Foto: EPA-EFE/ FEHIM DEMIRVeliki iskorak za društvo u Srbiji bilo bi da shvati da je krivica individualna i da prestane da samo sebi, poricanjem genocida, nabacuje kolektivnu odgovornost za nesposobnost da osudi ubijanje ljudi druge nacionalnosti, ocenjuje za Danas kulturolog Marko Veličković u odgovoru na pitanje Danasa da li ovdašnje društvo u negiranju genocida i ostalih ratnih zločina koje je politička elita, tokom devedesetih godina, počinila nad pripadnicima drugih naroda nekadašnje Jugoslavije, ima pred sobom perspektivu iole normalne budućnosti.
Da je osuda genocida polazna tačka za postavljanje nove vrednosne vertikale srpskog društva, slaže se i Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.
Reakcije aktuelnih vlastodržaca, od kojih su bar trojica – predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine Srbije, Ivica Dačić i ministar policije, Aleksandar Vulin, u vreme ratova i kada je srebrenički genocid počinjen, bili portparoli upravo takve genocidne politike svojih partijskih šefova – Vojislava Šešelja, osuđenog ratnih zločinca, potom Slobodana Miloševića, diktatora koji je “zastupao” inerese građana, sa pozicije najveće moći u državi, kao i njegova supruga Mirjana Marković, 26 godina posle tog zločina, iscrpljuju u napinju se u relativizaciji i poricanju, namećući tako celokupnom društvu i dalje ratno zločinački narativ.
– Zvanično, Srbija priznaje sudove koji si donosili presude kojima se masovni zločini koji su se desili jula 1995 u Srebrenici okarakterisani kao genocid. Međutim, mnogo je bitniji da ljudi u Srbiji dobiju priliku da se upoznaju sa nepobitnim činjenicama i materijalnim dokazima, koji jasno upućuju na to da je u nekoliko dana na jednoj ograničenoj teritoriji ubijeno više od 8000 nenaoružanih civila samo zato što su Bošnjaci. Takve prilike danas nema. Javnost je uskraćena za istinu i to se neće menjati u dogledno vreme – kaže Marko Veličković za naš list.
Naravno, dodaje on, da zbog toga društvo u Srbiji trpi ogromnu štetu. Kako ističe, ne može se živeti u paralelnim svetovima kojima dominiraju teorije zavera a da to ne ostavi ozbiljne posledice po život ljudi koji se ipak odvija u ovom, stvarnom svetu. Veličković napominje da je potrebno ukazivati da ne postoje genocidni narodi, ali da poricanje zločina stavlja dodatan teret na društva koja nisu u stanju da sagledaju istinu verujući da će poricanjem sačuvati sebe globalne sramote.
– Genocid u Srebrenici je najveći pojedinačni zločin u jugoslovenskim ratovima i ima ogromnu simboličku snagu, i to na više nivoa. Pravno, to je jedini zločin kvalifikovan pravosnažno kao genocid. Time je on i jedini genocid na evropskom tlu nakon Drugog svetskog rata, što mu, uz sramno ponašanje međunarodne zajednice u to vreme, daje specifičnu evropsku težinu. Politički, on je za Srbiju od velike važnosti jer je u pitanju zločin zbog kog je Srbija osuđena za kršenje Međunarodne konvencije o genocidu. Ta presuda ima svoje obaveze koje je Srbija dužna da sprovede – ističe Dragan Popović.
Moralno, prema rečima našeg sagovornika, genocid u Srebrenici je teret na plećima celog društva u Srbiji.
– On je počinjen u ime „srpskih nacionalnih interesa“, uz sadejstvo brojnih vojno-policijskih i civilnih struktura ne samo bosanskih Srba, već i Republike Srbije (od Škorpiona pa do autoprevoznika iz Šapca i Užica). Osuda genocida polazna je tačka za postavljanje nove vrednosne vertikale srpskog društva. Određenje prema mračnoj prošlosti nije nova stigma, već suprotno – jedini način za skidanje stigme sa celog društva. Verujem da su toga svesne i radikalske vlasti u Srbiji, koje su politiku zločina podržavale i aktivno u tome učestvovale. Siguran sam da njima odgovara da sopstvenu odgovornost podele sa svima u društvu, te da će učiniti sve da nikada ne dođe do skidanja te stigma – zaključuje Dragan Popović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
