Pajtić: Đinđića javnost nije želela da shvati

„U velikoj meri srpska javnost ima jedan licemeran odnos gde je Zoran Đinđić dobar kad je mrtav, nije bio dobar dok je bio živ. Nisu želeli da ga shvate kad je bio živ“, rekao je Pajtić, prenosi N1.

Prema njegovim rečima, 12. marta ćemo „čuti bar sto hiljada ljudi širom Srbije koji su bili bliski porodični prijatelji sa Zoranom Đinđićem.

„A zapravo on ni blizu nije imao toliku i takvu podršku kad je bio predsednik vlade. On je bio čovek britkog uma, vrlo jasne misli i nije bilo kompromisa u onome što je izgovarao i činio, dakle nije povlađivao većinskom raspoloženju kao što danas to čine neki populistički političari“, rekao je Pajtić.

Dodaje da je neprimereno porediti Đinđića i sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Porediti radnu etiku Zorana Đinđića koji je bio vrhunski naučnik i Aleksandra Vučića, čoveka koji u životu nikad ništa nije radio, je u najmanju ruku potpuno neprimereno. Porediti njegov intelekt sa Vučićevim, porediti njegovu etiku odgovornosti sa Vučićevom ‘etikom dobrih namera’ jeste nešto što ne može da stoji“, kaže Pajtić.

Pajtić kaže da je velika odgovornost biti predsednik DS posle Đinđića koji je po njemu bio vizionar u političkom smislu, ali i jedan od najtalentovanijih filozofa tog vremena, ne samo u Srbiji nego i u Evropi.

„U ovom trenutku nemamo pandana u političkom smislu jednoj takvoj ličnosti, nemamo takvu energiju i viziju, plašim se da je nećemo imati još dugo vremena na političkoj sceni Srbije“, smatra Pajtić.

Kaže da je saradnja sa Đinđićem iziskivala veliki napor jer nije štedeo ni sebe ni saradnike.

„Tada raditi nešto za DS, raditi u parlamentu, raditi u vladi, podrazumevalo da se stalno nadograđuješ, da intelektualno imponuješ svojoj bazi koja glasa za tebe i organizaciji koja te je predložila. Meni je najviše imponovalo kad je rekao da sam prototip demokrate“, kaže Pajtić.

Ubistvom Đinđića, dodaje Pajtić, zaustavljena je modernizacija Srbije, demokratizacija društva, konstituisanje pravne države.

„Mi danas ne živimo u slobodnom društvu, živimo u državi gde je sve podređeno jednom čoveku i jednoj stranci. To je možda i najteža posledica ubistva Zorana Đinđića“, zaključuje Pajtić.

Živković: Da je ostao živ izgubili bi izbore 2004. ali bi se vratili i bili u EU

Đinđićev zamenik u Demokratskoj stranci i čovek koji ga je nasledio na mestu premijera Zoran Živković kaže da je Zoran Đinđić metafora pravog političara.

„Koji je razmišljao decenijama unapred, koji je video sve nedostatke, probleme koje imamo kao društvo i država, ali je isto tako bio spreman da definiše strategiju, da odredi metodologiju za ostvarivanje ciljeva“, rekao je on.

Živković smatra da bi izgubili izbore 2004. godine da je Đinđić ostao živ jer „svaka odlična tranziciona vlada gubi prve izbore“.

„Jer postaje nepopularna. Ali bismo se vratili posle dve, tri godine i Srbija bi već pet, šest godina bila deo Evropske unije“, ocenio je on.

Ljudima koji vole ovu državu, dodaje Živković, Zoran Đinđić je svakodnevno inspiracija i kaže da tu ne misli samo na političare.

„Ako ustanete ujutru i ne znate šta da radite, pomislite šta bi Zoran Đinđić uradio u toj situaciji – bilo da niste mogli da upalite auto, bilo da ste predsednik države, a da vaši ljudi spaljuju kuće novinara, prete i tuku žene i decu…“, kaže Živković i dodaje da je u doba Đinđića svaki problem bio rešen u začetku.

Živković podseća da je dva puta biran za Đinđićevog zamenika i navodi razgovor sa njim u decembru 2002. godine kad su se dogovarali šta sve treba da se završi do kraja 2003. godine.

„Da bismo izgubili izbore 2004. pa kad se vratimo 2007. da ne radimo ponovo ono što možemo da uradimo sada“, priča Živković.

On podseća i da je 1999. po nalogu Predsedništva DS, Đinđić otišao u Crnu Goru.

„Posle ubistva (Slavka) Ćuruvije imali smo informacije da postoje neki sledeći i da je on među njima. On nije hteo da ode, rekao je da će onda svi reći da je izdajica. Ja sam mu rekao da je to bolje nego da si mrtav – za nas, ne za tebe samo, za stranku, za Srbiju je bolje da te neko zove izdajicom nego da si mrtav“, navodi Živković.

Dodaje da su mu „spolja“ nudili da smeni Đinđića dok je bio u Crnoj Gori, a da su onda „našli drugog, beznačajnog“ koji je to pokušao.

„Zamislite šta bi bilo sa Srbijom da nije pobedio – ne bi bilo ni pobede nad (Slobodanom) Miloševićem na izborima, ni 5. oktobra, ni reformi, ni svega onog što je od kraja 2000. godine do kraja 2003. Srbiju činilo najperspektivnijom državom na svetu. Možemo to da nazovemo Đinđićevo Periklovo doba Srbije“, kaže Živković.

On zaključuje da je smrt Đinđića gubitak pre svega za njegovu porodicu, ali i za prijatelje, organizaciju koju je vodio i Srbiju.