„Pametovanje gde mu nije mesto“: Kako je izjava Vučića izazavala razmenu diplomatskih mera Beograda i Ljubljane

Ministarka spoljnih posloav Slovenije je Tanja Fajon, koja je kao poslanica Evropskog parlamenta vrlo dobro upoznata sa ponašanjem i stavovima predsednika Srbije i prema njoj lično i prema svima koji se ne slažu sa njegovim mišljenjem.

Podsetimo, zbog izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom posete predsednika Slovenije Boruta Pahora Beogradu, kada je Vučić odgovarajući na putanje o uvođenju sankcija Rusiji, okupljene novinare upitao kako da objasni svojoj naciji da Srbija uvodi sankcije Rusiji, a ne Sloveniji sobzirom na to da Rusija nije narušila teritorijalni integritet Srbije, a Slovenija jeste.

U slovenačkom ministarstvu, su naveli da su iznenađeni Vučićevim izjavama, i da su svoj stav u vezi sa Kosovom ponovo preneli vlastima u Beogradu. Oni su izrazili očekivanje da Srbija neće problematizovati poziciju Slovenije.

U saopštenju se napominje da se Slovenija „odlučno protivi izjednačavanju slovenačkog priznanja Kosova sa ruskom agresijom na Ukrajinu“.

Reagovalo je i ministarstvo spoljnih poslova Srbije i u Beogradu je na istu temu pozvan i ambasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant, preneo je slovenački N1.

Oglasio se i šef diplomatije Srbije Nikola Selaković koji je naveo da ne postoji apsolutno ništa sporno u Vučićevim rečima. Kako je rekao „predsednik Srbije je ukazao na nepovredivost međunarodno priznatih granica država članica Ujedinjenih nacija, kao na jedan od temeljnih principa međunarodnog javnog prava, ne praveći razliku u primeni i poštovanju toga principa u zavisnosti od države“.

– Ovu izjavu je, s obzirom na kontekst, teško razumeti. Ona je ili lapsus, što se onda proprati izvinjenjem, ili je provokacija i politički ispad koji ima neku dalju pozadinu. Slovenija jeste priznala Kosovo ali se u našoj javnosti percipira kao nekonfliktan i dobronameran partner otvoren za još bolju saradnju, što u poređenju sa drugim bivšim jugoslovenskim republikama nije mala stvar – navodi Božinović komentarišući Vučićev nastup.

Prema njegovim rečima, može se na ovaj incident gledati i kao na marginaliju ali u njoj ima nešto od pogubnog arhetipa kako gubimo ili povređujemo prijatelje.

– Ova nesrećna nesuvislost će svakako okrznuti srpsko slovenačke odnose ali će se valjda na tome i stati – zaključuje naš sagovonik.
Prilikom nedavne posete predsednika Slovenije Boruta Pahora Beogradu, predsednik Srbije je na konferenciji za novinare bilateralne odnose ocenio dobrim i izrazio očekivanje da će, posle formiranja Vlade Srbije, biti održana zajednička sednica dve vlade i da će uslediti nove investicije. Srbija, kako je tada naveo Vučić, račina na podršku slovenačkih prijatelja da Zapadni Balkan bude deo podrške u novcu za uvezenu struju ili deo potrošene struje.

Samit Brdo-Brioni 12. septembra

Slovenački predsednik Borut Pahor najavio je da će samit Brdo-Brioni, inicijativa regionalne saradnje, biti održan 12. septembra na Brdu kod Kranja, uz učešće lidera regiona. Kako je saopšeno, samit će biti prilika da se sagleda aktuelna situacija u regiji Zapadnog Balkana i uputi poziv članicama i institucijama Evropske unije da ubrzaju proces proširenja. Među učesnicima će, kako je najavljeno, biti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je i kopredsedavajući inicijative, predsjednik Albanije Bajram Begaj, tročlano Predsedništvo Bosne i Hercegovine (Željko Komšić, Milorad Dodik, Šefik Džaferović), predsednik Crne Gore Milo Ðukanović, predsednik Severne Mekadonije Stevo Pendarovski i predsednica Kosova Vjosa Osmani.