeni regioni Srbije, što je bila samo rebrendirana verzija stranke G17 plus. Upitan čime će se baviti, Dinkić je rekao da je u najboljim godinama.

– Videću da li ću nastaviti rad na Ekonomskom fakultetu ili u muzičkoj produkciji, uglavnom i jedno i drugo znam da radim. Ovome će se sigurno najviše radovati moja žena jer smatra da je vreme da živimo bolje nego što smo to mogli dok sam bio u politici – kazao je Dinkić koji se kasnije pominjao kao čovek Vlade Srbije za vezu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.