Otvaranje starih rana

Prema rečima naših sagovornika, prvi službeni sastanak predsednika Srbije i Hrvatske Tomislava Nikolića i Ive Josipovića imao je simboličku važnost, a u određenoj meri su prevaziđeni i nesporazumi između Beograda i Sarajeva, ali biće potreban napor da otvorena pitanja budu rešena.

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku iz Beograda, ocenjuje za Danas da je dolaskom Josipovića u Beograd „otvoren kanal za komunikaciju“, ali nerešena bilateralna pitanja ostala su na stolu i mogu dodatno da se iskomplikuju.

„Uprkos najavama, Hrvatska nije povukla tužbu za genocid protiv Srbije i nakon što počne sudski proces otvoriće se stare rane. Takođe, incidenti poput lomljenja ćiriličnih tabli i ustaških povika na fudbalskom stadionu u Hrvatskoj svakako predstavljaju problem, ali čini se da Vlada u Zagrebu ostaje pri stanovištu da prava manjina neće biti umanjena. Uopšteno govoreći, teškoće iz prošlosti su prisutne, što može da se negativno odrazi na nastavak evropske integracije Srbije budući da će Hrvatska, kao članica EU, imati ucenjivački kapacitet i moći će da koči Srbiju. S druge strane, ekonomska saradnja Srbije i Hrvatske je na dobrom nivou“, ukazuje Joksimovićeva.

Komentarišući odnose Srbije i BiH, Aleksandra Joksimović navodi da su prevaziđeni nesporazumi koji su nastali ubrzo nakon što je Nikolić postao predsednik, odnosno da se stiče utisak da zvaničnici u Sarajevu više ne smatraju da se Beograd meša u unutrašnje stvari BiH, „zbog čega je značajno da Srbija, uprkos bliskim odnosima s Republikom Srpskom, ne doprinosi unutrašnjoj disfunkcionalnosti BiH“. Kao pozitivan razvoj situacije, ova sagovornica Danasa ističe i viši stepen poverenja koji je uspostavljen između srpskih i crnogorskih vlasti.

Senad Pećanin, urednik sarajevske TV1, kaže za Danas da misli da se hrvatska vlada suočava sa talasom kleronacionalističke politike koja „dolazi sebi“ nakon za nju neželjenog ulaska zemlje u EU. „Odnos prema manjinama, i nacionalnim i seksualnim, ćirilici i demonstracije ustašluka koriste se kao, nažalost, još uvek najefikasnije sredstvo mobilisanja desnice, predvođene HDZ-om. To sve, zajedno sa sada već izglednim procesom pred Sudom pravde, zaoštrava odnose u regionu, ali ne ozbiljnije i na duži rok“, smatra Pećanin.

Prema njegovom mišljenju, glavna prepreka unapređenju odnosa Srbije i BiH jeste predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. „Istu ulogu koju je u severnoj Kosovskoj Mitrovici imala šaka lokalnih bandita, koja se skrivala iz plašta brige za položaj Srba na Kosovu, ima gospodin Dodik u RS. Ako istraga u slučaju Zekstra, koju vodi nadležno tužilaštvo u Beogradu ne bude zaustavljena političkom odlukom, javnost u Srbiji, ali ne i RS, biće iznenađena razmerama kriminala zahvaljujući kojem je Dodik postao jedan od najbogatijih političara na Balkanu“, tvrdi ovaj sarajevski novinar i analitičar.

Drago Hedl, novinar zagrebačkog Jutarnjeg lista, kaže za Danas da prvi službeni susret Josipovića i Nikolića nije u većoj meri unapredio hrvatsko-srpske odnose, koji su nakon toga „snažno pogoršani“ zbog određenih događaja. „U Hrvatskoj su se prilike radikalizovale. Nasilno lomljenje dvojezičnih tabli, ispadi na maksimirskom stadionu i blokada državnog vrha u Vukovaru stvorili su klimu u kojoj Vlada nije mogla povući tužbu protiv Srbije. Kada dođe do suđenja, to će dodatno pogoršati situaciju. Perspektiva odnosa Zagreba i Beograda nije ružičasta i trebaće mnogo političke mudrosti da se to promeni“, ocenjuje Hedl.

Dačićeve poruke

Srpski premijer Ivica Dačić izjavio je nedavno da Srbija neće jednostrano povući kontratužbu za genocid koju je Međunarodnom sudu pravde podnela protiv Hrvatske, ali je izrazio spremnost za nastavak dijaloga o međusobnom povlačenju tužbi. Povodom 18 godina od parafiranja Dejtonskog sporazuma on je poručio da Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, ali da taj sporazum ne može biti izmenjen bez „odluke sva tri naroda i oba entiteta“.