Panel o Kosovu: Ideja korekcije granice sa Srbijom nije propala

Radi se o ideji etničke razmene stanovništva, kojoj se protivi 82 odsto stanovnika Kosova, izjavio je potpredsednik kosovske opozicione partije Alternativa Iljir Deda.

On je rekao da ljudi koji urušavaju sve što vredi u bazičnoj demokratiji koriste dijalog između Beograda i Prištine da bi ostali na vlasti i dodao da vladajućim elitama postizanje sporazuma nije u interesu. Liderima Srbije i Kosova su zajedničke megalomanske slike o sebi i sopstvenoj istorijskoj ulozi, a naše države su ništa, to su gradovi na Zapadu, naveo je Deda.

On je izjavio da se na Zapadu ne razmišlja o procesu normalizacije, već o procesu dvojice lidera – predsednika Srbije i Kosova Alesandra Vučića i Hašima Tačija.

Na Kosovu smo uspeli da tu odgovornost skinemo sa Tačija, pošto smo formirali komisiju koja će se baviti pregovorima, naveo je Deda.

Prema njegovim rečima, u centru sporazuma treba da budu dugoročnost i ravnopravnost srpskog naroda na Kosovu i albanskog u Srbiji.

Ako nam je cilj da se to ostvari, možemo ući u taj proces i razmisliti kako Kosovo i Srbija mogu sarađivati u oblasti bezbednosti, imati zajedničke inicijative u regionu i Ujedinjenim nacijama, izjavio je Deda.

On je ocenio da se u dijalog između Beograda i Prištine moraju uvesti kredibilnije diplomate iz Evropske unije, pošto su dosadašnje izgubile svaki kredibilitet. Nije poznat mirovni proces u kojem su posle osam godina suprotstavljene strane dovedene na ivicu sukoba, rekao je Deda.

Dragiša Mijačić iz Nacionalnog konventa o EU je izjavio da je razgraničenje kontroverzna tema, koja može imati dugoročne posledice za sve zajednice na Balkanu, ali je postavio pitanje: „Šta je alternativa?“ Svuda u svetu se ovakvi sukobi rešavaju davanjem većih kolektivnih prava manjinskim zajednicama, rekao je Mijačić, uz ocenu da bez jačanja ustavnih prava srpske zajednice na Kosovu „neće biti ni sporazuma, ni pomirenja“.

Mijačić je izjavio da je Briselski sporazum o normalizaciji odnosa izumeđu Beograda i Prištine doprineo slobodnijem kretanju ljudi, ali da je kamen spoticanja, pre svega, formiranje Zajednice srpskih optšina (ZSO) na Kosovu.

Njeno formiranje je odlagano do te mere da je Beograd pristao na mnoge ustupke, nadajući se da će dobiti ono što je dogovoreno. Ali, kosovske vlasti nisu iskoristile Briselski sporazum da pruže ruku srpskoj zajednici i pokažu da su Srbi ravnopravni građani, rekao je Mijačić.

Novinar Fahri Musliu je izjavio da Srbija nije izgubila Kosovo, već se ono „vratilo tamo gde je bilo“. Kosovo je u granicama Ustava iz 1974. godine. Srbija je izgubila rat i potpisala kapitulaciju sa NATO. Pored toga, Beograd više nema istorijsko, moralno i etičko pravo da traži da Kosovo bude u Srbiji, rekao je Musliu.

On je postavio pitanje: Ako bi rukovodioci Kosova, hipotetički, odlučili da ono bude u sastavu Srbije, da li bi Srbija na to pristala? Musliu je izjavio da mu je pokojni predsednik Vlade Srbije Zoran Đonđić rekao da nikada ne bi prihvatio da se Kosovo vrati u sastav Srbije, jer bi tada „imao dva miliona zmija u nedrima“.

Posle svakog skupa srpska strana kaže da nema poverenja u albansku delegaciju, a bez poverenja ne možete donositi odluke i sprovoditi ih. Kosovske lidere optužuju da su zločinci, lopovi, da treba da se leče. Mediji bombarduju javnost tvrdnjama da Albanci samo što nisu krenuli na sever Kosova, rekao je Musliu.

On je izjavio da se u Srbiji govori o lažnoj državi Kosovo, ali da je Kosovo dokazalo suprotno, pošto je taksama od 100 odsto na uvoznu robu uspelo da, na neki način, blokira Srbiju, na štetu njenih građana. Ali, vlast ne interesuju građani, konstatovao je Musliu.

On je izrazio žalenje što Kosovo nije zauzelo stav o ZSO. Dokument o ZSO je napravljen, ali je srpska strana sprečila da bude objavljen u Briselu, rekao je Musliu, uz ocenu da Priština nije uradila dovoljno da bi integrisala kosovske Srbe.

Predsednik Upravnog odbora Foruma za etičke odnose Dušan Janjić je izjavio da je prošlogodišnje ubistvo u Kosovskoj Mitrovici lidera građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“ Olivera Ivanovića „promenilo bezbednosnu dinamiku“.

Od tada obe strane sve više idu na nasilje.

Prošlu godinu smo završili uz jezik bezbednosnog marketinga, propagande, rekao je Janjić. On je izjavio da „ko god se uhvati Kosova mora da zna da je upao u igru u kojoj postoji najmanje 27 kibicera“, kao što su Turska, Sjedinjene Američke Države, Albanija.