Pajtić: Predlog da budem pregovarač razumeo sam kao „jednokratnu pomoć opoziciji“

Pajtić je, u serijalu Kvaka 23, novinarki Danici Vučenić rekao da je predlog da bude pregovarač razumeo kao „jednokratnu pomoć opoziciji“, smatrajući to, „ne šansom da se vrati u politiku, već obavezom da pomogne u situaciji kada je režim zlonameran, a opozicija nije solidna“.

„Rekoh i spasih dušu svoju. Ukoliko im nije neophodna pomoć, utoliko bolje po mene, jer mi je to potrebno koliko i vikendica u Pripjatu, ali opozicija“, kako je upozorio, „mora hitno opredeliti pregovarače, jer je već sada kasno“.

Uprkos svemu, on smatra važnim da „pregovarači ne budu predsednici stranaka među kojima je mnogo onih koji imaju sindrom apstinencijalne krize, pa će biti spremni na ustupke i besmislene predloge da bi došli do neke pozicije, makar i poslaničke, zbog insitucionalne afirmacije i lakšeg finansiraja svojih stranaka“.

Pajtić ukazuje i da je opozicija već „nasela na provokaciju, koja dolazi sa Vučićeve strane, da bi u slučaju manjeg broja pregovarača delovala inferiorno naspram 30 naprednjaka“.

Tvrdi da bi veliki broj učesnika na strani opozicije mogao da se pretvori u „kozačku skupštinu“, međusobno medijsko utrkivanje i ispoljavanje animoziteta, dok će se „Vučić naslađivati“.

Puštaće da „teče demokratska rasprava“, a onda će reći, jer on „nije neinteligentan čovek“, da prihvata 80 odsto predloženog i da su izbori, na primer, u septembru ili oktobru, procenio je Pajtić.

Time bi, prema njegovim rečima, vrlo realan scenario bio da opozicija, kao „gubitnik“ vanrednih parlamentarnih izbora, krajem godine uđe u trku za predsednika ili u trku na beogradskim izborima.

U opoziciji „izgleda postoji entuzijazam da učestvuje na izborima, ali ne i dovoljan nivo svesti na koji način može da se dođe do toga da izborni uslovi budu bolji“, protumačio je Pajtić, koji smatra da je loše i to što se izašlo u javnost sa nekoliko platformi.

„To je već počelo da prerasta u stranačko nadgornjavanje i pozicioniranje“, primetio je on i konstatovao da je već u startu atmosfera toliko loša da birači stiču utisak da se opozicione stranke trkaju oko toga ko će biti „manje mali na devastiranoj političkoj sceni Srbije“.

Preciznije, ko će predvoditi, uslovno rečeno, „neki blokčić opozicije“, koji bi se eventualno našao u parlamentu, objasnio je Pajtić.

On misli i da opozicija nije smela da izađe u javnost pre nego što usaglasi jednu platformu i pregovarače, makar da „stvori privid da su jedno pitanje rešili“, a posle neka na izbore izađu na dve ili tri liste.

Nije veliki optimista kada je reč o uspehu pregovora o izbornim uslovima, ali veruje da bi se uspehom mogla tumačiti situacija u kojoj bi se dostigao onaj nivo izbornih uslova koji bi doveo sve opozicione stranke na tačku da žele da učestvuju.

Smatra da bojkot „mora da bude i dalje kredibilna pretnja vlastima“, jer opozicija na raspolaganju nema ništa drugo, a naročito ne može da preti da će izvesti 300 hiljada ljudi na ulice, jer neće.

Pajtić žali što je jedan deo „bojkot opozicije“ relativizovao značaj bojkota, kao jedinog instrumenta kojim opozicija može da pripreti vlastima.

Upitan u kojoj meri je dijalog paravan iza kojeg će Vučić odlučiti šta se prihvata, a šta odbija, on je odgovorio da je „poenta u tome o čemu će Vučić odlučivati, ali da neće moći baš da odlučuje sam“.

„Zahvaljujući bojkotu , našao se u situaciji da skupština nema legitimitet“, obrazložio je Pajtić i napomenuo da je ta „neprijatna situacija, pre svega, spoljnopolitička“ i da predsednik Srbije ima „najmanje dva bojna polja“.

„Jedno je pitanje Kosova, drugo je unutrašnje politička situacija, a biće aktuelizovano i pitanje Republike Srpske“, rekao je on i podsetio da je ozbiljan broj poslanika Evropskog parlamenta uočio da je ovaj saziv Skupštine Srbije „izrugivanje demokratiji“.

U tom kontekstu, prema Pajtićevom predviđanju, „Vučić mora da sanira bar jedno žarište, a kako mu je preopasno da na pitanju Kosova pravi koncesije, mora ih praviti na pitanju unutrašnje politike, jer je ogoljen kao novi Lukašenko“.

Na drugoj strani, ističe bivši predsednik Demokratske stranke i nekadašnji premijer Vojvodine, treba biti fer i prema opoziciji i reći da se ona nalazi u izuzetno teškoj situaciji.

Čak i da ima veliku podršku građana, „mnoge okolnosti i unutrašnje i spoljnje bi morale da se promene da bi režim pao“, protumačio je Pajtić, koji je saglasan da opozicija nema politiku i da platforme za dijalog o izbornim uslovima pokušava da predstavi kao politiku.

On misli da za jednu ili dve stranke možda može da se kaže šta je njihova politika, dok sve ostale pokušavaju da se obraćaju svima, i levima i desnima, i poljoprivrednicima i akademcima, „što je potpuno besmisleno“.

Uveren je da bi veći broj glasača bio animiran kada bi znao za šta tačno glasa, jer sada glasa samo protiv, što je nekima dovoljno, ali nije dovoljno svim biračima.

Pajtić i dalje stoji iza teze da će opozicija poraziti Vučića onda kada bude bila spremna da žrtvuje više, da bi došla na vlast, nego što je on spreman da žrtvuje da bi ostao na vlasti.

Procenjuje da opozicija sada nije spremna da žrtvuje „ni blizu onoga na šta je spreman Vučić“ i zato izglede da se na predstojećim izborima postigne respektabilan rezultat vidi kao manje nego na izborima 2016.godine, kada je opozicija osvojila 56 poslanika u parlamentu.

„Razlog za to je upravo u atmosferi u kojoj se takmiče čija je platforma bolja, umesto da shvate da se bore za slobodu, a ne za osvajanje vlasti koju ne mogu da osvoje“, obrazložio je Pajtić.

On ponavlja da se „takmičenje u opoziciji svodi na to ko je manje mali, a svi zajedno nemaju 10 odsto“ i ne razume kako to ne vide.

Govoreći o razdvajanju predsedničkih od parlamentarnih i beogradskih izbora, Pajtić je mišljenja da opozicija „ima kapacitet za beogradske izbore, a za ostale manje-više, jer je ključno pitanje kontrole izbora na biračkim mestima“.

Ističe i da bi pobeda na beogradskim izborima bila „spektakularna, ali da je, uprkos kiksevima aktuelnih gradskih vlasti, neophodna percepcija građana da opozicija stavlja opšti interes ispred svog“.

Pozvao se, pri tome, na primer Vuka Jeremića, Sande Rašković Ivić i generala Zdravka Ponoša koji su ga, iako nije član njihove stranke, niti je ideološki na istim pozicijama kao oni, predožili za pregovarača, manifestujući time spremnost da se odreknu stranačkog suvereniteta u korist drugih.

Upitan o vezama i uticaju organizovanog kriminala na vlast, Pajtić je rekao da je Vučića „baš briga, da mu je svejedno, jer on ima svojih dva miliona birača, što kupljenih, što ucenjenih i medije koje kontroliše u 90 odsto slučajeva, pa su male šanse da izgubi deo potencijala“.

Problem je, prema njegovoj oceni, kako izvući na birališta milion i nešto birača koji ne znaju za koga da glasaju ili ne žele da izađu na izbore, „a iz petnih žila ne podnose ni predsednika Republike, ni njegovu stranku“.

Plašim da opozicija, ne samo da neće te ljude privući, „nego da će izgubiti i one koji su danas rešeni da za opoziciju glasaju“, zaključio je Pajtić.