Pajtić: Termin “prijateljstvo” teško može da se upotrebi u odnosu Rusije prema Srbiji

Harčenko je za Radio-televiziji Vojvodine rekao da „sankcije nisu prijateljski korak, posebno ne sankcije ovih dimenzija“ i izrazio je nadu da se Srbija neće pridružiti sankcijama Rusiji. On je naveo da je „ta nada dosta čvrsta, na osnovu izjava na najvišem nivou“.

„Najvažnije je da se Srbija istrajno, dostojanstveno, i uz poštovanje nacionalnih interesa ne pridružuje sankcijama protiv Rusije„, rekao je ruski ambasador.

Govoreći o glasanju Srbije u Ujedinjenim nacijama, Bocan Harčenko je rekao da Evropska unija i Vašington vrše pritiske i prete Srbiji i da korake koje je Srbija preduzela tumače kao posledicu tog pritiska. On je rekao i da s obzirom na bratske i strateške odnose sa Srbijom, Rusija razume kakav je pritisak na Beograd.

Analitičar Anđelković objašnjava za Danas da sankcije, koja jedna zemlja ili više njih uvode nekoj državi, bez prethodne odluke Saveta bezbednosti UN – predstavljaju sredstvo mirnodopske agresije. Radi se o vođenju specijalnog rata sa ciljem da se zemlji koja se našla na meti, nanese što veća šteta na raznim poljima.

“Svaka država koja u takvoj akciji učestvuje bez legitimiteta koji proizlazi iz stava UN, s pravom se od ugrožene strane doživljava kao neprijateljska. To je srpsku javnost podsetio Bocan-Harčenko. Uvođenje sankcija Rusiji od strane Srbije i samim tim odricanje od ruske podrške, za nas bi značilo bezuslovnu kapitulaciju pred evroatlantskim silama koje nam otimaju Kosovo i, protivno Dejtonu, guše Republiku Srpsku.

Odrekli bismo se ruske podrške i tako sebi naneli najveću štetu” , napominje Anđelković.

Na pitanje da li poruka ruskog ambasadora sadrži ipak pretnju, naš sagovornik odgovara da bismo njegove reči mogli da shvatimo kao pretnju da su kojim slučajem sankcije uvedene od zapadnih zemalja Rusiji utemeljene na odluci Saveta bezbednosti UN.

“Tada bi obaveza Srbije bila da im se priključi. Ovako, pošto to nije slučaj, u pitanju nije nikakva naša obaveza, već moguća opasna greška, pre svega na sopstvenu štetu. Vlasti u Beogradu nemaju pravo da je počine, a ako to učine onda vrše veleizdaju interesa nacije koju su dužni da zastupaju na što bolji način”, zaključuje Anđelkovć.

Za razliku od njega Dragan Šormaz, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke ističe da je Srbija pod konstantnim pritiskom i hibridnim pretnjama Rusije.

“ Rusija to radi koristeći privredu, energente, uticajem na pojedince, medije i sve vreme manipuliše istorijom, vrši propagandu i laže našu javnost…

Mi smo krivi, jer smo im to omogućili i nismo kao država pružili otpor”, navodi Šormaz i dodaje da Rusija više nije bitna, jer je izopštena iz Evrope.

Sagovornik Danasa ponavlja da je Srbija morala odmah da usaglasi stavove sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dakle da uvede sankcije Rusiji.

“Sada se to i dalje od nas očekuje, ali nam se problemi nagomilavaju. Naš interes jeste EU, a kako ce Rusija reagovati, nije važno. Mnogo je važnija reakcija EU, USA, UK… Evroatlantskog sveta”, zaključuje član GO SNS.

A Milan Krstić docent sa Fakulteta političkih nauka ističe za Danas da je izjava Harčenka zapravo upozorenje da Rusija neće biti indiferentna prema eventualnim sankcijama i da Srbija može da očekuje uzvratne mere.

Reč „neprijateljski korak“, kaže Krstić, prilično je jaka i ukazuje na to da je prostora za balans, gde bi se udovoljilo obema stranama, sve manje i manje.

Za profesora Bojana Pajtića izjava ruskog ambasadora vrlo ilustrativno pokazuje odnos zvanične Moskve prema Srbiji.

“Umesto izjava ohrabrenja i molbi da naša država, iako pod pritiskom, ne uvede sankcije Rusiji (koje bi se mogle smatrati prijateljskim gestom od strane predstavnika te države), čujemo upozorenja i pretnje sa istoka. Srbija se (ne samo od predstavnika Rusije) smatra svojevrsnom vazalnom državicom, a ne ravnopravnim sagovornikom.” , ističe Pajtić i dodaje da je očigledno Moskva poslednjih godina sa najvišeg nivoa uveravana da Srbiju može smatrati svojom interesnim zonom.

Pajtić kaže da kada se tome doda implicitna pretnja u odnosu na eventualnu obustavu snabdevanja gasom (koja, takođe, provejava izjavom njegove ekselencije), jasno je da se termin “prijateljstvo” teško može upotrebiti za odnos ruskih državnih institucija prema našoj zemlji.