Otvoreni parlament: Za četiri godine zapaljiva retorika, zloupotrebe procedura i bojkot

U ovom sazivu, tek drugom koji je trajao pun mandat od 2000. godine, poslanici su radili 370 dana u plenumu, pokazuje analiza inicijative Otvoreni parlament.

Nedostatak dijaloga i neprimereno držanje poslanika doprineli su daljem urušavanju poverenja građana u najviše zakonodavno telo.

Otvoreni parlament već godinama apeluje da se usvoji Etički kodeks o ponašanju narodnih poslanika, čime bi se napravio početni korak ka kvalitetnijoj debati u plenumu i većoj političkoj odgovornosti.

Inicijativa Otvoreni parlament je u julu 2019. godine sačinila i set preporuka za rešavanje hroničnih problema parlamenta. Set od 46 preporuke, kao polazna osnova za dugoročnije pozitivne promene, odnosi se na postupak usvajanja zakona, jačanje parlamentarne kontrole nad izvršnom vlašću, veće uključivanje javnosti i poboljšanje saradnje s nezavisnim institucijama.

Intenzivna zakonodavna aktivnost obeležila je rad ovog saziva. Usvojeno je 617 zakona, kojima je u 97 odsto slučajeva Vlada bila predlagač. Poslanici su predložili 14, a drugi ovlašćeni predlagači pet zakona koji su bili i usvojeni.

Kontrolnu funkciju parlament je vršio površno i gotovo simbolično.

Do sredine 2019. veoma retko su korišćeni kontrolni mehanizmi kojima Skupština raspolaže. Poslanička pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu, upućena premijeru i drugim predstavnicima Vlade, bila su daleko od redovne prakse – čula su se po jednom u 2016. i 2017. godini, da bi u 2018. i 2019. poslanici po pet puta imali priliku da postavljaju pitanja izvršnoj vlasti, kao i dva puta u prvoj polovini 2020.

Najviše poslaničkih pitanja (24) postavio je Đorđe Vukadinović, koji nije član nijedne poslaničke grupe, a slede ga Marijan Rističević iz Narodne seljačke stranke s 22 i Boško Obradović iz Dveri s 20 pitanja.

Izvesna poboljšanja beleže se od juna 2019. kada su u plenumu, posle četvorogodišnje pauze, razmatrani izveštaji nezavisnih institucija, posle čega su češće organizovana i javna slušanja i sednice za poslanička pitanja. Pomak je napravljen i omogućavanjem poslanicima da imaju dovoljno vremena da se pripreme i razmotre predlog zakona o budžetu.

Specifičnost ovog saziva je i bojkot skupštinskih sednica kome je u februau 2019. pribegao deo opozicionih poslanika, nezadovoljnih odnosom skupštinske većine prema njima.

Usled toga izostalo je u još većoj meri suočavanje argumenata u vezi sa zakonskim rešenjima. Najaktivniji poslanici bili su Marijan Rističević iz Narodne seljačke stranke sa 1.504 obraćanja, Vjerica Radeta iz SRS sa 1.430 i Vladimir Orlić iz SNS sa 986 obraćanja.

Tokom ovog skupštinskog saziva najčešće, odnosno 13 puta je kažnjavan Radoslav Milojičić, te Boško Obradović (Dveri) i Saša Radulović (Dosta je bilo) po 9 puta. Poslanici s najvećim novčanim iznosom kazni su Saša Radulović sa 109,617 dinara i Radoslav Milojičić sa 106,022 dinara.