Otunbajeva: Dok sam vladala i tužilac je bila žena

Prvi put u štampi objavljujemo taj deo razgovora sa Otunbajevom koja je bila i privremena predsednica Kirgistana i istaknuta liderka opozicije i kirgijskih socijaldemokrata.

„Sovjetski Savez nam je dao ogromnu bazu za obrazovanje, feminizaciju, imali smo slobodu da se izrazimo, posebno u religijskom smislu. I danas moramo da predstavimo neki svet paralelan tom. To je velika prepreka za buduće žene, mnogo nas muči, i sigurno ćemo u budućnosti uzimati to u obzir. Izgleda da je za zemlju kao što je Kirgistan, sa tako slabom ekonomskom bazom, veoma bitno menjanje te iste baze, poboljšanje života. Prosek od 1500 dolara godišnje po glavi stanovnika, to je smešno, zar ne, u današnjem svetu. U tamo nekom Luksemburgu je 115.000 dolara, mada je to gornja granica, a Kazahstan – 10.000 dolara po čoveku…

Kada sam postala predsednik, odmah sam na sve važne pozicije postavila žene, zato što imaju čiste ruke, zato što su profesionalci. Ali, naravno, to ne znači da sam mogla to tek tako da uradim. Prema ustavu, ja sam to prvo predložila parlamentu, kuda i ide njihova kandidatura.

Osim toga, tamo idu i sva pitanja, odgovori, provere, i nakon svega toga kada oni potvrde i usaglase, ja potpisujem ukaz. Ali kod Nazarbajeva i Karimova (predsednici Kazahstana i Uzbekistana) je bilo baš suprotno: „Ja je postavljam za generalnog izvršioca, i tačka.“

Dok sam ja vladala, po prvi put u životu je generalni javni tužilac bila žena. Osim toga, postavila sam ženu i za predsednika Nacionalne banke.

Dakle, na veoma važnim pozicijama su bile žene. Postoji još jedan problem: vi možete za takve pozicije još uvek naći ljude u tako multinacionalnom gradu i u takvoj prestonici kao što je Biškek, gde postoje ambasade, komunikacija, obrazovani ljudi… Ali ako samo krenete u neku oblast, rejon – nema šanse, Kirgistan ima 40 takvih rejona. I obrazovanje je kod nas veliki problem.

Nemamo harvardske mladiće, ljude koji su na Harvardu ili Oksfordu završili fakultet. Kod nas je poluobrazovana vlada, i to obrazovanje koje imaju je neko tu lokalno obrazovanje, meni vrlo sumnjivo“.

Na te reči sagovornice, Kristijan Eker kaže da je „U Srbiji sada premijerka Ana Brnabić, koja je završila univerzitet u Engleskoj, ali mi se čini da ne shvata u potpunosti potrebe naroda“.

Na te reči kirgistanska političarka uzvratila je kontrapitanjem: „da li ona radi po nekim shemama koje su tamo u inostranstvu već razrađene?“ i nastavila: „Sećate li se kako su pre 20, 30 godinu ekonomiju Meksika gradili harvardski ljudi?

I u Indiji su takođe bili neki oksfordski… To su potpuno novi ljudi, koji su razradili nekakve sheme, i primenjivali ih na realnom ekonomskom tlu, i eto šta se na kraju dogodilo.

Ne želim da kažem da samo oni mogu nešto da promene, ali sam više za dobro obrazovanje u opštem smislu. Za to da ljudi dobijaju pravo, a ne kvaziobrazovanje, da prođu školski sistem, da upoznaju stvarnost“.

Podsetimo, nakon pobuna 2005. i 2010. i sada se odigrava treća u Kirgistanu, usled parlamentarnih izbora održanih 4. oktobra.

Demonstranti, među kojima su i oni iz partija koje nisu osvojile ni jedno mesto u parlamentu, i koje tvrde da su izbori lažirani, upali su u parlament i druge institucije i posle okršaja sa policijom oslobodili iz zatvora bivšeg predsednika Almazbeka Atambajeva i premijera Sapara Isakova.

Atambajev, koji je bio predsednik od 2011. do 2017. godine, uhapšen je u avgustu prošle godine.

Optužen je za korišćenje sile protiv pripadnika policije, organizovanje masovnih protesta, ubistvo i pokušaj ubistva, uzimanje talaca i druge zločine, uključujući korupciju.

Predsednik Kirgistana Soronbaj Ženbekov je proglasio vanredno stanje u zemlji i naredio raspoređivanje vojske.