Ponižavajući i spor hod po tramvajskim šinama, bubnjevi se više ne čuju, zato što kamion ne može da prođe uskom odobrenom stazom Evroprajda. Osvetnički zvone zvona crkve svetog Marka u ritmu tog robijaškog hoda. Da li smo mi to na litiji? Još gori od šina bio je hod pored žičane ograde s desne strane i otvoren prostor prema najzaštićenijem objektu na ruti sprovođenja – „Šansi“- i to poslednjoj – kaže za Danas profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.
Govoreći o svom ličnom i iskustvenom doživljaju na ulici, u subotu, tokon održavanja zabranjene šetnje u okviru Evroprajda, u Beogradu, sagovornica Danasa kaže da su „jedino svetlo mladi ljudi, ogrnuti zastavama duginih boja, zbog nečeg nasmejani“.
– Disciplinivano su hodali stazicom, ni jednu travku ili cvet zgazili nisu, a meni je bila u glavi rečenica iz presude Upravnog suda da postoji opasnost od nasilja i “remećenja javnog reda ili uništavanje imovine velikog obima – ističe sagovornica Danasa.
Upitana da li je jučerašnjim skupom ostvareno pravo na slobodu okupljanja, sagovornica Danasa kaže da odrično – ne.
– To je bila krajnje ograničena sloboda, tačnije imitacija slobode. Umesto ulica hodalo se između živog zida policajaca pod punom opremom. Ranija šetnja je bila policijski i sudski zabranjena, a uska i skromna trasa kojom se povorka kretala bila je očigledno iznuđena – kaže Rakić Vodinelić.
Poslednjih nekoliko dana bili smo izloženi protivrečnim porukama, kaže ona, „sračunatim da izazovu konfuziju i izazvale su je“.
– Sve poruke, ma od koga dokazile – od crkve, političara, policije, suda, predsednika Republike, premijerke bile su političke i autoritarne. Sve se mogu sažeti u jednu koju je i izgovorio predsednik: svi vi koji umišljate da imate neka prava, svi vi drugačiji, svi koji biste nešto slobode i radosti u ovoj zemlji, vi ste moji neprijatelji, vodite „hibridni“ rat protiv Srbije. A Srbija, to sam, naravno, ja – zaključuje ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.