Osuda ekstremnog nacionalizma i netolerancije

U tekstu u koji je Danas imao uvid navodi se da se 11. jula obeležava dvadesetogodišnjica čina genocida i etničkog čišćenja koji su se dogodili u i oko Srebrenice tokom rata u Bosni, što treba da predstavlja „svež podsetnik na opasnosti od ekstremnog oblika nacionalizma i netolerancije u društvu, a to se dodatno pogoršava u okviru rata“. Zadržan je deo prvobitnog predloga inicijatora donošenja rezolucije, poslanika ALDE Ivana Jakovčića, koji se odnosi na stradanje muslimanskih muškaraca i dečaka, te proterivanje žena, dece i starih, uz ocenu da je reč o „najvećem ratnom zločinu od završetka Drugog svetskog rata“. Taj segment je ranije ocenjen kao najproblematičniji u dokumentu.

Kako se ističe, tragični događaji u Srebrenici „ostavili su duboke rane na preživelima i stvorili dugoročne prepreke za političko pomirenje među etničkim grupama u BiH“. Takođe, podseća se da je masakr u Srebrenici prepoznat kao genocid i od strane Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde. U tom kontekstu, naglašava se da su višestruko prekršene odredbe Ženevske konvencije, uključujući deportaciju hiljade žena, dece i starih i silovanja velikog broja žena. „Uprkos naporima koji se ulažu da se otkriju i ekshumiraju masovne i individualne grobnice, tela gotovo 1.200 muškaraca i dečaka iz Srebrenice još nisu locirana i identifikovana“, precizira se u dokumentu.

Tekst sadrži osvrt na izveštaj generalnog sekretara UN iz 1999. o padu Srebrenice, u kojem je zaključeno da UN nisu ispunile svoj mandat, „naročito kada je reč o zaštiti takozvanih bezbednih zona, pa, stoga, dele odgovornost“. U segmentima koji se odnose na Evropsku unije ukazuje se da se EU temelji na „mirnoj koegzistenciji i predanoj saradnji između članica“, te da je jedan od glavnih motiva za proces evropske integracije volja da se „spreči ponavljanje ratova i zločina koji se kose sa međunarodnim humanitarnim pravom u Evropi“. Takođe, ponovo je istaknuta posvećenost EU „evropskoj perspektivi i daljem procesu pridruživanja BiH i svih država Zapadnog Balkana“, uz izražavanje uverenja da „regionalna saradnja i proces evropske integracije predstavljaju najbolji način da se unapredi pomirenje i prevaziđu mržnja i podele“.

Naglašeno je i da se odaje počast svim žrtvama genocida u Srebrenici i užasa počinjenim tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, što podrazumeva izražavanje saučešća i solidarnosti sa porodicama žrtava, „od kojih mnoge žive bez konačne potvrde sudbine svojih srodnika“. „Najsnažnije moguće se osuđuje genocid u Srebrenici i svečano izjavljuje da tako užasni zločini nikada više ne smeju da se ponove“. Navodi se da će biti učinjeno sve što se može da se spreči ponavljanje takvih činova, uz izražavanje protivljenja poricanju, relativizaciji ili pogrešnoj interpretaciji ovog genocida.

U završnom delu dokumenta se, između ostalog, navodi potreba razvoja programa obrazovanja i kulture kojim se podiže svest o potrebi negovanja mira i poštovanja ljudskih prava i međuverske tolerancije.

Preporuka političarima u BiH

Predlog rezolucije sadrži preporuku političkim predstavnicima u BiH da „priznaju prošlost kako bi uspešno radili zajedno u pravcu bolje budućnosti za sve građane države. Takođe, naglašava se važnost uloge susednih država, političkih lidera i verskih vlasti, civilnog društva, umetnosti, kulture, medija i obrazovnih sistema u ovom „teškom procesu“.

Brisel da nastavi pregovore sa Atinom

Ishod referenduma održanog u Grčkoj u nedelju neće imati direktan i negativan uticaj na bilateralne odnose između Grčke i Nemačke. Preferirao sam opciju „da“ u odnosu na „ne“ na tom glasanju jer rezultat „ne“ neće olakšati pregovore o finansijskoj podršci i reformama za Grčku, komentariše za Danas Knut Flekenštajn, poslanik socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu i funkcioner nemačke Socijaldemokratske partije. On ističe da je, uprkos svemu, važno da se nastave pregovori sa Atinom. „To je značajno ne samo za grčki narod već i za sve ostale građane država članica evrozone i Evropsku uniju u celosti. Grčka vlada mora da pokaže da će se postarati da se ponovo ne pojave stari problemi Grčke uprkos podršci koja je data Grčkoj u proteklih nekoliko godina“, smatra naš sagovornik. Flekenštajn zaključuje da ministri finansija država evrozone treba da kažu istinu svojim glasačima kako „politika štednje sama po sebi nije dovoljna i da se ne može nastaviti po starom“. „Dugovi se moraju smanjiti, bez obzira kako mi to nazvali, i to što hitnije“, naglašava poslanik EP.