Otvoreni parlament: Ima li reda u skupštinskom dnevnom redu?

Oni istovremeno postavljaju pitanje zašto nisu barem razmatrani i ostali predlozi za izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, koji su došli iz redova opozicije.   

Od 2016. godine do sada, kako su naveli, poslanici koji ne pripadaju vladajućoj većini podneli su ukupno 18 predloga za izmene i dopune pomenutih zakona, koji se odnose na bitna pitanja unapređenja izbornog sistema, ali nisu transparentni razlozi zbog kojih su u dnevni red uvršteni samo predlozi poslanice Čomić.  

„Dnevni red sednice na kojoj su ove izmene zakona usvojene utvrđen je unapred, zahtevom za sazivanje vanrednog zasedanja koji je podnelo 155 poslanika. Po pravilima procedure, dnevni red vanrednog zasedanja ne može se dopuniti, ali ostaje pitanje na osnovu čega su poslanici većine odlučili da neke predloge uvrste u dnevni red, a neke druge da ignorišu godinama“, navodi se u saopštenju Crte.

Otvoreni parlament podseća da je ovo tek drugi slučaj u ovom skupštinskom sazivu da se na dnevnom redu našao predlog za izmene ili usvajanje novog zakona koji su podneli poslanici izvan vladajuće većine.

Prethodni slučaj, istakli su, dogodio se u martu 2019.  godine kada je razmatran predlog Zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini, ali tada predlozi Olene Papuge, Nade Lazić i Nenada Čanka nisu bili usvojeni. 

„Činjenica da se predlozi zakona koje podnose poslanici iz redova opozicije ne stavljaju na dnevni red Narodne skupštine u praksi znači da poslanici ne mogu da ostvaruju pravo predlaganja zakona, a time i svoju punu ulogu. Razmatranje zakonodavnih inicijativa narodnih poslanika ne sme da zavisi od političke volje“, kazali su iz Crte.