Viktor Orbanfoto EPA-EFE/OLIVIER MATTHYS

Bivša estonska premijerka i Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas jedina je do sad imenovana na svoju funkciju u Briselu. Stručnjaci za RSE ističu da očekuju da će Kalas biti spremna da se bavi dijalogom Kosova i Srbije.

U vezi sa novom funkijom Kaje Kalas, diplomate su u analizi takođe rekli da je bivši visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj 2020. godine zatražio od bivšeg slovačkog ministra spoljnih poslova Miroslava Lajčaka da bude specijalni predstavnik EU za dijalog. Ali ovaj proces je doveo do malog stvarnog napretka i čini se da bi položaj koji trenutno obavlja Lajčak mogao biti potpuno uklonjen kada Kalas počne sa obavljanjem funkcije nove šefice diplomatije bloka.

Jesen u Briselu obično se aktivira sredinom septembra, kada predsednik Evropske komisije drži godišnje obraćanje Evropske unije Evropskom parlamentu. Kroz ovaj govor, koji obično traje oko sat vremena, otkrivaju se politički prioriteti izvršnog ogranka EU koji će biti pokrenuti ili zaključeni u narednim mesecima.

Ali ova jesen neće biti obična u Briselu, jer je EU u procesu promene lidera. Lideri EU su u junu odlučili da bivši portugalski premijer Antonio Kosta zameni Šarla Mišela na mestu predsednika Evropskog saveta 1. decembra.

Nedelju dana kasnije, EP je odobrio odluku lidera EU da Nemici Ursuli fon der Lajen daju još jedan petogodišnji mandat na čelu EK. Ali umesto da održi još jedan godišnji govor u septembru, Fon der Lajen će biti zauzeta formiranjem svog novog tima od 26 komesara, po jednog iz svake druge zemlje članice EU. Nekoliko prestonica je već podnelo svoje kandidate za komesare pre isteka roka 30. avgusta. Nakon što Fon der Lajen intervjuiše sve kandidate, ona će svakom dodeliti portfelje.

Kalas za sada jedina dobila funkciju

Za sada je poznato samo jedno ime i jedan portfelj: Pored junskog imenovanja Koste i Fon der Lajen, lideri EU su takođe odlučili da estonska premijerka Kaja Kalas nasledi Španca Đuzepa Borelja na mestu novog šefa spoljne politike. Međutim, ovo nije gotova stvar. Kao i ostalih 25 kandidata za komesare, Kalas će se takođe suočiti sa saslušanjima pred važnim odborima EP. U slučaju Kalas, najvažniji odbor je onaj za spoljne poslove, čiji će članovi ispitivati i novog komesara za proširenje EU.

Diplomate u EU su za Radio Slobodna Evropa rekli da je saslušanje sa Kalas zakazano za 29. septembar. U stvari, vestima u Briselu u drugoj polovini septembra i početkom oktobra dominiraće ova saslušanja. Oni nude EP priliku da pokaže svoju snagu tako što će odbiti određeni broj kandidata za komesare za koje se veruje da nisu dobro prošli na saslušanju. Prošli put, 2019. godine, poslanici su odbili tri kandidata, a onda je na državama „sponzorima“ bilo da brzo predlože nova imena.

Jedan od kandidata za komesara koji će se suočiti sa evroposlanicima svakako će biti mađarski političar Oliver Varhelji. Budimpešta ga je predložila za novi petogodišnji mandat za komesara za proširenje. Optužen od strane mnogih diplomata da interese Budimpešte stavlja ispred Brisela – Varhelji je blag prema Srbiji i Gruziji, ali ne toliko prema Ukrajini – bio je upleten u skandal nakon što nije znao da još uvek ima uključen mikrofon, tokom plenarne sednice nazvao evroposlanike „idiotima“.

Iako je malo verovatno da će Varheju biti ponuđena još jedna šansa da predvodi proširenje, on i dalje ima težak posao da ubedi zakonodavce da je on prava osoba da vodi bilo koji portfelj koji mu Fon der Lajen može poveriti.

Niko od evropskih zvaničnika sa kojima je RSE razgovarao ne očekuje da postoji realan rizik za odobravanje Kalas. Ali biće zanimljivo saznati šta će ona i nova komesarka za proširenje reći o Ukrajini, Rusiji i Zapadnom Balkanu i mogućnosti dodavanja novih članica u blok. Ne očekuju se radikalne promene u ovom pogledu. Politika EU je odlučna da u potpunosti podrži Ukrajinu i obnovljeno nastojanje za serijskim proširenjem bloka je reformisano, a države kandidati ispunjavaju sve preduslove. Ali način na koji se te poruke prenose je od suštinskog značaja.

Kalas ima reputaciju „kritičarke Rusije“, možda prvog šefa diplomatije EU koji je zauzeo tako čvrst stav protiv Moskve. Treba napomenuti da se ceo blok približio stavu baltičkih država prema Moskvi otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu pre dve i po godine, ali je bilo sumnje da njeno ime je pomenuto za ovu funkciju, jer je bila veoma kritična prema tome da bude šef diplomatije EU.

Gotovo je nemoguće znati kada bi se neka zemlja mogla pridružiti bloku, ali poslednji napor na visokom nivou da se promoviše vremenski okvir izneo je odlazeći predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je prošle godine izazvao EU da bude spremna za proširenje do 2030.

Ovo pitanje nije u njegovim rukama i ionako će uskoro napustiti svoju funkciju. Ali istina je da čak i ovaj datum deluje ambiciozno, jer se čini da nijedna zemlja kandidat nije blizu članstva. Ali, pitanje tokom saslušanja, čak i narednih godina, verovatno će se fokusirati na reforme koje sama EU mora da izvrši da bi primila nove članice. Naime, stalno se strahuje da sama EU nije spremna da primi nove članice.

Pozitivni izveštaji za neke zemlje Zapadnog Balkana?

Odvojeno, odlazeća Evropska komisija će vjerovatno objaviti svoj godišnji izvještaj o proširenju naglašavajući napredak, ili nedostatak istog, zemalja koje teže članstvu. Očekuje se da će izveštaj biti pozitivan za Moldaviju i Ukrajinu, ali se ne očekuje da će ove zemlje otvoriti poglavlja za članstvo u EU ove godine. Proces evaluacije – kroz koji EU ispituje nacionalno zakonodavstvo i procenjuje da li je ono u skladu sa pravilima i zakonima EU u različitim oblastima – mora da se završi do prve polovine 2025. Tek tada mogu da počnu ozbiljni pregovori.

Stvarni napredak ka EU može se očekivati u nekim zemljama Zapadnog Balkana. S tim u vezi, ne treba isključiti da Crna Gora zatvori neka pregovaračka poglavlja, što nije mogla da uradi od 2017. To bi signaliziralo da će Podgorica, posle višegodišnjih blokada na putu ka članstvu u EU, ponovo nastaviti sa ovim proces, barem polako. Crna Gora je i dalje zemlja koja je najviše napredovala ka članstvu, otvorivši sva 33 poglavlja, a neka od njih su konačno počela da se zatvaraju.

Očekuje se i da će Albanija ove jeseni početi de fakto pregovore o članstvu, konačno se odvojivši od Severne Makedonije, pošto Skoplje još uvek nije promenilo Ustav kako bi ispunilo uslove koje je postavila Bugarska. Malo ko očekuje da će Severna Makedonija to postići tokom ove godine.

U međuvremenu, iako neke zemlje zahtevaju da Srbija otvori poglavlja o članstvu, to možda neće podržati mnoge zemlje koje su šokirane bliskim odnosima Beograda i Moskve.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Evropska unija EUKaja KalasKosovoSrbijaBrisel

Komentari


Ostali komentari (0)