Paradoksi u obrazovanju: Stalno se priča o reformi, a ničeg se ne dotičemo (VIDEO)

Debata se održava u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – Koji je naš put?“, a koji je pokrenula grupa nezavisnih medija.

Kostić kaže da veliki problem predstavlja to što „država ne voli preterano nauku, ne samo u Srbiji nego i u celoj Evropi“. Kao primer naveo je to da je SANU dva puta pokretala pitanje osnivanja ministarstva za nauku i obrazovanje, ali da je odgovor nadležnih izostao.

– U visokom obrazovanju se primećuje paradoks. Upitno je kako to da se ne dotičemo važne teme obrazovanja, a stalno pričamo o reformama. Ne suočavamo se sa zločinima, ne podstičemo rađanje. Pitanje je, zašto se ponašamo kao bolestan narod, upitao je akademik Vladica Cvetković, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. On je dodao da je reč o nespremnosti za promene i da se sve svelo na prazne priče i jadikovke, „dok nam mladi odlaze iz zemlje“. Prema njegovim rečima, osnovni problem našeg društva je proizvodnja niskoobrazovanog kadra koji je partijski podoban, te da „partija nostrifikuje diplomu“.

– Mnogo mladih nam ide preko granice, mi gubimo u potencijalu oko 100.000 ljudi godišnje, naveo je Cvetković. Kao glavni razlog odlaska on vidi „netransparentan način primanja po poslušnosti“.

– Mladi upisuju fakultete za koje nema posla na tržištu rada. Bavimo se analizama i praznom retorikom. Političari ne čine ništa da to promene, njima je bitna vlast, a ne država koja je bazirana na znanju i koja ide u korak sa svetom, kazao je Cvetković.

Da je Srbija mala zemlja koja ide mimo sveta, smatra i profesor LSE London Svetozar Rajak.

– Obrazovanje je ključni problem za jednu zemlju, a pogotovo za malu zemlju kakva je Srbija. Mi smo u zaostatku sa Evropom. Potrebno nam je sagledavanje uzroka sopstvenih slabosti i sagledavanje potencijala, kazao je on.

Kako je objasnio, znanje je uslovljeno sa postojećim nivoom obrazovanja.

– Da li je Srbija tome posvećena? Da li nam nedostaje znanje ili kritika intelektualne elite? Kvalitetno obrazovanje i institucije su stožer fonda znanja, rekao je Rajak, a kao jedan od problema u obrazovanju označio je nedostatak praćenja tehnološkog napretka. On je ovaj trend označio kao ćorsokak iz koga ćemo izaći novim metodima obrazovanja i drugačijim organizovanjem institucija. Kako je objasnio, da bi se ovo uspešno rešilo nedostaje dijalog koji „nije moguć sa neobrazovanim političarima“.

Direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević kao uzrok udaljavanja od nauke i pitanja obrazovanja vidi „okupiranost dnevnom politikom“.

– Potrebno je povezati stepen obrazovanja i medije. U Srbiji imamo loše kreiranje javnosti i politiku koja se formira samo na istraživanju javnog mnjenja. Kako povezati obrazovanje i medije? Obrazovanje treba da pojasni šta su zapravo informacije, a šta su informacije koje se plasiraju sa određenim namerama, kazao je Antonijević.

Debata je održana u okviru programa ‘Drajv for demokrasi’, koji je započelo švedsko ministarstvo spoljnih poslova. Imaće šest tematskih okruglih stolova na različite teme koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.

 Lundin: Podržavamo Srbiju već 20 godina

Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin izjavio je da Švedska 20 godina podržava reforme u Srbiji, da danas podržava put Srbije ka EU i istakao da neće prestati sa podrškom dok Srbija ne postane član evropske zajednice.