„Ovakve akcije koordinira načelnik, možda Vulin, pošto voli biti Če Gevara“: Dušan Janjić o obračunu u Banjskoj

Pet dana je prošlo od vervatno najtežeg sukoba koji je izbio na Kosovu od njegovog proglašenja samostalnosti 2008. Četvoro ljudi je ubijeno, najmanje trojica srpskih napadača s Kosova i jedan kosovski, odnosno albanski policajac.

Još je nekoliko policajaca i militanata ranjeno u oružanom sukobu koji je izbio u selu Banjska na većinski srpskom severu Kosova između dobro naoružane, ali malobrojne srpske paravojne formacije koja je postavila barikade i kosovske policije koja je naletjela na njihovu zasedu, ali ih ubrzo nakon toga okružila i nadvladala. Policija je uhitila osam napadača i njihovih navodnih pomagača, ali većina je uspela pobeći.

Okršaj u Banjskoj i dalje je obavijen misterijom, a na ključna pitanja ili nema odgovora ili, ako ga ima s jedne ili druge strane, ne znamo možemo li mu verovati. Za rasvetljavanje ove magle koja, srećom, još nije magla rata, N1 se obratio političkom analitičaru Dušanu Janjiću iz Foruma za etničke odnose u Beogradu.

“Svaki dan isplivaju novi detalji, pa je možda bolje sačekati sutradan, jer ovo kako se Beograd pomalo otvara… prvo je bio dan žalosti zbog ubijenih Srba, a onda odjedanput da se žali i zbog albanskih policajaca. Prvo je bio nenaoružan narod, a sad je ipak naoružan. Prvo je bilo, ma kakav Radojičić, a sada – ipak je tu, odazvaće se organima”, primećuje Janjić.

“Sve je ovde jasno, osim što ne znamo ko je prvi zapucao. Jasno je da je ta akcija presretnuta, da je omogućila KFOR-u i KPS-u (Kosovskoj policijskoj službi) da usuglase aktivnosti, jasno je da su ti ljudi na kraju navučeni kao Vagner da krene na Moskvu. I jasan je rukopis. Ali nije jasno koji je odnos Rusije i Amerike ispod žita u ovoj igri, ali očigledno postoji”, smatra Janjić.

Ali tko je zapravo izveo ovu paravojnu akciju u Banjskoj koja je, očito, završila jako loše po napadače? Janjić nam odgovara: “To je Civilna zaštita koja je vrlo čudno prekomponovana, od Severnog odreda i ovih profesionalnih pucača. Ima ih još dolje koji se moraju izvući jer nisu stigli do Srbije, a nemaju gde jer je KFOR sad na granici i traju njihove vežbe koje su najavljene.”

“Jasno je da je namera bila da se izazove incident na tom putu da bi se ušlo u selo Banjska i u manastir, tamo su već pripremili rovove, infrastrukturu i naoružanje. Očekivali su priključivanje ljudi koje je verojatno trebala politički mobilizovati Srpska lista i da tu naprave nešto slično Užičkoj republici u doba druga Tita (teritoriju u Srbiji koji je kratko vrijeme 1941. bio pod kontrolom partizana) dok nešto drugo ne prođe. Taj plan je propao”, tumači Janjić.

“U manastiru je u to vreme bilo 50 vernika iz Novog Sada. Tipična talačka kriza. Plan je bio izazvati dramu. Bilo ih je 30, ali imali su naoružanje za 400 ljudi i trebali su se razviti do tog broja. Tu su se trebali uključiti lokalci iz tog sela, sa Zubinim Potokom kao pozadinom. To je bila njihova strategija. To nije bila klasična vojska, nisu imali svu potrebnu opremu”, dodaje srpski analitičar.

“Predsednik nikad ne izdaje takve naredbe”

“To je na kraju moglo ići do pet hiljada ljudi. I da je uspelo, u ovim uslovima bi to bio problem”, ističe Janjić, koji sumnja da je KFOR ustvari presreo Radoičićevu akciju, ali im nakon toga i omogućio prolazak, odnosno izvlačenje dvadesetak srpskih gerilaca uz šest ranjenika prolazak, odnosno izvlačenje kroz šumu prema Srbiji u smeru Kopaonika, gde Radojčić ima kuće i hotele, i Novog Pazara.

“To su lokalni Srbi, ali znate što to znači lokalni? To znači da imaju lokalne dokumente. Na primer, jedan od onih koji su uhapšeni u napadu na KFOR prijavljen je u Gračanici, a živi u Beogradu i pripada vračarskom narko-klanu. Radoičić je lokalni, a živi na Dedinju”, razjašnjava Janjić: “To je kao što je bilo s Kninom i Milom Martićem. I ovde su imali podršku spolja, a znamo ko ih je podržao – Srbija.”

“Ko je to platio? Oni su očito imali dovoljno para, bave se građevinarstvom, narko-biznisom i ostalim. Nije problem dati pet miliona eura za oružje i za platiti tih trideset ljudi. Ostali koji bi došli bi imali dnevnice. Zna se kolike su, nisu velike. Kad su provokacije i molotovljevi kokteli, onda je 50 eura. Kad je prava borba, onda je 100 eura”, nastavlja.

Ključno pitanje koje se nameće je, međutim, od koga su tačno dobijali naredbe – od Vučića ili od nekog drugog?

“Predsednik nikad ne izdaje takve naredbe. Tu su uvek uključeni delovi institucija – neki iz BIA-e, neki iz žandarmerije, to koordinira neki načelnik, možda Vulin, pošto on voli biti Če Gevara”, ocenjuje naš sugovornik, ali odbacuje mogućnost da Vučić nije ni znao za plan, već da je akcija izvedena njemu iza leđa: “On je bio relativno obavešten, ali ne potpuno. On glumata da kontroliše situaciju, ali nije toliki idiot. Takav idiot, doduše, jeste Vulin.”

Još jedno pitanje o kojem se ovih dana intenzivno raspravlja je jesu li ruske službe, vojska ili plaćenici bili uključeni u sprovođenju ili organizaciju ove operacije. Ministar Svečlja je u intervjuu za Associated Press dao do znanja da kosovski istražitelji ispituju moguću umešanost Rusije, a da na to upućuje rusko oružje i oprema i drugi dokumenti.

“Radojčić je Arkan, da nađemo poređenje. To je to”, povlači Janjić još jednu paralelu s ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini: “Ako Vučić nije imao kontrolu, to je još opasnije. Ali odgovoran je, ako ništa drugo, po zapovednoj liniji.”

“I on je vodio politiku reciprociteta kao i Kurti. Je li to radio idiotski, bez plana B? Jeste. Ne možeš izvući Srbe iz institucija i onda tražiti zajednicu opština. Naravno da onda dobiješ sigurnosni vakuum. A onda dođe Kurti i Nemci i Francuzi mu kažu, pravi ti novu realnost po svojim zakonima”, kritičan je Janjić prema svima uključenima.