Normalizacija odnosa sa Srbijom ključna za privlačenje američkih investicija

Evropsko američki dvojac će se sutra pre podne obratiti javnosti zajedničkom konferencijom. Ipak, jedna od ključnih poruka tokom današnjeg dana dolazi iz Američke privredne komore na Kosovu: „Normalizacija odnosa sa Srbijom, ključni je faktor u privlačenju američkih investicija“.

Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara u Birou za evropske i evroazijske poslove Metju Palmer, koji je u Prištinu stigao pola dana pre Lajčaka, tokom dana sastao se prvo sa američkim ambasadorom Filipom Kosnetom, da bi se obojica odmah nakon toga sastali u odvojenim susretima sa kosovskom opozicijom i Srpskom listom.

Osim Srpske liste koja je u saopštenju istakla pitanja koja muče srpsku zajednicu – bezbednost i SPC, opozicione PDK i LDK su takođe bile diskretne u informacijama nakon sastanka. Osim potvrde da su se lideri ovih sada opozicionih stranaka (Avdulah Hoti, Ljumir Abdidžiku, Ljutfi Haziri iz LDK i Enver Hodžaj, Uran Ismailji i Bljerta Deljiu Kodra iz PDK) sastali sa visokim gostima, konkretnih detalja o sastancima nije bilo.

Hoti je ipak poručio da je Kosovo „blagosloveno“ zbog trajnog prijateljstva sa SAD, dok je PDK navela da su na sastanku razgovarali o dijalogu sa Srbijom i očekivanjima za „uzajamno priznanje“.

Palmer i Kosnet su takođe posetili Američku privrednu komoru na Kosovu, odakle je saopšteno da Mreža američkih komora širom ceo regiona predstavlja pozitivan, produktivan i uticajan okvir za suočavanje sa trenutnim izazovima sa kojima se region suočava.

Američka privrednna komora očekuje smanjenje prepreke za ekonomsku integraciju i kretanje ljudi i kapitala, kao okvir za integraciju Kosova u evropski sistem, idealno kao člana Evropske unije, što je takođe cilj SAD za budućnost Kosova.

Napokon, navodi se u saopštenju, sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije ključan je za privlačenje više američkih i drugih stranih investicija, kao i stvaranje preko potrebnih radnih mesta za stanovnike Kosova i čitav region.

Pre Palmerove posete američkoj komori, kosovski mediji objavili su da je Millennium Challenge Corporation (MCC) potvrdila da u zahtevu koji joj je američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) uputio za godišnji budžet za 2022. godinu, postoji i 200 miliona koji se smatraju neophodnim za realizaciju američkih projekata na Kosovu.

Podsetimo, ova agencija vlade SAD je 13. marta prošle godine obustavila svoje programe ekonomskog razvoja na Kosovu kao mera koja je usledila zbog toga što Aljbin Kurti, koji je tada bio premijer, nije ukinuo takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH koja je ulazila na Kosovo.

Do obustavljanja programa došlo je nakon više upozorenja američkih zvaničnika upućenih tadašnjoj vladi da ukine ovu meru. Sredstva su odblokirana nakon što je Hotijeva vlada u junu prošle godine ukinula meru reciprociteta prema Beogradu.

Nakon dolaska Lajčaka, u popodnevnim satima sastanci su usledili sa najvišim kosovskim zvaničnicima – premijerom, predsednikom i ministarkom spoljnih poslova.

Kako je saopšteno iz kabineta kosovske predsednica Vjose Osmani nakon zajedničkog sastanka sa Palmerom i lajčakom, Osmani je ponovila standardne poruke iz Prištine: Proces dijaloga sa Beogradom treba da se „završi uzajamnim priznanjem dve zemlje“. Ponovila je stav da za Kosovo ostaje neophodno da se u ovom procesu „poštuju teritorijalni integritet, unutrašnja ustavna i državna regulativa i funkcionalnost zemlje“, te da rešavanje sudbine nestalih ostaje prioritet u ovom procesu.

„Očekujemo da će proces biti završen uzajamnim priznavanjem, poštujući ove principe, i da će sporazum biti u potpunosti sprovodiv“, poručila je Osmani. U kabinetu kosovskog premijera su naglasak za saopštenje nako sastanka sa američko-evropskim dvojcem stavili na to da dijalog treba da bude „pošten, principijelan i u službi naroda, sveukupnom miru i sigurnosti“.

Kurti je sastanak ocenio važnim i zbog vremena kada se događa ova poseta – uoči sastanka u Briselu koji je najavljen za sredinu juna, nakon što se on sastao sa opozicionim liderima, a pre skupštinske rasprave o dosadašnjem dijalogu, odnosno „sporazumima koji su do sada postignuti u Briselu i stepenom njihove primene“.

Kurti je primetio i zajedničku koordinaciju EU i SAD u obnavljanju političkog dijaloga, rekavši da je takva „saradnja i koordinacija deobrodošla kao neophodna“.

U jeku posete poruka stiže iz iz civilnog društva. Kosovski demokratski institut pozvao je danas kosovsku skupštinu i poslanike da preuzmu suštinsku odgovornost u vezi sa pripremama za dijalog Beograda i Prištine, ali i budućnošću ovog procesa, a od kosovskog premijera Aljbina Kurtija traže da redovno izveštava skupštinu o svim događajima vezanim za dijalog, uključujući pripremnu fazu, a koja bi omogućila skupštini da vrši aktivan nadzor.