Packe Beogradu ili ubrzanje poteza NATO: Šta stoji iza odluke Parlamentarne skupštine NATO da izjednači posmatračke pozicije Srbije i Kosova?

Time je, iako ne jednoglasno kao u slučaju Malte, potvrđena odluka o unapređenju kosovskog parlamenta iz statusa parlamentarnog posmatrača u pridruženog člana, koju je stalni odbor PS NATO doneo 24. marta, na 25. godišnjicu početka NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju.

Šta ona realno znači, da li je glasanjem u Sofiji prekršena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN kojom je definisan mandat Kfora kao jedine oružane snage na KiM pod protektoratom UN, a čiji je sastav sada jednako NATO?

– Odluka iz Sofije nema nikakve veze sa ulogom Kfora na Kosovu. Odluke Parlamentarne skupštine nisu obavezujuće za NATO, u kome odlučuju savet ministara i predsednici država članica. Do članstva Kosova u NATO dug je put. Pogotovo što Kosovo ne priznaju četiri države članice NATO – kaže za Danas Vladan Živulović, predsednik Atlanskog saveta u Srbiji.

Zvaničnici NATO objašnjavaju za Danas da je „Skupština Kosova parlamentarna posmatračka delegacija u PS NATO od 2014, a da je u Sofiji 27. maja prihvaćen njen zahtev za unapređenje iz statusa parlamentarnog posmatrača u pridruženog člana“. Prema njihovim rečima, „ova odluka odnosi se samo na odnose PS NATO i kosovskog parlamenta“, ističući da je „PS NATO nezavisna i odvojena od NATO“.

Čemu onda ove međuskupštinske „igre“ i da li je u njihovoj pozadini pitanje ulaska Srbije u NATO? Priština se posle Sofije odmah „zapljunula“: „NATO je budućnost Kosova“.

Politički analitičar Dušan Janjić slaže se da „odluka iz Sofije ništa ne menja u statusu i zaduženjima Kfora“, ali procenjuje da će „indirektno uticati na Srbiju i Kosovo koji sada u Parlamentarnoj skupštini NATO imaju isti status, ista prava, koja isključuju glasanje“.

– Ovo nije kršenje Rezolucije 1244, već podsećanje Beograda na neizvršene obaveze u vezi sa Zvečanom i Banjskom. NATO ima unutrašnji motiv da izjednači strane zbog konsultacija i dogovora, jer Kvinta strahuje od nikad veće krize na terenu i slabog sprovođenja postignutih dogovora. Sofija je odgovor i na način na koji je obeležena 25. godišnjica NATO intervencije i izjave koje stižu iz Beograda, koji sam ubrzava poteze NATO. Glavno pitanje je da li će Srbija ući u NATO. Vreme ‘curi’, meri se mesecima. Čekaju se rezultati lokalnih izbora – kaže Dušan Janjić.

On smatra da su i sastav i ponašanje delegacije Skupštine Srbije u Sofji bili pogrešni, posebno njeno „napuštanje sednice koje može da se tumači kao namera napuštanja saradnje sa NATO, koji pokazuje da ako Beograd neće, ima ko hoće sa njima“.

Iako srpska skupštinska delegacija u PS NATO ima deset članova, u Sofiji je bila SNS „trojka“: Nataša Jovanović, Zoran Dragišić i Goran Rakić, bivši predsednik Srpske liste i bliski saradnik konraverznog biznismena Milana Radoičića, koji je javno preuzeo odgovornost za akciju Banjska. Rakić je i nekadašnji kosovski gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovice, zamenik premijera i ministar u Vladi Kosova i komunalni opštinski službenik kog je politički angažman doveo do Prištinskog univerziteta sa sedištem izmeštenim u severni deo Mitrovice.

Na glasanju u Sofiji nije pomoglo ni to što je Rakić svoje trominutno izlaganje protiv promene statusa kosovskog parlamenta u kome plate formalno i dalje primaju poslanici Srpske liste u bojkotu, odmah „podelio“ na Fejsbuku, kao ni pismo koje su odvojeno delegacija i predsednica Skupštine Srbije uputili PS NATO. SNS „trojka“ u Sofiji okrivila je „lošu“ proceduru, dok Živorad Jovanović, bivši šef jugoslovenske diplomatije i predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, smatra da je „dosadašnje reagovanje Srbije neadekvatno jer je reč o kršenju Rezolucije 1244 SB UN“.

– Osim izjave članova delegacije Srbije, niko nije ništa zvanično rekao. KiM je mandatorna teritorija koja nije subjekt međunarodnih odnosa i neophodno je da Vlada Srbije zauzme zvaničan stav prema ovakvoj odluci PS NATO kojom su prekršeni Povelja UN i međunarodno pravo. Prema Rezoluciji 1244 SB, KiM je deo SRJ, čiji je Srbija pravni naslednik i nema kapacitet za obaveze na međunarodnom planu bez odluke SB UN – objašnjava Jovanović za naš list.

On upozorava da se „u senci Rezolucije Generalne skupštine UN o Srebrenici ‘ispod radara’ sada prolazi mnogo događaja koji su na štetu Srbije, a da Beograd ne primenjuje adekvatne mere“.

– Mi potcenjujemo korake vodećih zapadnih zemlja. Komentarišemo Srebrenicu, a najvećim multinacionalnim kompanijama iz država članica NATO dajemo strateške poslove. Ne možemo da se javno žalimo da nas Zapad vara i da je licemeran, a da se kompanijama iz SAD i Nemačke poveravaju strateški poslovi od dugoročnih interesa za egzistenciju i opstanak srpskog naroda na Balkanu. Nešto ozbiljno ne štima, ako i ekonomija nije deo državne strategije. Saradnja sa NATO je u sferi politike, bezbednosti, ali i ekonomskih interesa Srbije, koji su delovi strategije njene budućnosti – naglašava Živorad Jovanović.

Danas nije dobio odgovor iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije da li je i šta preduzeto povodom unapređenog statusa Kosova u PS NATO.

Dva dana posle glasanja u Sofiji, a na prvu godišnjicu sukoba Kfora sa Srbima u Zvečanu za koju NATO traži istragu i odgovornost, 29. maja na Kopaoniku su se sastali, „u okviru redovne saradnje“, komandant Kfora – turski general-major Ozkan Ulutaš i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović. Obe strane potvrdile su da je razgovarano o „očuvanju mira i stabilnosti na KiM“

U saopštenjima nema ni reči o bezbednosno ultra-zapaljivom pitanju otvaranja glavnog mosta na Ibru, koji od juna 1999. deli Kosovsku Mitrovicu na srpski i albanski deo, a što su posle susreta na Kopaoniku kosovske vlasti lansirale kao događaj broj jedan.

KBS na severu Kosova samo uz saglasnost Kfora
Na Danasovo pitanje da li je NATO prekršio Rezoluciju 1244 SB UN obučavanjem Kosovskih bezbednosnih snaga, zvaničnici u sedištu Alijanse odgovaraju da „NATO nastavlja da podržava razvoj KBS preko NATO savetodavnog tima za vezu, uz puno poštovanje prvobitnog mandata KBS za vanredne situacije“. „KBS se može rasporediti na sever Kosova samo uz prethodnu saglasnost komandanta Kfora. Pozdravljamo kontinuirano poštovanje ove posveenosti Kosova. Kosovska policija, uključujui specijalizovane jedinice, može da deluje širom Kosova i nije joj potrebno odobrenje Kfora. Očekujemo blagovremene i značajne konsultacije o bilo kojoj akciji KBS ili Kosovske policije koja bi mogla da utiče na bezbednosno okruženje. Kfor ostaje trei bezbednosni faktor na Kosovu, posle Kosovske policije i Euleksa“, objašnjavaju zvaničnici NATO.

NATO i Srbija
„Sa Srbijom imamo dugogodišnje partnerstvo, zasnovano na političkom dijalogu i praktičnoj saradnji, uz puno poštovanje srpske politike vojne neutralnosti. Sarađivali smo u mnogim oblastima u proteklih 18 godina, otkako je Srbija pristupila Partnerskom programu NATO…. NATO takođe pomaže Srbiji da obuči svoje snage za njihovo angažovanje u međunarodnim mirovnim operacijama koje predvode EU i UN, kao i da dalje razvija svoj sistem obrazovanja za odbranu. NATO je takođe uložio milione evra da pomogne Srbiji da uništi više od 800 tona zastarele municije. Možemo imati jake odnose sa partnerima, a da oni nisu članovi. U potpunosti poštujemo odluku Srbije da ne uđe u NATO, kao što poštujemo odluku drugih da uđu“, kažu zvaničnici NATO.