Pajtić: U RTS-u nisu ništa naučili iz nedavne istorije

Da li će i kada će taj odgovor biti upućen, naš list juče nije uspeo da sazna od v. d. direktora RTS Dragana Bujoševića.

Konstantin Samofalov, generalni sekretar Socijaldemokratske stranke, čija partija je među potpisnicima pisma u kojem se zahteva sastanak sa čelnicima RTS i Radio-televizije Vojvodine, kaže za Danas: „Sačekaćemo odgovor do kraja ove radne nedelje i ukoliko ne dobijemo odgovor, obavestićemo javnost o našim daljim koracima.“

– Mi verujemo u dijalog, dijalog je najbolji način da se dođe do slobodnog RTS, što je uvek bio preduslov za oslobađanje Srbije, ali ukoliko se do oslobođanja RTS-a dođe na drugi način, a ne dijalogom, odgovornost za to će biti na rukovodstvu Radio-televizije Srbije. Ipak, hajde da sačekamo do kraja sedmice da vidimo kako će da postupe, poručuje Samofalov.

Podsetimo, predstavnici devet opozicionih stranaka i pokreta predali su 12. novembra na pisarnici RTS-a pismo sa navedenim zahtevom.

Među potpisnicima su Nova stranka, Pokret slobodnih građana Socijaldemokratska partija Srbije, Demokratska stranka Srbije Zelena stranka, Jedan od pet miliona, Inicijativa Ne davimo Beograd, odborničke grupe sa Starog grada Srce grada i Čuvari Starog grada. Isti zahtev je, kako je rečeno, predat i Radio-televiziji Vojvodine.

Predsednik Nove stranke Aris Movsesijan izjavio je ispred RTS-a da je pismo desetak dana ranije poslato imejlom informativnim redakcijama RTS i RTV, ali da nije bilo odgovora.

Predsednik DSS Miloš Jovanović rekao je tom prilikom da su „izneti zahtevi za minimalnim elementarnim političkim pluralizomom u javnom prostoru i da se na javnom servisu čuje kritička misao“.

Komentarišući zahtev dela opozicije, Bojan Pajtić, bivši predsednik Demokratske stranke, navodi za Danas: „Javne servise finansiraju svi građani. Za svaku osudu je da u 2020. godini, usred Evrope, moramo da im skrećemo pažnju da nisu partijske televizije, već da imaju obavezu da budu stubovi demokratije i slobode u jednoj državi. Očigledno nisu ništa naučili iz nedavne istorije. U svakom slučaju, ne može biti pregovora o tome da li se zakon i Ustav poštuju. Pritisak, od strane opozicije, da se javni servisi moraju ponašati u skladu sa zakonom, mora biti snažan i konstantan.“

Sagovornici Danasa iz zapadnih diplomatskih krugova tvrde da će javni servisi u Srbiji „do izvesne mere svakako morati da se otvore za opoziciju u narednih šest meseci“.

„Vlast će, naravno, gledati da da što manje ustupaka opoziciji i kada je reč o medijskoj zastupljenosti, ali što opozicija bude jedinstvenija u svojim zahtevima, dobiće i više medijskog prostora. U tom kontekstu, biće od velike važnosti predstojeća faza unutarstranačkog dijaloga vlasti i opozicije o unapređenju izbornih uslova, pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta. EP ima poluge uticaja i na vlast i na opoziciju u Srbiji“, objašnjavaju diplomate.

Naši izvori tvrde i da činjenica da Dragan Bujošević nije reizabran za direktora RTS-a predstavlja „jasan nagoveštaj da će biti promena u uređivačkoj politici Javnog servisa“.

„Da je vlast želela, Bujošević bi ponovo postao direktor. Može se očekivati da će novi direktor RTS-a biti neko ko je manje politički kompromitovan, odnosno neko neutralniji, ko bi bio po volji i opozicijii koja je bojkotovala junske izbore“, preciziraju diplomate.

Zahtev za „istinskim promenama“

Prema našim nezvaničnim saznanjima, opozicija će se narednih meseci založiti i za „istinsku, a ne samo kozmetičku promenu“ u Regulatornom telu za elektronske medije (REM), a mogla bi i da zatraži promenu članova Upravnog odbora RTS. U suprotnom, tvrdi se, postoji realna bojazan da će najveći deo opozicionih organizacija bojkotovati i naredne parlamentarne i predsedničke izbore, koji se očekuju najkasnije u aprilu 2022.