Dva dana nakon što je Bojan Kostreš, predsednik radne grupe za izradu zakona o javnoj svojini, predao nacrt tog akta premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću, oštro je reagovao predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić, navodeći da uopšte ne zna šta piše u tom zakonu, a da se „nikada od 2000. godine do danas nije dogodilo da pokrajinska skupština i vlada ne budu čak ni konsultovane o zakonima koji se odnose na funkcionisanje institucija AP Vojvodine“.
Kostreš, međutim, tvrdi da je verziju zakona, s kojom ni sam nije zadovoljan, predao na zahtev premijera Cvetkovića i da ne snosi krivicu „ni za čije povređene lične sujete“, a posebno nije kriv zbog kvara na vezama između pokrajinske i republičke vlade i loše komunikacije među samim funkcionerima Demokratske stranke.
Kostreš kaže za Danas da ne želi da svu krivicu za predaju nedovršenog nacrta zakona preuzme na sebe i odbija da se o njemu govori kao o samovoljnom, isključivom i nekompetentnom čoveku. „Sve vreme sam bio na vezi s ljudima iz premijerovog kabineta, ali ne želim da saopštim ko su oni. Očekujem da će Cvetković obelodaniti njihova imena. Ukoliko on to, ipak, ne učini, biću prinuđen da javnosti saopštim s kim sam komunicirao pripremajući zakon, i to sve dokumentovano. Imam dokumente i da sam od premijera tražio da mi da još nedelju dana da pre predaje nacrta zakona sazovem radnu grupu, kako bi se svi članovi izjasniti o tekstu, ali da je njegova procena bila da to nije potrebno, a posebno zbog insistiranja Evropske komisije da nacrt zakona što pre uđe u javnu raspravu“, navodi Kostreš, koji je zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka.
Naš sagovornik priznaje da su održana samo dva sastanka radne grupe, ali ističe da je bilo potrebno političko usaglašavanje, budući da članovi grupe nisu imali kapacitet da sami donose tako krupne odluke. Na pitanje zašto su onda uopšte birani za članove radne grupe, Kostreš odgovora da je to dobro pitanje, ali za premijera i njegov kabinet, a ne za njega. On napominje i da tokom ta dva sastanka „Jovica Đukić, član radne grupe i pokrajinski sekretar, nije posebno briljirao“.
Pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić, inače član Glavnog i pokrajinskog odbora DS, juče nije odgovarao na naše pozive i poruke, ali je u pisanoj izjavi za javnost naveo da se radna grupa za izradu zakona o javnoj svojini nije sastajala od polovine maja i da nije jasno kako je zakon pisan.
„Nije jasno ni kako je mogao biti završen rad na nacrtu zakona bez znanja i učešća Vlade AP Vojvodine, kao i bez znanja predsednika Vlade APV (Bojana Pajtića), koji je ne samo ličnost na najvišem političkom položaju u Pokrajini, već i doktor pravnih nauka. S druge strane, na čelu radne grupe je osoba nepoznatog zvanja i sasvim skromnog kvantuma znanja, za koju nisam siguran da razlikuje osnovne kategorije pravne materije na kojoj radna grupa treba da radi“, poručio je Đukić i dodao da je neshvatljivo da se o imovini Vojvodine raspravlja bez prisustva njenih izabranih predstavnika, te da se Kostreš poziva na postignutu „veliku saglasnost o suštini teksta“, a ne otkriva s kim je ta saglasnost postignuta. Prozvani predsednik radne grupe kaže da ga čudi tako žestoka Đukićeva reakcija koja, kako kaže, najviše liči na predizborni pamflet, a ne na zvaničan stav Vlade Vojvodine. „Ako je Vladi Vojvodine toliko stalo do ovog zakona, zašto onda za dve godine od donošenja Statuta APV nisu inicirali njegovo donošenje i zašto nisu podržali moj stav da prirodna bogatstva na teritoriji Vojvodine pripadnu Pokrajini ili da ona bar konzumira prihode od njihovog korišćenja. Nisu podržali ni stav da je Koridor 10 na vojvođanskoj teritoriji vlasništvo Pokrajine. Ipak, očekujem da će Vlada Vojvodine u predstojećoj javnoj raspravi o ovom zakonu pomoći da dobijemo kvalitetniji tekst, u kojem će biti poštovani interesi Pokrajine“, izričit je Kostreš.
Nedovršeni verzija nacrta zakona o javnoj svojini naći će se pred Odborom za privredu i finansije Vlade Srbije već sutra, a onda počinje javna rasprava, koja će trajati petnaestak dana. Očekuje se da će krajem avgusta u Domu Narodne skupštine biti održano javno slušanje i nakon toga će uz prihvatanje određenih primedaba biti sačinjen predlog zakona o javnoj svojini, koji bi vlada trebalo da usvoji i uputi parlamentu na razmatranje. Prema informacijama Danasa, ovaj zakon će se u paketu sa zakonom o restituciji naći pred poslanicima najverovatnije 20. septembra.
Čak i da zakon o javnoj svojini stigne na vreme u republički parlament zajedno sa zakonom o restituciji i da bude usvojen do kraja septembra, postavlja se pitanje hoće li Evropska komisija u svom mišljenju o kandidaturi Srbije za članstvo u EU uzeti u obzir zakone donete posle isteka roka za zaključenje liste obaveza iz Akcionog plana za sticanje statusa kandidata. Laslo Varga, predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije, kaže da je teško poverovati da će EK mišljenjem, koje će objaviti 12. oktobra, da obuhvati i zakone donete svega desetak dana ranije. Državni zvaničnici, ipak, veruju da će nam Brisel progledati kroz prste, pa čak i da jedan od dva neophodna zakona – o svojini i restituciji – ne bude usvojen u parlamentu. Važno je, tvrde u Nemanjinoj 11, da sporni zakoni budu usvojeni u Vladi Srbije.
Otvoreno pitanje
Kostreš kaže da je postignuta puna politička saglasnost da se lokalnim samoupravama vrati sva imovina kojom su raspolagale do 1995, ali da je ostalo „veliko otvoreno pitanje“ kada je reč o vojvođanskoj imovini, odnosno velikim sistemima kao što su putevi, železnice, pošta, lutrija, elektromreža…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
