Politički komitet Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope doneo je na sastanku u Parizu odluku da preporuči pozivanje Kosova u članstvo Saveta Evrope. Dva glasa protiv bila su od poslanika Srbije, a po jedan iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, dok je uzdržan bio grčki poslanik Aleksis Cipras.
Današnja rasprava u Strazburu ne znači istovremeno i prijem Kosova u Savet Evrope. Ali – šta znači? Elvira Kovač, potpredsednica Skupštine Srbije, koja je i članica naše delegacije, rekla je za N1 da je to
bio očekivan rezultat.
„Za je glasao 31 član, četvoro je bilo protiv i jedan je bio uzdržan. Članice delegacije Narodne skupštine Republike Srbije su se borile do samog kraja.
U ime naše delegacije podnele smo pet amandmana na najznačajnije delove rezolucije, koji su, nažalost, velikom većinom, odbijeni. Rasprava je bila vrlo sadržajna, nas tri smo iznele stavove Srbije, i najviše smo se bazirale na zaštitu Srba koji žive na teritoriji Kosova i Metohije“, rekla je Kovač.
Profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Bojan Pajtić, naveo je za N1 da smo danas shvatili da Srbija nije bila u ovako lošoj međunarodnoj poziciji još od devedesetih godina prošlog veka.
„Čini se da je to posledica okolnosti da isti ljudi koji su tada vodili Srbiju, čine to i sada. Srbija je došla na izuzetno loš glas u više prilika, pristajući na određene međunarodne sporazume koje kasnije nije implementirala, i na kraju ovom poslednjom izbornom krađom kojom smo se svrstali u red onih zemalja koje ne zaslužuju epitet demokratskih.
Ponovo smo u poziciji da se razgovara o tome da se nađemo na listi zemalja koje su evropske parije, da uz Belorusiju, Rusiju, budemo jedina država koja nije u Savetu Evrope, a pritom se naša vlast zvanično zalaže za evropske integracije“, kaže Pajtić.
Napominje da nisu sve članice Saveta Evrope članice i Evropske unije, ali da sve članice EU, jesu članice Saveta Evrope.
„Prirodno je i logično da bi, s obzirom na to da je Savet Evrope vrsta garanta da će se negovati vladavina prava, izlazak iz nje bio višestruko loš za građane Srbije i predstavljao bi javno odustajanje od integrisanja u evropsku zajednicu naroda, iako to ne znači i izlazak iz procesa pregovaranja sa Evropskom unijom“, navodi Pajtić.
„Pričamo prazne priče 11 godina“
Kako kaže, pre 11 godina, zaključen je Briselski sporazum i u njemu piše da Srbija i Kosovo neće jedno drugo sputavati u procesu evropskih integracija, a tu je i Ohridski sporazum.
„Srbija suštinski time priznaje nezavisnost Kosova. Pokrajine ne ulaze u Evropsku uniju. Ta rečenica da Srbija neće ometati Kosovo na putu ka EU znači da Srbija percipira Kosovo kao nezavisnu državu. Tačka.
Briselski sporazum važi 11 godina, i 11 godina pričamo prazne priče o tome kako Srbija nešto neće dati ili će dati. Aleksandar Vučić dao pre 11 godina. Sa stanovišta međunarodne zajednice, Kosovo figurira i de fakto i de jure kao nezavisna država“, ističe profesor.
Kako kaže, vidimo da se čak ni one zemlje koje su članice EU, a koje nisu priznale Kosovo, nisu još oglašavale povodom najnovije vesti u vezi sa članstvom Kosova u SE.
„I to govori mnogo o ugledu naše države. Prošle godine ste imali stav Rumunije, Španije, Kipra, Mađarske… onih zemalja koje ne priznaju Kosovo, ili ga priznaju, ali su podržavali političku poziciju Srbije… Sve je ta pozicija lošija i lošija i sad smo dotakli dno.
Sa brutalnom krađom izbora, sa potpunim institucionalnom raspadom gde imamo jednu osobu koja je i predsednik parlamenta, i predsednik vlade, zaista ne ličimo na državu.
Simuliramo da država postoji. Imamo tvrdnje najbližeg saradnika predsednika države, Aleksandra Vulina, koji tvrdi da se agenti CIA nalaze u neposrednom okruženju predsednika zemlje. I nikom ništa. Ovo je jedna šarada od države“, ocenjuje sagovornik N1.
„Ako je teško, teško je zbog njih“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objavom na društvenoj mreži rekao: „teško, da teže ne može biti“, a ujutru je imao sastanak sa ambasadorima Kvinte. Potom je Aleksandar Vulin rekao da se agenti CIA nalaze u Vučićevom okruženju, kao i da se priprema hapšenje Milorada Dodika.
„Ne verujem da Vulin išta govori sam od sebe. Večito se stvara atmosfera kako smo u strahovitoj opasnosti kao nacija i država, i kako nije za to odgovoran koji je vodi već 12 godina, nego svi drugi.
Dakle, svi nam rade o glavi, i večito ta mantra gde se ne govori o političkoj odgovornosti onih koji vode državu. Ako je teško, teško je zbog njih. Jedan čovek ne ispušta mesnu zajednicu, a kamoli bilo koju instituciju“, kaže Pajtić.
Proterivanje ruskih državljana
Sagovornik N1 osvrće se i na rat Rusije protiv Ukrajine.
„Putin je viđen kao persona non grata, a Srbija uporno pokušava da protreta iz zemlje Ruse koji su na nekoj društvenoj mreži kritikovali Putina. Izvršava naloge FSB-a, ruske službe.
Ponašamo se dobrovoljno malo kao ruska, a malo kineska kolonija. Samo nismo ozbiljna, suverena država. Uskraćujete boravak ljudima koji su kritikovali Putina, a želite da budete deo Evropske unije. To je potpuno neshvatljivo“, navodi Pajtić.
„Neće biti odštete za Srebrenicu“
Komentarišući Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, ističe da je potpuno netačno da će biti odštete.
„Lažu građane. Presuda Međunarodnog suda pravde govori o genocidu, ali ne okrivljuje Srbiju za to. Praktično je oslobodila Srbiju od odgovornosti, Srbija neće plaćati odštetu za Srebrenicu. Stalno potpiruju sukobe… Ista matrica kao Miloševićeva.
Umesto da rešavaš postojeći problem, napraviš negde drugde još veći problem. Tako smo potpuno devastirani kao država, i ovi ljudi koji je danas vode nisu ništa naučili.
Idiotske poteze je rukovodstvo devedesetih povlačilo, idiotske poteze povlači rukovodstvo Srbije i danas. Sklanjaj se ako ne znaš. Ili se povlači ako ne znaš, nemoj da kukaš kao zadušna baba“, ističe Pajtić.
Kako dodaje, to je jedna autokratska vlast, mafijaška, koja je ščepala uticaj i resurse, ali za odgovornost neće da čuju.
„Nažalost, kada počinjete da podižete tenziju oko Republike Srpske, dolazite u potencijalni problem sukoba sa susedima, koji je, potencijalno, u bezbednosnom, političkom, međunarodnom smislu, mnogo veći problem nego problem sa Kosovom“, ističe on.
Pitanje izlaska na izbore
Na mestu opozicije bi, kaže, otišao na konsultacije o preporukama ODIHR.
„Radi se o tome kako se izboriti za izborne uslove, i zato bih otišao, da sam na njihovom mestu. Ako ne žele da idu, i to je razumljivo u ovim uslovima jer nema o čemu da se pregovara.
Nisu problem zakoni ove države, već to što se oni ne primenjuju. I dan danas je kažnjivo da se uzima, ali i daje mito na izborima.
To je krivično delo. Mislim da treba insistirati na tome da se primenuju preporuke ODIHR i ako se ne prestane sa praksama poput Male Krsne, teško da će birači želeti u onom broju, u kojem su izašli na prošle izbore, da učestvuju u izbornom procesu, ako je jasno da će vlasti na brutalan i prostački način zloupotrebljavati zakon i seljakati ljude“, navodi Pajtić.
Kaže da bi preporučio opoziciji da bojkotuje izbore, ukoliko se ništa ne promeni.
„Pitanje izlaska na izbore koji će biti identični onima koje smo videli, pitanje je principa. Opozicija tada treba da preduzme korake kojima će radikalizovati situaciju.
Kad režim otvoreno krade, kad se podsmeva građanima Srbije, kad im ne dozvoljava da izraze svoju volju, tada postoji institucionalna kriza koja mora da ima svoj izraz i u reakciji opozicije, i u reakciji građana i to svi zajedno ne smemo više dozvoljavati“, zaključuje Pajtić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.